Jедно од највећих искушења које спопада младе хришћане јесте болест самоуништавајућег индивидуализма и свепрождирућег егоизма. Омладина се овоме учи још од најранијег детињства у својим материјалистички оријентисаним породицама. То се касније, почевши од школе, продубљује и потхрањује у свим областима друштвеног живота: да будем први, да будем најбољи, да ми се сви диве, да ме сви хвале и да ми сви служе, једном речју – да се све мени подреди, да будем центар око кога се све окреће. Ето, то су идеали у којима живимо. Идеали који остављају човека да се вапијући за љубављу дави у свом сопственом самољубљу.
