Србија и Република Српска 15. септембра обележавају заједнички празник – Дан српског јединства, слободе и националне заставе. На централној манифестацији у Нишу окупљеним грађанима обратио се Његова Светост Патријарх српски Порфирије, те поручио да је у Нишу светлост Христовог учења засјала још у најранијим вековима Цркве потврђена верношћу, јунаштвом, жртвом и чувањем православне вере.
Патријарх је у беседи изразио жељу да се одјек поздрава, поводом данашњег празника, разлегне и допре и до најудаљенијих географских крајева, где год бије светосавско срце:
– Данас дижемо нашу заставу тробојницу у име Бога и за спасење наше, за спас нашег, али и свих народа који са нама живе, што јемчи двоглави крстоносни орао са штитом. Тако Богу поверавамо сопствену заштиту, опстанак и напредак у слободи, али увек и неодвојиво од свих наших суграђана, без обзира на веру и народност. Зато овај празник јединства и слободе прослављамо ми који данас живимо у Републици Србији и Републици Српској, са другим нашим саплеменицима у Црној Гори, Хрватској, Македонији и другде, где год да живе широм земљиног шара.
Његова Светост је подсетио окупљене, али и све сународнике, да смо ми православни хришћани кроз молитву и љубав, кроз нашу културну баштину и дивну традицију, у јединству са свим нашим прецима који су имали безграничну саможртвену љубав према свом народу, његовој Цркви и држави, према истини, правди и слободи.
Патријарх је подсетио и на гостољубивост српског народа, који је кроз историју успевао да се уздигне изнад идеолошких подела, широкогрудно прихватајући припаднике других народа као своју браћу и сестре. Такође, упозорио је и да је једино благословено оно јединство које је у знаку Христа, у знаку крста.
– Није свако јединство на корист, а поготово уколико се уједињујемо да бисмо били искључиви или уколико се уједињујемо да бисмо против неког другог. Од Бога је благословено само јединство у добру, у врлини, у љубави, јединство људи који теже добру, добру за себе и за своје ближње, али и добру за све друге заједнице. Светосавско и светолазаревско искуство нам сведочи да наше јединство мора бити у знаку Христа, у знаку крста.
Патријарх је подсетио да су православна вера и Црква кроз сву историју обликовали наш народ, давали смернице и неговали управо јединство, без обзира на прилике и неприлике које су га сналазиле:
– И кад није било српске државе било је јединства српског народа, а хвала Богу, данас има српске државе и Републике Српске. Али и када тога није било постојала је Православна Црква у Срба. Зар и данас није слична ситуација, кад нас има не само у вековним завичајима широм Балканског полуострва, него и кад смо као народ расејани широм света и по свим континентима? Зар и данас није управо света вера православна и Црква Христова у нашем народу родитељка и чуварка тог неотуђивог јединства, наравно подржана јединством нас у држави Србији и Републици Српској?
Његова Светост је речима поуке и поруке позвао српски народ да се не одриче сопственог идентитета, те да ни по коју цену не дозволи програмско обесмишљавање традиционалне породице као гнезда сигурности и духовног здравља:
– Хвала Богу, сведоци смо сви, постоји евидентни напредак и развој и биће га, верујемо, још више. Међутим, уколико се одрекнемо свог идентитета, себе и освештаног начина живота, онда смо као празна орахова љуска. Тад једноставно неће бити могуће одолети деструктивним утицајима из увоза, који систематски и програмски разарају и наше школе и породице. Зато је наша света обавеза да не жмуримо, него да смело изобличавамо промоцију насиља и неморала, због чега духовно и физички страдамо и ми и наша деца. Ни по коју цену не смемо допустити програмско обесмишљавање традицоналне породице као гнезда сигурности и духовног здравља.
На крају обраћања, Патријарх је поручио да је „одгонетка свих српских недоумица у садашњости и решење за опстанак у будућности, поред свих легитимних и добрих трудова и напора, како каже Свети владика Николај: Вера вечна, вера славна, вера наша православна!“
