Руска (не)моћ и куда то води
Инспирисан, објавом господина Бранка Радуна, на платформи Х, коју можете сами прочитати;
Америка шаље нову помоћ Украјини. Запленили русима 300 или више милијарди и њих обрћу.
Америка ратује са Русијом са руским новцима и са рекетом од ЕУ
мангупски
— Радун (@RadunBranko) April 20, 2024
Уследио је и мој одговор;
Mangupski jeste međutim Amerika nije vukla Ruse za uši da napadnu Ukrajinu. A Rusi ako su već nešto hteli to su morali da urade pre 10 godina. Umesto toga dali su Americi 8 godina da razradi sve moguće opcije po pitanju Ukrajine. M su Rusi zaglibili u Ukrajini m su dobili nove…
— Paun Jevtić (@jevticpaun) April 21, 2024
након чега сам љубазно позван од уредника портала Видовдан инфо, да нaпишем нешто више о oвој теми. Овом приликом, хвала господину Бранку Радуну на позиву, и невероватној сарадњи у размени мишљења и ако су врло често супротна. Но у духу демократије то је више него одличан пример, како би требали да се носимо са супротним мишљењем. Грешите ако мислите да уводом подилазим уреднику Видовдана, ово сам написао поводом жестоких сукоба на друштвеним мрежама између такозваних русофила и натофила.
Ипак да се окренемо теми, о Руској моћи или немоћи. С обзиром да је Амерички конгрес 20.04.2024. изгласао 60 милијарди долара помоћи Украјини, склони су неки да кажу, “Ето Америка је прво, донела закон о заплени новца Руским олигарсима у висини од 300 милијарди долара, па сада Руским новцем помаже Украјину”.
Дословце, поновићу, ко је заиста Русију вукао за уши да нападне Украјину? На овом рату између Русије се најбоље осликава изрека; “Што можеш да завршиш данас, не остављај за сутра..”, наиме Русија уколико је већ желела да покори Украјину, то је морала урадити 2014. године када је и започела отворено непријатељство према Украјини.
Међутим уследила је катастрофална грешка Кремља, која је дала Америци и савезницима, доволјно времена од 8 година, да разраде и реализују своје оперативне планове и сценарије. Један од њих је финансирање украјинске војске да се спреми за рат са Русијом а када је почео ратни сукоб финансирање је ишло и заплењеним новцем руских олигарха и руске државе. Други план је ширење НАТО изласком на западне руске границе у украјинској равници (иако Украјина није формално чланица НАТО-а) те формалним уласком Финске и Шведске у амерички војни савез. Трећи сценарио је обарање цена руске нафте и гаса, где Америка преко посредовања земаља, које су Русима и даље “пријатељске”, Индије и Кине, посебно Индије, купује јефтино и продаје скупо ове руске природне ресурсе.
Морамо признати у целој тој игри Америка упорно и ефикасно помаже Украјини да пушта руску крв у Украјини, док с друге стране остварује стратешке циљеве и веома лепо зарађује. Друге силе које такође стратешки и економски профитирају јесу Кина, као и Индија. Да све буде још занимљивије, профитира и Северна Кореја и Исламска Република Иран, од продаје оружја Русији.
Када о свему размислимо, највећу штету пре свега трпи Русија, но мора се признати да трпи и Европска Унија. Када се сагледа све ово што је већ више него очигледно, и оно што се сасвим сигурно дешава испод жита, намеће се само једно питање, а то је одакле толика немоћ саме Русије? Можда одговор лежи у тој надмености великих држава које су склоне да верују да је њихова величина довољна да решава све проблеме. Но као што видимо, Украјина тако не мисли, па још када имате тако јаке савезнике са Запада долаимо до тога да територијална, демографска и војна снага Руске Федерације у буквалном смислу довољна предност да доведе до руске победе на терену.
Постоје опречна мишљења шта су Руске намере у геополитичком смислу, као и мишљење, да се руска војна доктрина базира на формирању копненог безбедносног појаса који би спојио територију Русије и Крим. Међутим, сведоци смо реалног пораза Руске војне доктрине. НАТО је у претходне 3 деценије изашао на границе са Руском Федерацијом, и када се сагледа Европски континент, остала им је само Белорусија као безбедносни тампон према НАТО-у. Руска Федерација стратешки касни за Западом и НАТО-ом.
Уколико се узме у обзир финансијска и свака друга моћ запада више је него очигледно да Русија не може да изађе из Украјинског блата као победник. Економски, финансијски и технолошки слабија, оптерећена санкцијама и изолацијом, оружано још слабија Русија је себе овом војном авантуром неодговорно гурнула у живи песак, из којег не види излаз, осим да троши много људских живота својих грађана на украјинском фронту као и економских ресурса. Рат кошта на много нивоа, сваки дан много кошта а камоли више од две године једног изузетно интензивног и крвавог високотехнолошког рата.
Неки су склони да кажу како Русија може да реши Украјину са пар тактичких нуклеарних бомби. Господо, таква опција, није могућа, из разлога што би и по самој Русији падале тзв. Тактичке нуклеарне бомбе, које успут као такве не постоје, што би значило врло једноставно прави нуклеарни сукоб у коме нема победника и у коме људска цивилизација доживела свој крај. То наравно нико нормалан па ни Кремљ никако не жели.
Паун Јевтић
