Павле Ћосић: Гледао сам Тому !

Share on facebook
Share on vk
Share on twitter
Share on email
Share on whatsapp
Toma

Мислим да би сваки поштен човек који је на Фејсу пријавио да се вакцинисао морао да пријави и да је гледао Тому. Ја био јуче с Цецом на неком снимању у Гавезу, па као ајмо у биоскоп и у Галерији први филм који се стрефи тај гледамо и наравно Тома.


Доказ да филм нисмо гледали код куће и да не подлежемо хапшењима

Укратко, да обавестим све своје драге који су онемогућени да гледају филм јер не могу у биоскоп, а од куће и некуће следе хапшења и драконске казне: Благо вама!

Много сам се изнервирао, али не зато што је филм катастрофа и уцена од 710 динара, него зато што је тако добро прошао, а то много говори о стању нације. Да се подсетимо да је Зона Замфирова последњи филм који је у биоскопима овако добро прошао, али то уопште није лош филм. Мислио сам да Тома може макар да примирише Зони.

Највеће гадости овог филма су неизмерна патетика, много велика кичерица, подлегање најјефтиној и најофуцанијој симболици, подилажење публици по сваку цену на најужасније начине, избор глумаца по свачијој мери, а нарочито по мери оних који о томе највише воде рачуна тако да добро прође и у редовима Друге Србије која уме да има много оштар језик и да лепи незгодне етикете.

Овај филм је један тотални блам, а утолико је већи што осим неколико људи који су о томе имали храбрости јавно да проговоре, нико не сме ни да зуцне. Kолико сам само срео људи који су гледали филм и избегли одговор на питање какав је… На крају, оно што је можда најстрашније, у Томи нема ни трунчице хумора, иначе заштитног знака наше кинематографије. Осим узалудних покушаја који још више кваре утисак, мада је у филму често смешно је то што на моменте делује као оно кад се деца играју имитирања певача и певачица. То вероватно и јесте смишљено као пародија, али ако није ни то, онда мислим стварно!

Такође ваља рећи да глумци као и у већини наших филмова нису нимало лоши сами по себи, али да је немогуће добро одглумити кад испред себе имаш неприродан и натегнут текст. То ни Павле Вујисић није могао баш најбоље.

Узгред, изашао бих после највише сат времена, као што је и изашло много људи из сале (а то је утешно) али једноставно није било услова из техничких разлога. Мада бих тако пропустио најогавнију сцену спрске кинематографије којом се завршава филм.

Свакако, продукција и фотографија су ОK, а то је оно што се изгледа само и тражи од филмова у 21. веку.

Треба још додати да овај филм спада у већ дефнисану категорију југоносталгичарског кича која пали у Србији, Црној Гори и БиХ, у Хрватској нимало, мада је толико глупо да можда и тамо прође, а у Словенији мало, тако да ће сразмерно тим осећајима у тим бившим републикама тако и проћи. Овде Македонију не рачунамо јер Заев. Kако одлучи ЕУ, тако ће проћи све у Македонији која се по одлуци те исте ЕУ и Заева има звати Северна Македонија.

Заборавих да кажем да овај филм пре свега краси невероватна непредвидивост. Ништа се ту не може предвидети. Ево за пример: Иако нас сценаристи и редитељ непрекидно воде ка закључку да ће Тома преживети, он на крају ипак умре.

Корнет

Share on facebook
Share on vk
Share on twitter
Share on email
Share on whatsapp

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Share on facebook
Share on vk
Share on twitter
Share on email
Share on whatsapp
Најновије

Запрати нас