„Мислим да је у записнику [комисије] написано – то је један идиот, тај везе нема [с глумом]!“, рекао је о свом пријемном.
„Kомисија за пријем још на аудицији одмах ме је шкартирала, из места!“
Паја је тада већ започео своју филмску каријеру и студирао права, али га је на пријемни упутио редитељ ВОЈИСЛАВ НАНОВИЋ.
Истини за вољу, Паји је било драго што није положио пријемни, јер није ни имао истинских академских аспирација у то време. Лично је сведочио о својим дилетантским почецима.
„Никада нисам учио глуму. Никада нисам посећивао ниједну сличну школу. У филм сам ушао као статиста, студент. Да бих се забавио и нешто зарадио. Да бих се зезао, човече!“.
Али је Паја напослетку потпуно посвећенички прихватио глумачку професију.
Епизодна улога у „Аникиним временима“ навела га је да помисли како би могао озбиљно да се бави глумом. Схвативши да је југословенски филм у кризи, одлази у Панчево да би глумио у позоришту.
Без обзира на потешкоће, био је упоран – „Свакодневно је путовао и увече се враћао. Понекад, зими, кад би закаснио на аутобус, остајао је да спава на патосу, иза кулиса, скривајући се од чувара позоришта.“
⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀
На филму, једнако вредан и темељан, „много озбиљније је приступао снимању него што је то екипа осећала“, јер је био чувен по свом лаконском ставу.
Али не може баш ОРСОН ВЕЛС да вам да титулу „најбољег глумца кога је икада видео“, а да заиста не знате шта и како радите.
„Режисер мени нема шта да каже, сем шта имам да урадим. Kако ћу то да урадим, то је моја ствар. Више се трудим да схватим шта је писац хтео да каже, него режисер. Писац на мене утиче“, говорио је Паја.
(Слике старог Ниша и околине)
