Жан Пол Сартр ’69: „Сваки странац би требало да дође на гробље невиних ђака и грађана који су најскупљом ценом платили свој протест против насиља, против фашизма“ „Кад год неко помене Југославију, сетим се Крагујевца и његових стрељаних ђака.“
Април 1969: Жан Пол Сартр је један од најпознатијих француских књижевника и један од најугледнијих филозофа у свету. Добитник је Нобелове награде за књижевност. Рођен је 21. јуна 1905. у Паризу.
Сартр је ангажовани писац који се бори за права малог човека и малих народа. Он је један од покретача процеса за суђење америчким империјалистима због рата у Вијетнаму.
Нека његова дела пренесена су и на филм. Објавио је више есеја, критика и филозофских студија. Сартр је био неколико пута у нашој земљи.
„Посетио сам Југославију неколико пута и волим ову земљу и њене људе. Имам много пријатеља у Југославији.
Најдубљи утисак који странац може понети из једне земље, то је бол који осети у тој земљи. Ја сам то доживео у Крагујевцу. Заплакао сам се као мало дете. Сваки странац би требало да дође на гробље невиних ђака и грађана који су најскупљом ценом платили свој протест против насиља, против фашизма.
Нацистичка окрутност искалила је сав бес у овом питомом граду створивши од њега гробницу са седам хиљада убијених људи. Мислим да никад нећу заборавити тај призор кад су ми објашњавали како се све то догодило у окупираној земљи 1941. године.
Тешка је то успомена коју сам понео. Али, и дивна успомена. Кад год неко помене Југославију, увек се сетим Крагујевца и његових ђака које је непријатељ стрељао. Сетим се тад херојства целог једног народа.
Странац у Југославији доживљава јединствену лепоту. Та лепота је Дубровник.
Зашто је Дубровник најлепши град, ваљда, који постоји уопште. Лепота је вечна. Лепо није оно што се неком допада и чему се диви само у једном тренутку. Лепо је оно чему се подједнако дивио човек пре неколико стотина година и оно чему се и ми данас дивимо. Права лепота се никада не губи, она сталноо остаје.
Погледајте Дубровник.
Овај град сведочи сваким својим кутком и на Страдуну и на Ревелину, свуд куд год се окренете, о лепоти која стално живи, која има свој непрекидан ток трајања и која тако повезује целу историју стару неколико векова.
Забележио: Ж. Тодоровић ( Илустрована, 1969.)
