Петар Кочић: Неугасиви огањ (писмо оцу Герасиму)

Petar Kocic
,,За првих година свога гимназијског образовања у Сарајеву, нарочито у IV разреду, био сам често пута изазван од извесних професора, који су безобзирно вређали оно што је мени најсветије било, јест и биће, док сам жив. Та моја светиња јесте: на првом месту ослобођење моје домовине и уједињење раскомаданог српства. Ја сам против тих испада енергично устајао, и зато сам био истеран из гимназије. Истина, неки моје изгнанство друкчије тумаче, међу које долази и мој учитељ Ст. Вукић, који је рекао својим ђацима да сам бајаги био пијан, па сам избацио неке речи које су неповољан утисак изазвале код мојих наставника. Те речи господина Ст. Вукића нису ништа друго него циничко и безобзирно клеветање, за које му ја нећу и не смем нипошто остати дужан“.

(Петар Кочић у писму оцу Герасиму описује прилике које су довеле до његовог протјеривања из Сарајева)

Петар Кочић је искључен из школе и под полицијском пратњом протјеран из Сарајева након једног кафанског инцидента. Тај инцидент је у суштини био накупљено незадовољство због аустрофилског понашања његових професора.

Приредио Срећко Максимовић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Најновије

Запрати нас