ЗАТВОРИТИ МУНДУС
„Мундус цум патет, деорум тристиум атqуе инфернум qуаси иануа патет“ – „Када је Мундус отворен, то је као да су отворена врата за жалосне богове подземног свијета..“
У свим етрурским градовима древне Италије налазила би се по једна веома дубока церемонијална јама која се називала „Мундус Церерис“, и која је била повезана с најмрачнијим култовима обожавања ХАДА – паганског божанства подземног свијета (што нас доводи до „Ада“ – Пакла, у преводу на српски језик). Таква јама би била строго и чврсто затворена једним великим и тешким каменом – људи су се плашили „богова“ пакла, који би кроз ту јаму можда могли да изађу у свијет живих..
Те мрачне култове од Етрураца су наслиједили Римљани. Они су касније спојили своју древну религију са култовима грчких Олимпских богова, да би се та „олимпска“ религија касније повукла пред хришћанством..
Међутим, најдубљи, хтонски слојеви које су Римљани наслиједили од Етрураца, преживјели су и фузију са грчком религијом, па су и Римљани за све вријеме своје историје имали церемонијалне јаме за везу са Хадом и старим и мрачним „божанствима“ у свим својим градовима, и оне су биле замандаљене већ поменутим тешким каменчугама.
Интересантно је да су Римљани иначе гајили осјећање велике културне инфериорности према Етрурцима. Имајући такав комплекс ниже вриједности, изузетно су вредновали оне породице које су имале етрурско поријекло, па су чак и кривотворили своје породичне историје како би доказали да потичу од Етрураца.
Али нема никакве сумње да су неке угледне и племићке породице међу Римљанима, заиста водиле поријекло од етрурских породица највишег ранга. Гледано с друге стране, многе моћне, племићке породице из редова Етрураца су се намјерно „латинозовале“ да би задржале свој високи положај и утицај и у томе су и успјеле.
Те породице етрурског поријекла могу да се прате и кроз каснију историју, али како вријеме одмиче то праћење постаје све теже јер су увијек наступале иза „римске маске“.
Но, да ли су њихови припадници добро знали своје поријекло?
– Вјероватно да јесу. То знамо из тога што су ЧУВАЛИ ЕТРУРСКЕ КУЛТОВЕ, међу којима је можда и најважнији био онај који је везан за „жалосне богове подземног свијета“.
Да се вратимо на поенту.
Римљани и Етрурци су вјеровали да старе „богове“ не можеш непрестано држати далеко од себе, сабијене и гурнуте у дубину. Зато су им они у оквиру тих култова понекад давали одушка и пружали им везу са свијетом живих људи. Због тога је заштитни камен на ТРИ ДАТУМА у току године био церемонијално УКЛАЊАН и тиме би „врата пакла“ тада и само тада била отворена. Тиме је паганска религија старог свијета заправо изједначавала нужност култног поштовања и „добрих“ и „лоших богова“. Без обзира на моралне карактеристике сваког од тих „богова“, људи паганског свијета су им служили, без разлике..
Било како било, „жалосни богови подземног свијета“ би на те строго одређене датуме добијали прилику за сатисфакцију, и излазили би у свијет.
Један од та три датума је ПЕТИ ОКТОБАР.
Ниједан народ није тачније и директније посвједочио да је ово истина, од нас Срба, и то баш на овај жалосни датум прије 25 година.
Међутим, нисмо ми као народ бирали да на тај датум срушимо своју земљу и довучемо је на сам руб провалије. Тај датум су нам одабрали и испоставили наши колонијални господари из западне Европе и из Америке. Њихову агенду смо спроводили и спровели, не знајући и не питајући се шта уствари радимо.
Сад, неко би на основу тог окултног датума могао да закључи да међу нашим колонијалним господарима и непријатељима главну ријеч воде и потомци старих римских / етрурских породица, па ћемо се сјетити прича о „црном племству“ и других теорија.
Другим ријечима, пошто катастрофа од 05. октобра 2000. године НИЈЕ УСАМЉЕНА ако посматрамо шта нам се све дешавало кроз историју на тај датум (што је све одреда било „испоручено“ са западне стране) исправно ћемо закључити да онај ко је „пошиљалац петооктобарског зла“ није насумично изабрао баш тај датум и за несрећну 2000. годину.
Да ли је његова намјера заправо била да споји политику са старим, окултним и демонским календаром преткласичне Европе?
И још – да ли је „испоручилац петооктобарског зла“ на тај начин оставио свој „невидљиви“ идентификациони потпис – да се ради о потомцима прастарих етрурских породица, иницираним у њихове демонске култове?
Колико год ова питања звучала запаљиво, она на крају крајева нису ни важна.
Јер – наш заштитни камен могли смо уклонити само МИ, Срби. Одговорност је дакле – НАША, а њихов је био само позив и разне непристојне понуде које су нам дали – да опет МИ то учинимо.
А данас, послије четврт вијека..
Зар се не чини да би требало да имамо више знања?
Више памети?
Зар немамо НАШУ религију и културу, чија је једна од главних одлика и разлика у односу на паганштину, да НЕМА НИКАКВЕ КУЛТОВЕ ОБОЖАВАЊА „НЕГАТИВНЕ СТРАНЕ“, односно – вриједан обожавања је само и једино Господ Бог, док се архинепријатељу НЕ СЛУЖИ; он је НЕПРИЈАТЕЉ и против њега се РАТУЈЕ, с Христом као војсковођом наравно.
Тај однос према злу који смо позвани да имамо практично значи да не само да не морамо да „дајемо одушка“ паклу и његовим становницима, већ да то и НЕ СМИЈЕМО ДА РАДИМО, никада – а поготово не на ПЕТИ ОКТОБАР – јер то је датум који носи симболику отварања врата пред злом, спуштања гарда пред Сатанином преваром, и ако то чинимо на тај датум – то онда има посебну тежину и симболику, као да се клањамо злу и признајемо му култни статус, једнак Богу.
Другим ријечима, хајде да „Мундус Церерис“, паклену јаму коју смо једном отворили из своје глупости и наивности, надаље држимо ЗАТВОРЕНОМ.
И на пети октобар, и на сваки други дан, заувијек.
Извор: ФБ профил Ромен Луис
