ПЛАН ЗА СРБИЈУ: РЕГИОНАЛНИ МИНИМАЛАЦ + ПОДРШКА ПРИВРЕДИ

• Зона А (Београд, Нови Сад, Ниш, Крагујевац): 70.000 РСД (130 % националног просека минималца)
  Образложење: висока потражња за квалификованом радном снагом и трошкови живота (станарине, превоз) оправдавају виши минималац.
• Зона Б (Суботица, Сремска Митровица, Чачак): 60.000 РСД (111 %)
  Образложење: средњи ниво развијености са стабилним индустријским центрима.
• Зона Ц (Шабац, Ужице, Ваљево): 54.000 РСД (100 %)
  Образложење: умерена економска активност са потенцијалом за раст.
• Зона Д (Врање, Лесковац, Тутин, Прокупље): 45.000 РСД (83 %)
  Образложење: најсиромашнији региони са ниском продуктивношћу; нижи минималац спречава отказе (нпр. случај Кентаур) и привлачи инвестиције.

Зашто ради? Случај фабрике Кентаур у Врању показује да јединствени висок минималац може изазвати отказе и угрозити мала предузећа на југу. Регионални приступ прилагођава плате локалним условима, штити радна места и подстиче привреду.
Контрола: независна комисија проверава усклађеност сваких шест месеци.

• 0 % порез на добит за нова предузећа у зони Д – важи 5 година од оснивања (до 2030).
• 100 % ослобођење од доприноса за пензијско и здравствено осигурање за сваког новог радника – 2 године од запошљавања.

Директне субвенције:

• 200 € месечно по раднику за мала и средња предузећа која задрже или запосле више од 10 радника.
• 50 € месечно по детету за породице са децом у зони Д, уз услов да бар један родитељ ради.

Фонд за развој југа: 500 милиона евра годишње (укупно 2,5 милијарди евра до 2030):

• 50 % суфинансирање инвестиција у изградњу нових фабрика или ширење постојећих (до 10 милиона евра по пројекту).
• Обука 10.000 младих за ИТ, ЦНЦ машинску обраду и логистичке вештине – бесплатни курсеви у сарадњи са Немачком привредном комором и локалним универзитетима (2026–2028).

Социјална подршка:

• Доплата до 60.000 РСД месечно породицама са троје и више деце, уз услов редовног запослења.
• Бонус 5.000 € за пресељење за стручњаке из зоне А (Београд) који прихвате посао на југу, укључујући трошкове превоза и смештаја.

Резултат: стимулација привреде, задржавање талената и јачање породичних буџета.

• Рок: 2028.
• Дужина: 250 км, са 3 раскрснице и 5 мостова.
• Буџет: 1,2 милијарде евра (50 % кредита ЕБРД, 50 % државни буџет).
• Утицај: повезивање југа са Јадранским морем и повећање извоза за 30 %.

Брза пруга Београд–Врање:

• Рок: 2030.
• Брзина: 160 км/х, дужина 300 км.
• Буџет: 2 милијарде евра (70 % кинески зајам, 30 % домаћи фондови).
• Утицај: смањење времена путовања са 5 на 2 сата, повећање туристичког и робног саобраћаја.

Интернет 1 Гбпс у свим селима зоне Д:

• Рок: 2027.
• Покривеност: 1.200 села, 150.000 домаћинстава.
• Буџет: 300 милиона евра (партнерство са Хуавеј и Телеком Србија).
• Утицај: омогућавање рада на даљину и развој дигиталне привреде.

Зашто је важно? Повезаност смањује трошкове логистике и привлачи стране инвеститоре.

• Оснивање комисије: независно тело са представницима привреде, синдиката и академске заједнице, формирано до 1. јула 2026.
• Закон: доноси се до 1. септембра 2026. у Скупштини Србије, са следећим елементима:
  – јасна дефиниција зона и минималаца;
  – правила за субвенције и пореске олакшице;
  – механизам за праћење имплементације.
• Казне за кршење: 500.000 РСД по прекршају (нпр. неплаћање минималца или злоупотреба субвенција), уз јавно објављивање имена прекршиоца.
• Транспарентност: јавни извештаји сваких 6 месеци на сајту Владе Србије, уз аудите Државне ревизорске институције.

РЕЗУЛТАТ 2030: МЕРЉИВИ УСПЕХ