ПЛАН ЗА СРБИЈУ: РЕГИОНАЛНИ МИНИМАЛАЦ + ПОДРШКА ПРИВРЕДИ
(Комплексна стратегија за равномерни развој и просперитет)
УВОД
Србија стоји на раскршћу: док Београд и Нови Сад привлаче инвестиције и таленте, јужни региони попут Врања, Лесковца и Тутина суочавају се с високом незапосленошћу, сиромаштвом и масовним исељавањем. Недавни случај фабрике Кентаур у Врању, где је драстично повећање минималца довело до отказа радника, јасно показује колико је јединствени минималац погубан за слабија тржишта. Разлике у платама између Београда и јужних региона – слично као између севера и југа Италије – захтевају прилагођен приступ. Уместо централизоване политике која угрожава привреду, предлажемо регионални минималац по зонама, подржан инфраструктурним пројектима, пореским олакшицама и субвенцијама. Ово није само социјална мера – ово је стратешка инвестиција у будућност Србије.
Циљ: до 2030. смањити незапосленост на југу са 18 % на 8 %, подићи плате у Врању на 85.000 РСД и зауставити миграцију за 83 %, уз изградњу 25 нових фабрика.
РЕШЕЊЕ: ДЕТАЉНИ 5 КОРАКА
1. РЕГИОНАЛНИ МИНИМАЛАЦ ПО ЗОНАМА
(Формула: 60 % просечне плате зоне + 40 % минималне корпе за живот; усклађивање сваког јануара према статистици Републичког завода за статистику) Србија се дели на четири економске зоне на основу развијености, трошкова живота и тржишне потражње:
- Зона А (Београд, Нови Сад, Ниш, Крагујевац): 70.000 РСД (130 % националног просека минималца)
Образложење: висока потражња за квалификованом радном снагом и трошкови живота (станарине, превоз) оправдавају виши минималац. - Зона Б (Суботица, Сремска Митровица, Чачак): 60.000 РСД (111 %)
Образложење: средњи ниво развијености са стабилним индустријским центрима. - Зона Ц (Шабац, Ужице, Ваљево): 54.000 РСД (100 %)
Образложење: умерена економска активност са потенцијалом за раст. - Зона Д (Врање, Лесковац, Тутин, Прокупље): 45.000 РСД (83 %)
Образложење: најсиромашнији региони са ниском продуктивношћу; нижи минималац спречава отказе (нпр. случај Кентаур) и привлачи инвестиције.
Зашто ради? Случај фабрике Кентаур у Врању показује да јединствени висок минималац може изазвати отказе и угрозити мала предузећа на југу. Регионални приступ прилагођава плате локалним условима, штити радна места и подстиче привреду.
Контрола: независна комисија проверава усклађеност сваких шест месеци.
2. ПОРЕСКЕ ОЛАКШИЦЕ И СУБВЕНЦИЈЕ ЗА ЈУГ (ЗОНА Д)
Циљ је претворити југ у привредни центар уз директну подршку послодавцима и породицама. Пореске олакшице:
- 0 % порез на добит за нова предузећа у зони Д – важи 5 година од оснивања (до 2030).
- 100 % ослобођење од доприноса за пензијско и здравствено осигурање за сваког новог радника – 2 године од запошљавања.
Директне субвенције:
- 200 € месечно по раднику за мала и средња предузећа која задрже или запосле више од 10 радника.
- 50 € месечно по детету за породице са децом у зони Д, уз услов да бар један родитељ ради.
Фонд за развој југа: 500 милиона евра годишње (укупно 2,5 милијарди евра до 2030):
- 50 % суфинансирање инвестиција у изградњу нових фабрика или ширење постојећих (до 10 милиона евра по пројекту).
- Обука 10.000 младих за ИТ, ЦНЦ машинску обраду и логистичке вештине – бесплатни курсеви у сарадњи са Немачком привредном комором и локалним универзитетима (2026–2028).
Социјална подршка:
- Доплата до 60.000 РСД месечно породицама са троје и више деце, уз услов редовног запослења.
- Бонус 5.000 € за пресељење за стручњаке из зоне А (Београд) који прихвате посао на југу, укључујући трошкове превоза и смештаја.
Резултат: стимулација привреде, задржавање талената и јачање породичних буџета.
3. ИНФРАСТРУКТУРА – ЈУГ ПОСТАЈЕ ПОВЕЗАНИнфраструктурни развој је кључ за економски препород југа. Ауто-пут Ниш–Драч (Албанија):
- Рок: 2028.
- Дужина: 250 км, са 3 раскрснице и 5 мостова.
- Буџет: 1,2 милијарде евра (50 % кредита ЕБРД, 50 % државни буџет).
- Утицај: повезивање југа са Јадранским морем и повећање извоза за 30 %.
Брза пруга Београд–Врање:
- Рок: 2030.
- Брзина: 160 км/х, дужина 300 км.
- Буџет: 2 милијарде евра (70 % кинески зајам, 30 % домаћи фондови).
- Утицај: смањење времена путовања са 5 на 2 сата, повећање туристичког и робног саобраћаја.
Интернет 1 Гбпс у свим селима зоне Д:
- Рок: 2027.
- Покривеност: 1.200 села, 150.000 домаћинстава.
- Буџет: 300 милиона евра (партнерство са Хуавеј и Телеком Србија).
- Утицај: омогућавање рада на даљину и развој дигиталне привреде.
Зашто је важно? Повезаност смањује трошкове логистике и привлачи стране инвеститоре.
4. НЕЗАВИСНА КОМИСИЈА И ЗАКОНСКИ ОКВИР
- Оснивање комисије: независно тело са представницима привреде, синдиката и академске заједнице, формирано до 1. јула 2026.
- Закон: доноси се до 1. септембра 2026. у Скупштини Србије, са следећим елементима:
– јасна дефиниција зона и минималаца;
– правила за субвенције и пореске олакшице;
– механизам за праћење имплементације. - Казне за кршење: 500.000 РСД по прекршају (нпр. неплаћање минималца или злоупотреба субвенција), уз јавно објављивање имена прекршиоца.
- Транспарентност: јавни извештаји сваких 6 месеци на сајту Владе Србије, уз аудите Државне ревизорске институције.
РЕЗУЛТАТ 2030: МЕРЉИВИ УСПЕХ
|
Показатељ
|
2025 (данас)
|
2030 (прогноза)
|
Утицај
|
|---|---|---|---|
|
Незапосленост зона Д
|
18 % (50.000 људи)
|
8 % (22.000 људи) ↓
|
Смањење за 28.000 радних места
|
|
Просечна плата у Врању
|
55.000 РСД
|
85.000 РСД ↑
|
Повећање за 54 %
|
|
Број нових фабрика на југу
|
0
|
25
|
5.000 нових радних места
|
|
Нето миграција зона Д
|
–12.000/год
|
–2.000/год (–83 %)
|
Задржавање 10.000 људи
|
Један минималац = откази. Случај Кентаур указује да јединствени висок минималац може довести до затварања предузећа на југу.
Регионални минималац + субвенције = посао за све, уз одрживу привреду.
Регионални минималац + субвенције = посао за све, уз одрживу привреду.
Овај план није само економска стратегија – ово је национална мисија за уједињење Србије. Зауставићемо одлив мозгова, вратити достојанство јужним регионима и створићемо земљу у којој свако дете може да ради у свом граду. На питање како ускладити један минималац за све, одговор је јасан: не можемо. Регионални приступ, подржан инвестицијама и инфраструктуром, прилагођава се стварности сваког краја.
Почетак имплементације: 1. јануар 2026.
Коначни циљ: Србија без беде – до 2030.
Следећи корак: представљање предлога Скупштини и јавности, уз отворену расправу.
Следећи корак: представљање предлога Скупштини и јавности, уз отворену расправу.




