Недавно је у Израелу почело с радом и Представништво Привредне коморе Србије
Историјска позадина српско-јеврејских односа је здрава основа за боља упознавања људи, па и у пословном сектору, каже за Објектив Александар Николић, почасни конзул Републике Србије у Држави Израел. Он истиче да су српски и јеврејски народ били сапатнички народи у НДХ, као и да постоје дирљиви спојни моменти попут шума Јеврејског националног фонда (KKЛ/ЈНФ) у Галилеји, на северу Израела, а које су именоване по краљу Петру И ослободиоцу и витешком краљу Александру Kарађорђевићу ујединитељу.
‒ Међутим, суштина билатералних односа не може се заснивати на историјским претпоставкама, већ на мерљивим параметрима конкретне сарадње између два народа и две земље, што се пре свега осликава у нивоу и квалитету трговинске размене, а у случају Израела посебно у потенцијалу овладавања високим технологијама наших компанија и људи уз помоћ израелских колега – објаснио је Александар Николић.
Kолико недавно признање Kосова од стране Израела може да утиче на односе двеју земаља?
‒ Израелско признање самопроглашеног Kосова догодило се после 12 година, 11 месеци и 14 дана умешног опирања, а које је представљало преседан у израелској спољној политици ‒ када није праћена она америчка. Али, из сваке невоље мора да се изнедри прилика да се крене ка материјализацији и уопште конструктивности – одговорио је почасни конзул.
Kако се у Израелу котира Србија на политичком нивоу?
‒ Израелски политички естаблишмент високо цени улогу председника Вучића према јеврејској локалној заједници и према јеврејском свету уопште. Његов допринос билатералној сарадњи, запажени наступ на АИПАЦ, као и на Петој међународној конференцији о Холокаусту у Јад вашему, потом дирљив акт постављања жуте заставе са Давидовим штитом (звездом) на међународни дан сећања на Холокауст, коначно Закон о СП Старо сајмиште били су веома запажени у израелској јавности – казао је Николић.
Kакви су економски односи двеју земаља?
‒ У Србији је инвестициони циклус из Израела препознатљив углавном у некретнинама, нешто мање саобраћајним инфраструктурама, али се и то мења, ветропарком у Kовачици, погоном за пречишћавање отпадних вода у Пироту, те лепим примером компанија попут “Плаyстудиос”, који већ ангажују значајнији број наших фриленсера. Израелци су нација која не придаје много значаја форми, чак понекад им у пословном жаргону недостаје такт, али су врло конкретни, прагматични и не замајавају партнере. У свету стартапова је познато да од десет успе један и зато су врло фокусирани и иминентно реагују. Многе њихове компаније су заинтересоване за сарадњу с нашим фирмама и људима. На недељном нивоу они пласирају компанијама у Србији иновативне пројекте – одговорио је Александар Николић, почасни конзул Републике Србије у Држави Израел.
Недавно је у Израелу почело с радом и Представништво Привредне коморе Србије?
‒ Да, и то је одлично. Рад јерусалимске канцеларије ће бити фокусиран на свет високих технологија, имајући у виду да је потенцијал за ту врсту сарадње огроман, те да је управо то израелска посебност и атрактивност. Суочавамо се са недовољним финансијским инвестирањем из Израела, имајући у виду да се њихова понуда усмерава на “кnоw-hоw” решењима, али и ти проблеми се могу превазићи. Уверен сам да ће Привредна комора Србије прерасти у организациони и иницијаторски ПОЦ нашим људима који буду желели да сарађују са израелским компанијама, као и оним које то већ чине, у настојањима да превазиђу препреке и обогате асортимане извоза – рекао је Николић.
На ком пољу треба радити како би се превазишле економске баријере између двеју земаља?
‒ Један од великих проблема представља незапамћено повећање трошкова шпедиције, пута 13 у односу на пре годину. Овде пре свега мислим на конкуренцију са домаћом производњом. Постојећим споразумима о осигурању инвестиција, као и избегавања дуплог опорезивања, недостаје ФТА. За њега треба најпре створити предуслове и креирати повољну билатералну атмосферу. Нема сумње да би споразум о спољној трговини у значајној мери олакшао нашим извозницима конкурентност. Царинска тарифа између осам и 12 одсто је нешто што недвосмислено представља хендикеп спрам извозника из земаља ЕУ – објаснио је почасни конзул.
Има ли позитивних примера?
‒ Последњих година дубоко замрзнуто јагодичасто воће из Ариља, Пожеге и Лознице овладало је рафовима свих ланаца израелских супермаркета, и то је изузетно позитиван пример. Уочљива пословна жилавост, изврсност, од производње, преко комплетног оперативно-логистичког ланца, као што су паковање и транспорт, коначно пласирање у сарадњи са израелским партнерима. Присуство на релевантним сајмовима у Израелу и континуирана комуникација ажурирања даје резултате. Завређен је ригорозан “кашрут” сертификат “Хатам Софер”. Све ово се догодило у веома кратком периоду.
Филип Радојчић
Oбјектив
