Стрељање невиних цивила у Крагујевцу отпочело је на данашњи дан 1941. године и трајало наредна три дана!
У наставку можете прочитати опроштајне поруке жртава:
„Драги тата и мама, поздрав, последњи пут. Љубиша“;
порука је 17-годишњег гимназијалца Љубише Јовановић који је непосредно пре него што су извели пред стрељачки вод написао поруку својој мајци и оцу.
Његов отац поруку никад није прочитао, јер је и он, што Љубиша није знао, био заробљен и стрељан је истог дана.
„Драга Лело, Секо и Бато, куцнуо је задњи час, опростите свом тати. Љуби вас све Лазар. Хтедох се сликати с тобом Лело, али ти одгоди. Жао ми је“;
поручио је својој породици радник Лазар Петровић.
„Ја и Аца одлазимо заједно. Љуби вас отац, живите у слози“;
написао је Никола Симић инжењер, стрељан заједно са својим сином Александром Симићем.
„Поздравља вас све Аца. Поздравите моју другарицу Даницу“;
била је последња порука Александра, гимназијалца од 18 година.
Књиговођа Јаков Медина опростио се уз речи „Лебац сутра немојте послати“;
бринући томе да не протраће узалуд драгоцени хлеб.
„Збогом, Мицо. Ја данас погибох. Збогом, срце. Последња ми мисао на тебе. Буди сретна, сине и без мене“:
написао је човек, вероватно својој ћеркици.
Међу њима је и једана порука малишанима:
„Миро, пољуби децу уместо мене. Слушајте маму децо и чувајте се. Збогом заувек, ваш тата Лаза“.
Сачуване су 42 поруке које се налазе у музеју у Крагујевцу, на полеђинама ђачких књижица, коверата и неких личних докумената, дрхтавим рукама исписане су поруке оних чији су животи само неколико сати касније прекинути у стрељачком воду.
___
Фотоилустрација: крагујевачки ђаци одбијају да чисте чизме немачком окупатору.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Извор: Отачарство/Инстаграм
