Аутор: Стефан Гајић
Срби се са раширена три прста поздрављају више од два века. ”Поздрав” као и само православље међу Србе дошао је са југа (из Грчке). Први писани траг о њему датира из доба Карађорђеве Србије, а сам Ђорђе Петровић преузео га је од Грка који су припадали Хетерији (грчко тајно друштво, настало као последица грчког просветитељског покрета са циљем ослобођења земље од Турака). Иако је Хетерија званично настала 1814. у Одеси од стране грчких официра у руској царској војсци, хетеристи су деловали већ пола века на тлу Грчке.
Међутим, где је настао поздрав и шта он значи?
Поздрав је настао 1654. у доба руског цара Алексија и патријарха Никона услед црквених реформи које је покренуо патријарх у тој земљи. Наиме до тада су се руси крстили са два, а не са три прста и око саме реформације избиле си страшне поделе у народу па чак и сукоби. Тада поздрав са три прста који је симболисао Свету Тројицу постаје и начин распознавања међу присталицама реформације, али и само сведочење вере у Свету Тројицу. Такав поздрав прихваћен је најпре међу руским војницима, а касније се раширио и међу Грцима када су Руси почели да помажу грчке устанике крајем 18. века, а како су чланови Хетерије у свом интересу помагали устанак у Србији и имли присне везе са српским вођама устанка тако је поздрав и заклетва са раширена три прста дошао и међу нас у Србију.
Таковски устанак – Паја Јовановић 1898
Споменик обешеним хетеристим у центру Ниша
Сама централа српске Хетерије налазила се у Нишу. Револуционарна организација у Нишу била је активна све до 1821. године, када су Турци обесили све чланове тајног друштва заједно са њиховим вођом, нишким владиком Милентијем, а поздрав са три прста се привремено губи из српског националног бића да би поново оживео са доласком владике Николаја на трон жичког епископа.
Владика Николај Велимировић извршио је на реформацију овог “поздрава“ (“поздрава“ јер овај симбол све до 1990 и није био поздрав већ део једног верског ритуала, заклетве) тако да рука остане у вису, али да прсти буду спојени приликом самог заклињања по угледу на руске царске војнике који су то први учинили у време цара Александра, оца Николаја II Романова.
Доласком комунизма, овај део православне традиције бива заборављен како у Русији тако и у Србији, да би поново васкрсао почетком 90тих приликом распада СФРЈ, али није враћен у живот од стране кумровачких ђака тј. појединих политичара тог временакако се мисли иако су морасе признати за њим први посегли инспирисани сликом ,,Таковски устанак“ Паје Јовановића на којој су приказани Милош Обреновић исрпски устаници како се заклињуна борбу с Турцима држећи високо подигнуте руке са раширена три прстаисто онако када су заклетву на верност полижили Карађорђу,у националну свест вратили су га српски борци са крајишког ратишта.
Патријарх Герман благосиља заставу на почетку грчког устанка
Почетком 2000тих грчки националисти (Златна зора) махом добровољци са ратишта у Републици Српској (Херцеговини) приликом заклетве у грчком парламенту спајају три прста на начин како то предвиђа владика Николај у својим списима и како им је то саветовао владика Атанасије приликом обиласка херцеговачког ратишта. После ове слике која је обишла цео свет Руси су се најпре сетили своје прошлости и Св. Тројицу ујединили. Остаје само да и ми Срби послушамо речи охридског молитвеника и свеправославног мислиоца и да Св. Тројицу сједињену, а никада разједињена скупимо међу својим прстима и њима освештамо свој ум, своју утробу и оснажимо рамена како би поднела терет, јер како рече Св. Владика:,,Нема крста без три прста, а ако сте већ за њима посегли онда се и прекрстите!“.
Срби пред Други свијетски рат
Грчки парламент 2000тих
Магазин Видовдан
