Расправа о правима грађана Републике Србије која се повела претходних дана, посебно оних који су део дијаспоре или живе у Републици Српској, поново је ставила под лупу законске одредбе које регулишу њихово право гласа и стицање држављанства.
Кључне аспекте закона који регулишу ова питања изнела је корисница друштвене мреже „Икс“, под именом Хаџи Александра:
„Ово пишем јер видим да немате благе везе о животу и да се фрљате невиђено на тему гласача из Републике Српске. Сви грађани који имају право на држављанство имају право и на личну карту са пријавом пребивалишта. Припадници српског народа из бивших република СФРЈ такође имају то право а последње измене те одредбе које се тичу држављанства припадника српског народа из република бивше СФРЈ су извршене 2007. године. Први пут је тај закон донет 2001. године за време Владе Зорана Ђинђића. Они такође имају и бирачко право за народне посланике као и бирачко право у месту у ком имају пријављено пребивалиште на локалним изборима.
Тако је са свим другим грађанима који живе у земљама у којима је дозвољено двојно држављанство као што је нпр. Америка (УСА). Сасвим друга тема је уколико је нека странка ( у овом случају СНС) организовано довозила бираче и то је свакако лоше и не служи им на част. Посебно зато јер СНС користи свој повлашћени финансијски положај. Али с друге стране морам вам срушити Снешка и обавестити вас да би огромна већина српских грађана који живе у Републици Српској или у Црној Гори пре гласала за Вучића него за Маринику Тепић. Али за то би требало да се брине Мариника Тепић а не Александар Вучић и то је кључно. Дакле, законски гледано, то је све чисто као сунце.
Релевантне законске одредбе
Чл. 3. ст. 1 Закона о избору народних посланика гласи:
Право да бира народне посланике и да буде биран за народног посланика има пунолетни држављанин Републике Србије над којим није продужено родитељско право, односно који није потпуно лишен пословне способности.
Члан 3. ст. 1 Закона о локалним изборима гласи:
Право да бира одборнике и да буде биран за одборника има пунолетни држављанин Републике Србије над којим није продужено родитељско право, односно који није потпуно лишен пословне способности и који има пребивалиште на територији јединице локалне самоуправе у којој остварује изборно право.
Члан 23. Закона о држављанству прописује:
Припадник српског народа који нема пребивалиште на територији Републике Србије има право да буде примљен у држављанство Републике Србије без отпуста из страног држављанства, ако је навршио 18 година живота и није му одузета пословна способност и ако поднесе писмену изјаву да Републику Србију сматра својом државом.
Под условима из става 1. овог члана, у држављанство Републике Србије може бити примљено и лице рођено у другој републици раније СФРЈ које је имало држављанство те републике или је држављанин друге државе настале на територији раније СФРЈ, које као избегло, прогнано или расељено лице борави на територији Републике Србије или је избегло у иностранство.
Под условима из става 1. овог члана у држављанство Републике Србије може бити примљен припадник другог народа или етничке заједнице са територије Републике Србије.
Закон о личној карти
Право на личну карту
Члан 2.
Право на личну карту има сваки држављанин Републике Србије (у даљем тексту: држављанин), старији од 16 година живота.
Право на личну карту има и држављанин старији од десет година живота (у даљем тексту: дете).“
ОВо пишем јер видим да немате благе везе о животу и да се фрљате невиђено на тему гласача из Републике Српске. Сви грађани који имају право на држављанство имају право и на личну карту са пријавом пребивалишта. Припадници српског народа из бивших република СФРЈ такође имају то…
— Хаџи Александра (@Andricjeprezime) December 19, 2023
