Отац Стивен Фриман, свештеник Америчке православне цркве, аутор књига и популарног блога Глорy то Год фор Алл Тхингс, гост је у подкасту писца Пола Кингснорта Тхе Мацхине Сессионс.
У разговору он модерни свет назива „јересију“, описује вештачку интелигенцију као „Дизниленд“ и „пакао“ и наглашава да је једини противотров древни пут Цркве — радикална љубав, живот у границама и прихватање смрти као Божјег дара.
„Модерност је протестантска јерес,“ изјављује отац Стивен Фриман.
„Јерес је да тражимо нови свет у Христу (схваћен као људски пројекат ‘изградње’ света у Његово име), али Царство Божије је дар који је сам Христос. И у великом делу протестантског света често ћете чути молитву у којој се говори о ‘изградњи Царства’. Али Царство се не може изградити. Царство је дар Божији. Ви немате цигле да га градите, осим ако га не секуларизујете…“
Он објашњава да ту лежи корен модерних утопија:
„Једна верзија секуларизације је Маркс… Модерност има разне утопијске визије, укључујући и то да се људска бића могу преобликовати, поново измислити. Бити човек је традиција. Она се преноси. Учиш је од других људи. Не можеш је сам изумети.“
Према Фриману, модерност одбацује тај природни пут и замењује га вештачким пројектима. О вештачкој интелигенцији Фриман је недвосмислен:
„Вештачка интелигенција је забава. То је претварање. То је Дизниленд. То је: могу да живим вечно… све те бесмислице. Али ти ћеш умрети.“ По његовом мишљењу, технолошко обећање бесмртности је катастрофално: „Када би постојао начин да се људски ум сачува… то би био пакао.“
Он наглашава и да је вештачка интелигенција осуђена и на материјални неуспех:
„Вештачка интелигенција је изузетно скупа и расипничка… Она ће се срушити.“ Разлог, каже он, је једноставан: „Права машина модерности је банкомат… онтологија модерности је новац.“
Супротно илузији контроле, отац Фриман истиче хришћанску перспективу:
„Ми нисмо ти који контролишемо. Не можете контролисати исход историје. Исход историје је откривен у смрти и Васкрсењу Христовом.“
Модерни слоган „правити свет бољим“ он дефинише као заблуду:
„Нећете направити свет бољим. То је савремена лаж.“ Уместо тога, саветује: „Уради следећу добру ствар… а Богу препусти рачуницу.“
Противотров је древни пут Цркве:
„Радикална љубав, што значи положити живот за ближњег… прихватити границе и направити дом за оне који нису били вољени.“ На крају каже: „Немој бити Бог. Буди човек. Христос открива шта значи бити истински човек.“
Фриман говори и о духовном значају смрти:
„Смрт је такође Божији дар. Она поставља границе злу. Ако не знаш да ћеш умрети, нећеш знати како да живиш.“ Његово искуство као капелана у хоспису уверило га је: „Мој велики циљ је да добро умрем. Да умрем као хришћанин.“
Подсећа да Црква опстаје и у најмрачнијим временима:
„Биле су службе које су се тајно служиле у Гулагу. Биле су службе у Аушвицу. То је донело пад комунизма. Када вештачка интелигенција нестане и сруши се, ми ћемо служити службу да је се сетимо.“
„Црква није пројекат да се свет промени, већ је свет место где човек налази спасење у Христу.“ Он подсећа на речи патријарха Данијела да је Крст непобедиво оружје и љубав која никада не престаје.
извор: спзх.бг
