Почетком 1994. године, четири године од завршетка Хладног рата и распада Совјетског Савеза, бивши амерички савјетник за националну сигурност Збигниеw Брзезински описао је снажну и стабилну Украјину као одлучујућу протутежу Русији. Стога би требала бити у фокусу америчке стратегије након завршетка Хладног рата, јер Русија може поновно изградити своју империју ако преузме контролу над Украјином.
Руски предсједник Владимир Путин схвата да је Украјина данас оруђе у рукама Запада и Сједињених Америчких Држава (САД) за обуздавање руске државе и њених великих амбиција.
Будући да Украјина није чланица Сјеверноатлантског савеза (НАТО), Wасхингтон и државе чланице нису је дужне бранити. Према томе, није извјесно докле би Сједињене Америчке Државе и њихови западни савезници могли ићи да заштите Украјину, иако су обећали наметање незапамћених санкција и опскрбили Кијев одређеном војном опремом.
Брзезински је рођен 1928. године, а 1981. године, када је имао 53 године, престао је обављати функцију државног дужносника. Преминуо је у мају 2017. године.
Прије неколико година имао сам прилику срести Брзезинскија на једном састанку. У то вријеме није био само бивши високи амерички дужносник, већ је постао и јединствен стратешки мислилац. Радио је као савјетник у Центру за стратешке и међународне студије у Wасхингтону, те као професор америчке вањске политике на престижном Универзитету Јохн Хопкинс. Брзезински је докторирао на Универзитету Харвард 1953. године.
‘Русију не треба понижавати’
Док је обављао дужност високог америчког дужносника, Брзезинскијева биографија обиловала бројним постигнућима, а доживио је и мањи број неуспјеха. Лично је надгледао преговоре о Споразуму о ограничењу нуклеарног наоружања са Совјетским Савезом, познатом као САЛТ ИИ, и уложио је изузетне напоре у нормализацији кинеско-америчких односа. Међутим, најважнији допринос дао је у области блискоисточне политике.
Брзезински је био један од најважнијих архитеката савезништва Wасхингтона с афганистанским муџахединима с циљем да се Совјетски Савез потакне на повлачење из Афганистана. Такођер је правио планове да се у Афганистан, осим арапских бораца, допреми и египатско, саудијско и пакистанско оружје како би се совјетска војска поразила и понизила. Позната је и његова фотографијау с вођама муџахедина, које је описао као борце за слободу, на совјетском тенку. Зато није било изненађујуће што је на њега пребачен велики дио кривње након напада 11. септембра 2001. у САД-у које су извеле групе у чијем је спонзорирању, финансирању и наоружавању учествовао и Брзезински једно вријеме.
Након завршетка Хладног рата, Брзезински је упозорио да Русију не треба понижавати. Стога није било изненађујуће да му је руски дипломата, који ради у амбасади своје земље у Wасхингтону, једног дана рекао да се ”прави проблем у нашем односу са Сједињеним Америчким Државама врти око њиховог увјерења да је Хладни рат завршио њиховом побједом и нашим поразом. Стога усвајају понашање побједника и очекују од нас да се понашамо као поражени”. Дипломата је додао: “Видимо да је Хладни рат завршио без иједног пуцња, без побједника или губитника.” И то је суштина неслагања између Москве и Wасхингтона по многим глобалним питањима, од којих је најважнија судбина Украјине, руског сусједа којег већина Американаца и не зна пронаћи на карти.
Русија се жали на развој војних односа између НАТО-а и Украјине, у вријеме када је руски предсједник Владимир Путин упозорио НАТО да распоређивање оружја или војника у Украјини значи прелазак “црвене линије” за његову земљу, с обзиром на то да ће свака помисао на укључивање Украјине у НАТО довести до снажног одговора без преседана.
Организацију Сјеверноатлантског савеза (НАТО) основало је 12 земаља 1949. године, а затим су се придружиле још четири земље. Број држава чланица је порастао на 16 са завршетком ере Хладног рата, почетком 1990-их. Сједињене Америчке Државе и западне земље поштивале су раније договоре да у савез неће укључити ниједну од бивших чланица Варшавског пакта или бивших совјетских република, но то се временом промијенило. Бројне бивше совјетске републике придружиле су се савезу, па се тако број држава чланица НАТО-а попео на 30. Службене границе НАТО-а допрле су до руских граница уз које се налазе Естонија, Латвија, Литванија и Пољска.
Wасхингтон не зна као ће Москва дјеловати
У Wасхингтону је уобичајено кривити руског предсједника Владимира Путина за украјинску кризу. Иако стручњаци и аналитичари сматрају да Путин не заслужује никакво суосјећање за своју политику, како унутарњу, тако и вањску, украјинска криза није настала само због Путинових ставова.
С друге стране, мјере проширења НАТО-а су у супротности с обећањима која је Совјетски Савез добио од Wасхингтона и осталих западних пријестолница у преговорима о поновном уједињењу Њемачке 1990. Током састанка између тадашњег америчког државног секретара Јамеса Бакера и совјетског челника Михаила Горбачова о будућности европске сигурности, Бакер је изјавио познату реченицу: ”Ни центиметар на исток,” чиме је отворено нагласио да Wасхингтон нема намјеру ширити НАТО на исток.
Степхен Wалт, професор међународних односа на Универзитету Харвард, истиче да се ова криза могла у потпуности избјећи да Сједињене Америчке Државе и њихови европски савезници нису подлегли ароганцији, пустим жељама и либералном идеализму, умјесто да се ослоне на основне визије реализма. Реалност је да Русија вјеројатно не би заузела Крим, а Украјина би данас била много сигурнија да је Wасхингтон водио другачију политику у раздобљу након Хладног рата.
Wалт је истакао да би, да су амерички креатори политике размишљали о хисторији и географској осјетљивости своје земље, схватили како је проширење НАТО-а изгледало њиховим руским колегама.
Умјесто да смири односе с Русијом с циљем посвећивања пажње суочавању с ескалирајућим кинеским изазовима, Wасхингтон не зна како ће Москва дјеловати, нити како јој се уопће може супротставити.
