Данска премијерка Мете Фредериксен могла би да буде изведена пред суд због контроверзне одлуке да се убије више од 15 милиона визона како би се спречило ширење мутираног коронавируса.
Та одлука је у међувремену проглашена незаконитом и у њу су умешани многи високи званичници Данске, а ради се о једном од највећих политичких скандала у модерној историји те државе.
Како преносе локални медији, све поруке које је у то време слала Фредериксен су обрисане.
Одлука о убијању 15 милиона визона да би се спречило ширење коронавируса, из страха да би то могло да утиче на вакцинацију, проглашена је неуставном јер дански закони не подржавају убијање здравих животиња. Својевремено је Фредериксенова уперила прст у тадашњег министра за храну и пољопривреду, Могенса Јенсена, који је поднео оставку због скандала.
Међутим, комисија која је испитивала случај прикупила је више од милион докумената и мејлова, који откривају како је читав поступак текао.
Комисија је тражила и премијеркине поруке, послате у време када је донета одлука о убијању визона, али им нису биле доступне. Из кабинета премијерке су одговорили да се поруке аутоматски бришу после 30 дана. Фредерик Ваг, професор права са Универзитета у Данској, каже да и то може бити кривично дело.
– Уколико обришете све, а нисте размислили да ли треба нешто архивирати, то је незаконито, јер се на текстуалне поруке гледа као и на све писане документе – објаснио је за Екстра Бладет.
Профимедиа
Након што се у медијима покренула бура, премијерка је рекла да ће министарство покушати да поврати обрисане поруке и испита њихов садржај.
Наводно је Дански радио дошао до порука у којима се, наводно, види како је државна секретарка и блиска сарадница премијерке Барбара Бертелсен, вршила притисак на Хенрика Студсгарда, бившег шефа одсека у Министарству за храну, да „допусти“ да бивши министар Јенсен „награбуси“ због афере.
Поруке наводно и даље постоје у Студсгардовом телефону, док су из Барбариног обрисане.
– Једина шанса за министра да ово преокрене је да то прихвати искрено и свим срцем. Сваки нови, попут претходних очигледних покушаја да се кривица пребаци на друге – укључујући владу у целини, а тиме и премијерку – погодиће га још више – наводно је написала Бертелсен у једној од порука, цитира Дански радио. Да би нагласила озбиљност, Бертелсен је наводно подвукла да је реч о „животу владе“.
Очекује се да у наредном периоду буде испитано више од 60 људи из министарства, владиних званичника, и самих министара. Премијерка ће сведочити 9. децембра.
Како је све почело?
Мутације коронавируса навеле су Данску да прошле године крене са масовним убијањем визона (крзнаша из породице куна). Почетком новембра 2020. године, медији су писали како је више од 200 људи заражено сојем који је повезан са визонима, а дански научници су били забринути због једне посебне варијанте коронавируса која је пронађена код 12 људи. Како су навели, антитела су мање реаговала на ту варијанту, па се појавио страх да би вакцинација могла бити угрожена.
Ипак, није било конкретних студија које су могле да утврде да би било која мутација настала у Данској могла посебно да угрози становништво.
Визони, који се држе на фармама у великим бројевима, наводно су добили корону од заражених радника, а у малом броју случајева вирус је скочио са крзнених животиња на људе.
Годишње се више 50 милиона визона узгоји због крзна, углавном у Кини, Данској, Холандији и Пољској.
У јеку пандемије коронавируса појавили су се наводи да постоје жаришта на фармама у Холандији, Данској, Шпанији, Шведској, Италији и САД, а због тога су милиони животиња морали бити усмрћени.
Нерчеви, односно визони, као и њихови блиски рођаци феретке, могу бити подложни корони и развити одређене симптоме, чак и упалу плућа.
Научници су сматрали да се вирус међу визонима проширио преко капљица, а да су се највероватније заразили преко људи. Визони су служили и као резервоар за вирус што је вероватно утицало на одлуку да их се треба отарасити.
Премијеркин плач
Мете Фредериксен је крајем новембра прошле године посетила узгајивача визона који је изгубио своје животиње након владине одлуке да се побије њих 17 милиона како би се спречило ширење коронавируса. Тада се расплакала пред камерама.
Још тада је опозиција тражила од Фредериксенове да поднесе оставку и да се гласа о неповерењу влади у парламенту након наредбе да се уништи цела популација нерчева. Наредбу је влада донела почетком новембра 2020, а касније су признали да је била неуставна.
Говорећи о штети која је нанесена узгајивачима који се цео живот баве овим послом, Фредериксенова је дрхтавим гласом казала да је потресена.
Одлука о уништењу читаве популације визона, која је једна од највећих на свету и изузетно цењена због квалитета крзна, довела је владу у тешку позицију након што је признала да није имала законску основу да нареди убијање здравих животиња.
Данска је тада предложила забрану узгоја визона у земљи до 2022. године. Председник удружења узгајивача казао је да је индустрија која запошљава 6000 људи и извози крзно у вредности од 800 милиона долара годишње уништена.
Из опозиције су тврдили да уништавање нерчева није смело да се догоди пре него што су донесени планови за компензацију власницима и радницима око 1.100 фарми.
Тек онда наступио прави хорор
Након контроверзне одлуке, данску јавност потресао је један невероватан призор који је личио на сцене из хорор филмова.
Након што су милиони визона убијени, лешеви су почели да израњају из земље.
На телевизији је приказан застрашујуц́и видео непрегледне гомиле животињских лешева на војном полигону Холстебро на северозападу земље, где су раније биле закопане.
https://www.facebook.com/watch/?v=1557594061094672
Дневни лист Берлингске описао је овај феномен као: „зомби визони се уздижу из гроба и крећу у освету“.
Ипак, званичници су навели да је реч о природном феномену.
– Током разградње се стварају гасови, што доводи до тога да тела мало набрекну и, у најгорем случају, буду истиснута из земље – објаснио је портпарол полиције Томас Кристенсен.
Кристенсен је додао да се то догађало и раније.
Проблем су покушали да реше постављањем више земље преко убијених животиња, међутим, показало се да метар земље није довољан да их задржи под земљом.
24седам
