Жарко Јанковић, оснивач и копредседник Српског културног клуба, преминуо је у петак у Новом Саду, од последица ковида 19.
Жарко је основну и средњу економску школу, те економски факултет, завршио у родном Новом Саду. Једно време је радио у Победи из Петроварадина, некадашњем привредном гиганту СФРЈ.
Био је човек необично доброг памћења, широко образован, изузетно начитан, вечито гладан нових знања. Мало је данас људи ренесансног кова, као што је био наш Жарко.
Српство и православље је доживљавао као сопствене кључне идентитетске одреднице. Из тог извора црпео је инспирацију за бројне чланке објављиване не само на овом сајту, већ и на готово свим порталима патриотског усмерења попут НСПМ, Новог стандарда и Видовдана где је неко време био члан редакције електронског и штампаног издања.
Његове текстове преносили су и цитирали многи публицисти.
Био је вероватно најчитанији аутор Српског културног клуба.
У оквиру нашег удружења, радио је на организовању трибина које су годинама биле једини вид културног живота конзервативног и родољубивог Новог Сада, а на којима су гостовали, међу осталима, садашњи патријарх српски господин Порфирије, академици Владета Јеротић и Матија Бећковић, затим Леон Којен, Слободан Антонић, Слободан Јанковић, Миша Ђурковић и многи други.
Био је јединац својих родитеља, Радета и Руже, који су дали печат његовом образовању.
Са оцем је често путовао по европским земљама. Одатле није доносио безвредне дрангулије и селфије, већ знања и успомене. Могао је сатима да прича о утисцима из Москве и Петрограда. Напајао је своју душу непролазним цивилизацијским вредностима.
Био је чврст и непоколебљив Србин, одани син Српске православне цркве и наш драги пријатељ.
Његово добро, српско срце, остаће у његовим чланцима који су му много значили. Једна од његових последњих порука, нама, његовим најближим пријатељима, била је:
„Памтите ме по текстовима мојим“.
Тада смо веровали да је по среди још једна од његових духовитости, али, трагично, био је то његов опроштај од нас.
Драги наши читаоци, помолите се за душу уснулог раба Божијег Жарка
Брате Жарко, нека ти Бог подари рајско насеље у Царству своме небеском.
