Света Анастасија Римљанка, девица чистоте и мученицу вере Христове.
Рођена у Риму од благородних родитеља, остала је сироче већ у трећој години живота. Узела ју је под своје окриље игуманија Софија, света жена која ју је подигла у духу вере, смирења и љубави према Христу.
После седамнаест година, име Анастасије прочуло се у целом крају — међу хришћанима као пример подвижништва, а међу незнабошцима као лепотица необичне благодати. У време прогона цара Декија, градоначелник Проб посла војнике да је доведу. Игуманија Софија благослови своју ученицу на страдање и рече јој да остане непоколебљива. Света девојка је одговорила:
„Готово је срце моје за Христа страдати, готова је душа моја за сладчајшега Исуса умрети!“
Изведена пред кнеза, Анастасија је јавно исповедила своју веру. Ни обећања славе ни претње смрћу нису је поколебале. Рече:
„Готова сам за Господа мога умрети не једанпут, но — о кад би то могуће било — и сто пута!“
Подвргнута је страшним мучењима: бичевима, сецању и трзању тела. Када је осетила жеђ, напојио ју је хришћанин Кирил, који је због тога одмах пострадао и добио венац мучеништва. На крају су светој Анастасији одсекли груди и језик, али је анђео Господњи укрепљивао. Посечена је мачем изван града, а тело јој је пронашла и часно сахранила игуманија Софија. Тако се света девица увенчала венцем мучеништва у време цара Декија.
Света Анастасија Римљанка нас учи верности Богу до краја, без обзира на цену. Њена љубав према Христу, јача од страха и смрти, показује да се вера не живи речима него жртвом.
За српски народ, који је вековима страдао за Крст часни и слободу златну, њен пример је подсетник да се не одричемо свог духовног лика, језика и вере, ма колико нас свет заводио лажним обећањима. Као што је Анастасија одбила „руске“ пролазне почасти ради вечног живота у Христу, тако и Срби треба да чувају своју душу од духовног ропства, да не продају светињу за земаљску добит.
Нека нас молитве свете Анастасије укрепе у чистоти, смирености и непоколебљивој вери, да останемо народ који страда, али се не предаје — народ који носи Крст, али иде за Христом.
„Света мученице Анастасијо, моли Бога за нас, да и ми у искушењима останемо верни до краја.“
