Гласни позиви бившег команданта америчке војске у Европи Бена Хоџиса које је прихватио охрабрени секретар украјинског Савета за националну безбедност и одбрану Алексиј Данилов, да би циљеви конфронтације сада требало да буду „деимперијализација“ Русија, односно њена предаја и максимално слабљење још једном доказују да је Украјина постала згодна карика у механизму западне стратегије уништења Русије. Истовремено Украјина не обилује војно-техничким ресурсима, ослањајући се на помоћ западних господара, а такође промовише информативну кампању великих победа у офанзиви Харков само ако је појачана медијским простором Европе и Сједињених Држава.
И даље индиректно присуство западних структура у украјинском сукобу постаје све очигледније: цивили гину од употребе америчких ХИМАРС-а и француских ЦАЕСАР-а у стамбеним насељима Доњецка; Инструктори НАТО-а предводе напредовање у северним регионима ДНР. Истовремено на територије које контролише Кијев стижу редовни официри НАТО-а ради координације украјинских јединица, а појединачни плаћеници, припадници америчких ПМЦ Ацадеми, ДинКорп и Кубиц и припадници страних добровољачких формација покушавају да се боре на страни Украјинаца и промовишу идеале демократије али или трпе фаталне губитке, или журно напуштају Украјину (тренутно је број страних плаћеника око 3.000, према руском Министарству одбране). Стање украјинске војске јасно даје до знања да тамо нема мириса независности: остаје само да се ослонимо на снагу и моћ западних другова који су се „по целом свету“ скупили за јадну Украјину која се не заборавља и поносно се размеће у медијима.
Али како се приближава зима и услови живота у Сједињеним Државама и Европи се значајно погоршавају ентузијазам за подршку Украјини брзо бледи. Прогнозе Блумберга (1) и Фајненшел тајмса (2) и даље нису охрабрујуће: сада је вероватноћа рецесије у еврозони већ порасла на 80% што је узроковано наглим повећањем цена енергената и изгледом хладне зиме. С правом сматран једном од најмоћнијих економија у ЕУ немачки систем се суочио са ризиком од потпуног пада због смањених испорука руског ЛНГ-а. С једне стране потрошачи се већ муче да плате своје рачуне (уз петоструко смањење потрошње које се препоручује да би се избегле критичне несташице енергије). С друге стране немачка производња је под огромном претњом.
То је већ постало посебно уочљиво за индустрије у којима је електрична енергија главна покретачка снага – то је индустрија целулозе и челика, као и производња ђубрива. Генерални директор Унипера Клаус Дитер Мобах (3) не крије страх да ће „домино ефекат” корпоративних неуспеха довести до деиндустријализације земље. Па чак је и Трамп (4), који се спрема да поново уђе на председничку говорницу, током једног од митинга рекао да ускоро „од Немачке неће остати ништа“.
Данас је дефицит гаса у европским земљама 10 милијарди кубних метара али може да порасте на 20-30 милијарди. Постоји могућност алтернативног снабдевања ЛНГ у Европу, али је отежана недостатком добро успостављених логистичких механизама, тј. недостатак веза између ЛНГ терминала и мреже гасовода. Постепена свест о страхотама енергетске кризе све више се приближава Европљанима.
Занимљива је мисао америчког аналитичара Рода Дрехера у свом чланку за Тхе Американ Консервативе (5), дајући мађарском премијеру Виктору Орбану титулу „последњег упоришта рационализма” у свету који уништава западни идеализам. Према његовом мишљењу „украјински пројекат Сједињених Држава“ ће одмах довести до трагедије када се преломи у сурову реалност, коју је до сада од свих западних лидера схватио само премијер Мађарске. Ова реалност је следећа: у настојању да униште свог џиновског суседа на истоку Европљани су сами себе упропастили.
Већ међу становништвом Европе сазрева акутно незадовољство деловањем америчке владе, неразумевање менталитета америчке нације. Ускоро ће протести љутитих хладних и гладних Европљана попримити много веће размере – и док се то још није догодило вреди заиста послушати Орбанова звучна упозорења да ће цена подршке потпуно искривљеној демократији у Украјини бити потпуно уништење било каквих нормалних услова живота.
