Пет држава чланица Европске уније које нису признале независност Косова биће у наредном периоду, судећи по најавама које стижу од косовских функционера, али и од њихових савезника у решавању косовског питања, нова мета Приштине када је реч о лобирању за признања.
Грчка, Шпанија, Словачка, Румунија и Кипар земље су које већ дуго „стоје на путу“ јединственом ставу ЕУ о косовском питању, а најновији сигнали из Приштине и изјава тамошње министарке спољних послова Донике Гервале Шварц да се ради на добијању признања од ових пет земаља сугеришу у ком смеру ће ићи њихова кампања у наредном периоду.
Лобирање за признање пет чланица ЕУ није нова тачка на агенди Приштине, али су раније информације о подизању дипломатских односа Приштине са Атином и Мадридом први пут дале повода да се у јавности уопште и разматра могућност промене става ове две земље о питању Косова.
Након низа упозоравајућих сигнала, па и из Београда, да је такав сценарио сада могућ барем мало више него раније, стигли су званични демантији Грчке и Шпаније. Питање је, међутим, остало отворено, а у складу с тим су и нове најављене акције Приштине.
Одрешене руке да крене у кампању Приштина је практично добила престанком важења Вашингтонског споразума, који је био на снази до 1. септембра. Процес лобирања, и са стране Београда и са стране Приштине, био је на годину дана обустављан споразумом постигнутим у Белој кући под администрацијом Доналда Трампа. Истеком такозваног мораторијума Београд, али и Приштина могу да се врате процесима лобирања, и то не само за појединачна признања, већ и за питање чланства у међународним организацијама.
Дипломатска активност Приштине, као и Тиране, у овом погледу видљива је након низа састанака са званичницима неколико држава света када се говорило о управо о подршци за признање независности Косова и чланство у организацијама. Потом је стигла и најава Албаније да би Бесиане Кадаре могла поново да буде амбасадорка Албаније при Организацији за образовање и културу Уједињених нација (УНЕСКО).
Наиме, Кадаре је већ била амбасадорка Албаније при Унеску, 2015. године, када је Приштина тражила пријем у ову организацију, али на Генералној конференцији Косово није освојило довољно гласова који би потврдили чланство у Организацији за образовање и културу Уједињених нација. Уз то, Албанија је најавила и посевећивање теми признавања независности Косова од 1. јануара, када ће у Савету безбедности Уједињених нација имати мандат као привремена чланица.
Велика препрека
Зашто је Приштини фокус на чланицама ЕУ? Познаваоци прилика указују да је баш став ових пет чланица већа препрека за Приштину, можда чак и од формалног признања од стране Београда, за које су званичници Србије у више наврата истицали да се неће догодити.
Наиме, управо се земље чланице ЕУ које не признају независност Косова, а чланице су НАТО алијансе, помињу и као препрека за улазак у ту организацију, а није тајна да је то један од важних циљева Приштине.
Осим тога, аналитичари који су на ову тему говорили за Јуроњуз сагласни су да Европска унија, која води и дијалог између Београда и Приштине, не може деловати јединствено у свом ставу, док део чланица ЕУ и даље не признаје независност Косова.
„Докле год је ЕУ и минимално подељена око питања Косова, она не може да врши потпуно јасан притисак на Србију“, изјавио је раније за Јуроњуз Србија професор Слободан Зечевић. Такође, Никола Буразер, програмски директор Центра савремене политике, указује управо да је „одсуство признања од стране пет држава чланица ЕУ већи проблем за европску перспективу Косова од одсуства признања од стране Србије“.
Колико је то важан корак за Приштину показао је и извештај америчког Вилсон центра, објављен летос, у коме се наводи да би требало сугерисати чланицама ЕУ које то нису урадиле да признају независност Косова. Наиме, Вилсон центар полази од претпоставке да би пет држава које не признају Косово требало прво то да учине, како би онда ЕУ и САД јединствено могле да врше притисак на Србију да призна Косово или да бар не спречава улазак у међународне организације.
На каквим позицијама су тренутно земље европске петорке која не признаје незавност Косова?
Шпанија
Шпанија је често означавана као земља са најчвршћим ставом по питању Косова, а као мотив који стоји иза њене одлуке је судбина Каталоније. Став ове земље о непризнавању Косова потврдио је недавно премијер Педро Санчез који је потврдио своје учешће на Самиту ЕУ и Западни Балкан тек након што је потврђено да неће бити истакнутих косовских симбола.
Шпанија је једина велика западноевропска држава која не признаје независност Косова због легалности једностраног проглашења у међународном праву, али и због страха да би то могло да утиче на сепаратистичке покрете у самој земљи. Након што се у јуну појавила информација да Мадрид планира да отвори канцеларију у Приштини, чиме је отворен простор за спекулације о том питању, Министарство спољних послова те земље демантовало је ове наводе и истакло да је став Шпаније непромењен.
Спекулације је, међутим, подгрејао и став Шпаније према учешћу представника Косова на самту ЕУ и Западни Балкан. Наиме, уочи самита који је 2018. године одржан у Софији, тадашњи шпански премијер Мариано Рахој одбио је да се нађе за истим столом са косовским представницима, што је тумачено као категоричан став о питању косовске независности. Такође, на неформалном састанку министара иностраних послова ЕУ и региона који је одржан у августу 2019. у Хелсинкију, тадашњи шпански шеф дипломатије Жозеп Борел је напустио просторију због присуства косовског министра.
Ипак, упркос најавама да ће премијер Педро Санчез бојкотовати самит који се 2020. године одржавао у Загребу због Косова, самит је током пандемије одржан онлајн, а Шпанија је била учесница. Ове године, Санчез је такође присуствовао самиту, без обзира на учешће представника Косова, али уз захтев да се не истичу државни симболи.
Званично, међутим, Шпанија се чврсто држу свог става о непризнавању, а премијер Шпаније Педро Санчез требало би да посети Београд, што је недавно најавио председник Србије Александар Вучић истичући да деценијама ниједан премијер те земље није био у званичној посети Србији.
Грчка
Питање Грчке је специфично и зато што су Приштина и Атина договориле у јуну подизање статуса Канцеларије Косова у Атини, како је у јавности појашњено, из просте економске канцеларије у Канцеларију за интересни приступ. Та вест дала је повода за спекулације о могућности промене става Грчке о Косову. Грчка и Србија имају традиционално добре односе, те је вест о могућности да ова земља призна независност Косова одјекнула у јавности, доводећи у питање и ставове других земаља чланица ЕУ.
Ипак, убрзо су се огласили званичници те земље који су истакли да Србија и даље има подршку Грчке и да став о независности Косова остаје непромењен.
Простор за наводе о промени става Грчке дала је посета министра спољних послова Грчке Никоса Дендијаса Приштини, када су дипломатски односи већ подигнути. Дендијас је у Приштини рекао да званична Атина подржава либерализацију виза за грађане Косова и да Грчка продубљује економске односе са Косовом.
Тада је још једном истакнуто да је Атина става да се решење мора наћи путем дијалога којим посредује Брисел. Дендијас је и након недавног састанка са шефом српске дипломатије Николом Селаковићем у Атини то поновио. Тада је саопштено и да ће Грчка наставити да пружа подршку европском путу Србије која, како је навео, припада европској породици.
Уз то, оно о чему Грчка такође размишља је и питање северног дела Кипра, који тежи да се одвоји и има подршку Турске, те би чином признавања Косова, Грчка „легализовала“ и сепарацију Кипра.
Кипар
Тако је и Кипар још једна од земаља ЕУ која не признаје независност Косова. Због својих територијалних проблема, ова земља је од једностраног проглашења косовске независности тврдила да „никада неће признати једнострану декларацију о независности изван оквира Уједињених нација“. Председник Кипра Димитрис Христофијас је те 2008. године рекао да се територијални интегритет, суверенитет и независност Србије и Кипра „крше на најбруталнији начин“.
Порука о неприхватању независности је поновољена више пута током претходне деценије, а острво ужива подршку Грчке. Кипар је тврдио да Косово неће бити признато чак ни у случају да то учине све друге чланице Европске уније. Председница Представничког дома Кипра Анита Димитрију изјавила у уторак на посебној седници српског парламента да та држава наставља да подржава Србију на европском путу и да не признаје једнострано проглашену независност Косова и Метохије.
Словачка
Мирослав Лајчак, специјални изасланик ЕУ за дијалог Београда и Приштине, долази баш из Словачке, чланице ЕУ која не признаје независност Косова, а ако је судећи по изјавама званичника, Братислава чврсто остаје при свом ставу. Разлози за то се углавном виде у историјским односима две земље, али и разумевању између два народа. Став Словачке потврђен је и током недавне посете министра спољних послова Србије Николе Селаковића тој земљи.
Када је реч о дијалогу Београда и Приштине, министар иностраних послова Словачке Иван Корчок рекао је да Словачка очекује имплементацију свега што је договорено.
„Констатовали смо да не можемо очекивати да увек изнова крећемо у ново преговарање. Све што је договорено треба да се реализује. Видели смо претходних недеља, на северу Косова, шта се догађа када нема имплементације“, указао је шеф словачке дипломатије.
Том приликом је српски министар истакао да је једна веома важна спона Србије и Словачке словачка национална заједница у Србији, честитих, вредних и добрих људи који живе у више градова на северу Србије.
Румунија
На заједничкој седници у румунском парламенту 18. фебруара 2008. изгласана је одлука да ова земља неће признати независност Косова. Иако је став тада био јасан, током година он је мекшао, а 2015. године је премијер Виктор Понта навео да су се ствари од 2008. промениле. Како је тада рекао, владе су се промениле, те би могле да буду донесене и нове одлуке у вези са тим јер су се и на Косову промениле многе ствари.
Тумачи се да Румунија није признала Косово због страха од отцепљења Земље Секеља, у Трансилванији, региона насељеног етничким Мађарима, због ситуације са регионом Придњестровље, али и добрих суседних односа са Србијом.
Румунско Министарство спољних послова у јуну је за Кљан Косова, међутим, саопштило да је став Румуније по питању Косова јасан и да се не мења.
Аутор Тијана Крњаић
Извор еуронеwс.рс
