ПРОЦЕНА РАДНЕ СПОСОБНОСТИ МЕНТАЛНО ОБОЛЕЛИХ ОСОБА У УСЛОВИМА ДРУШТВЕНО-ЕKОНОМСKЕ KРИЗЕ

Med Pregl 2011; LXIV (1-2): 41-45. Novi Sad: januar-februar. 41
Uvod
Radno sposobnom se smatra ona osoba čije fizičko ili psihičko zdravstveno stanje omogućava rad, to jest prilagođavanje zahtevima i uticajima radnog mesta, ali bez štete po zdravlje. Produktivnost rada (radni učinak) determinisana je pre svega mentalnim zdravljem i socijalnom zrelošću pojedinca i obuhvata motivaciju za rad, sposobnost adaptacije, odgovornost, dobru koncentraciju i psihomotorno reagovanje, istrajnost i zadovoljstvo radom [1].
U slučaju bolesti ili povreda može da dođe do privremene ili trajne promene radne sposobnosti. Ireverzibilno smanjenje ili gubitak radne sposobnosti dovodi pojedinca u stanje delimične ili potpune invalidnosti, kada se zahteva ocena preostale radne sposobnosti i određuje
stepen invalidnosti ili pravo na socijalnu zaštitu [2].
Mentalni poremećaji vrlo često kompromituju celokupno socijalno funkcionisanje pacijenta i predstavljaju uzrok nastupanja trajne radne nesposobnosti. U zahtevima za procenu radne nesposobnosti, najčešće su psihijatrijske i kardiovaskularne bolesti [3]. U prvih dvadeset uzroka invalidnosti u svetu, pet je psihijatrijski: unipolarni depresivni poremećaj, alkoholizam, shizofrenija, bipolarni afektivni poremećaj, Alchajmerova i druge demencije [4]. Više od polovine svih psihijatrijskih bolesnika, kad se nađu pred invalidskom komisijom, ogla-
šavaju se nesposobnim za rad [2].
S obzirom na to da mentalne bolesti, za razliku od somatskih, u većoj meri onesposobljavaju nego što dovode do prevremene smrti, procenu takozvanog zdravstvenog tereta nije moguće prikazivati isključivo u terminima incidencije–prevalencije i mortaliteta. Zato se značaj invalidnosti ogleda i u tome što se kao jedinice za izračunavanje globalnog tereta bolesti (GBD) uvode godine života izmenjene zbog invalidnosti (DALY) i godine proživljene s invalidnošću (YLDs) [4]. Procena radnog funkcionisanja u psihijatrijskim istraživanjima
često je zapostavljena [5], delimično i zbog nedostatka validnih instrumenata. Jedan od pouzdanih i klinički značajnih instrumenata je Occupational Functioning Scale (OFS), posebno primenjivan kod nepsihotičnih (anksioznih i depresivnih poremećaja) [6].
Kod mentalnih oboljenja, osim bolesti i organskih moždanih oštećenja, kao mogući uzroci invalidnosti navode se i psihosocijalni faktori. Zato se, u uslovima prolongirane društveno-ekonomske krize, pojačava pritisak na psihijatrijske službe u cilju rešavanja radnog i materijalnog statusa pojedinca [7]. Zbog svojih specifičnosti psihijatrija se svrstava u red medicinskih disciplina koje predstavljaju pogodan teren za zadovoljenje brojnih nemedicinskih motiva.
Stručni autoritet i mišljenje psihijatra često odlučuju o različitim aspektima lične, porodične, socijalne ili političke egzistencije ljudi. Jedna od tih oblasti jeste davanje mišljenja o potrebi nečijeg prevremenog penzionisanja, promene radnog mesta ili skraćenja radnog
vremena na osnovu njegovog duševnog stanja [8].
Cilj istraživanja bio je da se utvrdi da li se u poslednjih pet godina menjao broj i struktura morbiditeta osiguranika upućivanih radi psihijatrijske komisijske procene radne sposobnosti, kao i praćenje predloženih procena invalidnosti, kako tokom posmatranog perioda tako i po psihijatrijskim entitetima.
Materijal i metode
Prikupljeni su, retrospektivno, podaci iz medicinske dokumentacije (protokol bolesnika i komisijski izveštaji), za petogodišnji period (2004–2008) za

UDK 616.89-052-036.86:331.5
DOI: 10.2298/MPNS1102041S
PROCENA RADNE SPOSOBNOSTI MENTALNO OBOLELIH OSOBA U USLOVIMA
DRUŠTVENO-EKONOMSKE KRIZE
WORKING DISABILITY EVALUATION OF MENTALLY ILL PERSONS IN TIMES OF
SOCIOECONOMIC CRISIS
Olivera SKAKIĆ i Ljiljana TRAJANOVIĆ
Sažetak – Mentalni poremećaji vrlo često kompromituju celokupno socijalno funkcionisanje pacijenta i predstavljaju uzrok nastupanja trajne
radne nesposobnosti. U uslovima prolongirane društveno-ekonomske krize pojačava se pritisak na psihijatrijske službe u cilju rešavanja radnog i materijalnog statusa pojedinca. Cilj istraživanja bio je da se utvrdi da li se u poslednjih pet godina menjao broj i struktura morbiditeta osiguranika upućivanih radi psihijatrijske komisijske procene radne sposobnosti. Prikupljeni su retrospektivni podaci iz medicinske dokumentacije za ukupno 617 bolesnika. U strukturi morbiditeta znatan porast pokazivala je grupa zavisnika kod kojih je i znatno češće predlagana bitno umanjena radna sposobnost, a znatan pad bio je u grupi pacijenata s mentalnom retardacijom. Broj pacijenata sa shizofrenijom bio je gotovo ujednačen u analiziranom periodu. Procena i davanje predloga bitno umanjene radne sposobnosti rasla je statistički značajno u posmatranom periodu, dok je broj predloga materijalne pomoći statistički značajno opadao.
Ključne reči: Mentalno obolele osobe; Ocena radne sposobnosti; Posao; Socijalni uslovi; Ekonomija; Depresivni poremećaji; Alkoholizam;
Alchajmerova bolest
Adresa autora: Prim. dr Olivera Skakić, Klinika za zaštitu mentalnog zdravlja i psihijatriju razvojnog doba,
18000 Niš, Bulevar dr Zorana Đinđića 48, E-mail: skaka@beotel.net
42 Skakić O, i sar. Radna sposobnost mentalno obolelih ukupno 617 bolesnika koji su se javili komisiji neuropsihijatara Klinike za mentalno zdravlje Kliničkog centra Niš radi procene radne sposobnosti, što je integralni deo medicinske obrade za definitivno izjašnjavanje Invalidske komisije. Podaci su sadržali pol, godine života, dijagnozu psihijatrijske bolesti i predloženu procenu invalidnosti.
Ocena radne sposobnosti rađena je kao timska ekspertiza, uz potrebnu medicinsku (psihijatrijsku)
dokumentaciju, psihološku eksploraciju, radnu i socijalnu anamnezu. Predlozi tročlane komisije neuropsihijatara odnosili su se na bitno umanjenu radnu sposobnost, umanjenu radnu sposobnost, potrebu za tuđom negom i pomoći, kao i potrebu za materijalnim obezbeđenjem.
Statistička obrada i analiza podataka urađena je pomoću statističkog softverskog paketa SPSS, verzija 17. Rezultati su predstavljeni kao učestalost (%) ili srednja vrednost sa standardnom devijacijom. Pri poređenju definisanih grupa u odnosu na atributivna
obeležja korišćen je χ² test. Vrednosti p manje od 0,05 (p<0,05) prihvaćene su kao statistički značajne.
Rezultati
Ukupan broj psihijatrijskih pacijenata koji su se u periodu od 2004. do 2008. godine javili komisiji neuropsihijatara Klinike za mentalno zdravlje Kliničkog centra Niš u cilju procene radne sposobnosti iznosio je 617. U 2004. godini bilo ih je 76, u 2005. 147, u 2006. 115, u 2007. 132 i u 2008. 147. Prosečna starost pacijenata bila je 48,8 godina (opseg 26–81), a dominirale su osobe muškog pola (67,97%). U strukturi morbiditeta tokom posmatranog perioda (Tabela 1), znatno veća bila je zastupljenost pacijenata zavisnika od alkohola i psihoaktivnih supstancija (χ²=38,58; p<0,0001). Znatan pad broja pacijenata koji su se javljali na komisijsku procenu bio je uočljiv u grupi pacijenata s mentalnom retardacijom (χ²=13,34; p<0,01). U strukturi morbiditeta broj pacijenata sa shizofrenijom bio je gotovo ujednačen u
analiziranom periodu. Broj zahteva za ostvarivanjem prevremene penzije u grupi pacijenata s organskim, afektivnim, neurotskim i sa stresom povezanim poremećajima, kao i poremećajima ličnosti, nije se signifikantno menjao. Pacijenti s nepsihotičnim poremećajima (afektivnim i neurotskim), u poređenju s pacijentima koji su imali psihotični poremećaj (shizofreniju) javljali su se komisiji u relativno visokom procentu (Grafikon 1).

Procena i predlaganje umanjene radne sposobnosti u toku posmatranog perioda nisu se statistički značajno menjali (χ²=6,25; p>0,05), dok je davanje predloga bitno umanjene radne sposobnosti statistički značajno raslo (χ²=14,55; p<0,01). Broj onih koji su procenjeni sposobnim za rad bio je bez statistički značajne razlike (χ²=8,59; p>0,05). Broj pacijenata kojima je predlagano materijalno obezbeđenje statistički je značajno opadao (χ²=12,07 p<0,05), dok kod predloga tuđe nege i pomoći nije bilo signifikantnih promena (Tabela 2).
Analiza predlaganja bitno umanjene radne sposobnosti kod pojedinih dijagnostičkih kategorija pokazala je znatan porast jedino u grupi zavisnika (χ²=36,09; p<0,0001). Kod ostalih entiteta nije bilo, tokom posmatranog perioda, statistički značajnih promena (Tabela
3). Pacijentima obolelim od shizofrenije je, svake godine, u relativno visokom procentu predlagana bitno umanjena radna sposobnost (Grafikon 2).

Diskusija
Ukupan broj osiguranika koji su se javljali sa zahtevom za komisijskom ekspertizom radne sposobTabela 1. Struktura morbiditeta (po godinama)
Table 1. Morbidity structure (per years)

Skraćenice
MKB–10– Deseta revizija Međunarodne klasifikacije bolesti
ICD–10 – International Classification od Disorders – 10th revision
F00–F09– organski mentalni poremećaji
F10–F19 – mentalni poremećaji zbog upotrebe psihoaktivnih
supstancija
F20–F29 – shizofrenija, shizotipski i poremećaji sa sumanutošću
F30–F39 – poremećaji raspoloženja (afektivni poremećaji)
F40–F48 – neurotski, sa stresom povezani i somatoformni poremećaji
F60–F69 – poremećaji ličnosti
F70–F79 – mentalna retardacija
Grafikon 1. Procentna zastupljenost psihotičnih i nepsihotičnih
poremećaja
Graph 1. Incidence of psychotic and non- psychotic disorders
expressed in percentage
Med Pregl 2011; LXIV (1-2): 41-45. Novi Sad: januar-februar. 43 nosti nije se bitno menjao u posmatranom periodu,
osim u 2004. kada se javio upola manji broj.
Zapaženo je da iz godine u godinu broj osiguranika koji zbog alkoholizma postaju invalidi rada pokazuje konstantan porast [1]. U poslednje vreme stručno-naučna saznanja o bolestima zavisnosti uticala su na razvoj brojnih programa i metoda lečenja,
ali i mogućnosti rehabilitacije pacijenata, što pozitivno utiče na njihovu spremnost da se leče [9]. Uprkos tome, hroničan, recidivantan i progredijentan tok ovih bolesti, porodična, profesionalna i socijalna degradacija ličnosti, kao i ireverzibilna somatska oštećenja i psihičke komplikacije uzrok su učestale redukcije radne sposobnosti obolelih. Sve to, udruženo s pokušajima zavisnika da prevremenim penzionisanjem, zbog mentalne bolesti, razreše svoj radni i materijalni status, rezultiralo je porastom broja zahteva u analiziranom periodu. S ovom kategorijom pacijenata često je udružena i dijagnoza poremećaja ličnosti, što objašnjava njeno učestalo javljanje u ispitivanom uzorku.
U uslovima sveukupne društvene krize, koja je na našim prostorima započela mnogo pre ispitivanog perioda, zapošljavanje mentalno retardiranih osoba u radnim organizacijama i u zaštićenim radionicama gotovo da nije ni postojalo, pa je zbog toga bio i znatan pad broja ovih pacijenata koji su se javljali na komisijsku procenu. Motiv koji ih je opredeljivao da se jave na ekspertizu radne sposobnosti bilo je osiguranje životnih uslova (porodična penzija ili materijalno obezbeđenje).
U sadašnjoj ekonomskoj krizi s velikom opštom nezaposlenošću zdrave populacije, shizofreni bolesnici imaju male šanse za redovno zapošljavanje. Neretko su u pitanju mlade osobe koje su zbog težine i hroničnog toka bolesti bez perspektive da se uopšte osposobe za regularan radni odnos [10]. Zbog toga se problem s otpuštanjem radnika nije bitno odrazio na promenu broja shizofrenih pacijenata u ispitivanom uzorku. Iako shizofrena bolest može znatno da umanji profesionalnu sposobnost obolelog, negde oko 2/5 obolelih je radno aktivno [11]. Međutim, kada se jave za procenu invalidnosti, 94,1% se proglašava potpuno nesposobnim za rad [2]. Zajedno s depresijom, psihoticizam ima najveći uticaj na bitno umanjenje radne sposobnosti psihijatrijskih pacijenata [12]. Nezaposlenost i dnevna neangažovanost jesu, pored ostalih, bitni faktori udruženi sa sniženim kvalitetom života ovih pacijenata [13].
Iako bez statistički značajne promene u posmatranom periodu, pacijenti s nepsihotičnim poremećajima, u poređenju s pacijentima koji su imali psihotični poremećaj, javljali su se komisiji u relativno visokom procentu. Među njima su dominirala depresivna i posttraumatska stanja udružena s elementima društveno-ekonomske krize. Značaj reaktivnih stanja uslovio je da, u X reviziji međunarodne klasifikacije bolesti, u mentalne poremećaje i poremećaje ponašanja budu svrstani i takozvani faktori koji utiču na zdravstveno stanje za
osobe s potencijalnim zdravstvenim rizicima u vezi s lošim društveno-ekonomskim i psihosocijalnim uslovima života. Problemi koji se odnose na zaposlenost i nezaposlenost nalaze se pod posebnom šifrom Z56.
Tabela 2. Procena radne sposobnosti
Table 2. Work disability evaluation

Tabela 3. Predlog bitno umanjene radne sposobnosti u strukturi
morbiditeta (po godinama)
Table 3. Suggestion for substantially impaired work ability in
morbidity structure (per years)

Grafikon 2. Procentna zastupljenost bitno umanjene radne sposobnosti kod pacijenata obolelih od shizofrenije (F20 – F29)
Graph 2. Incidence of substanitially impaired work ability of schizophrenic patients (F20 – F29) expressed in percentage
44 Skakić O, i sar. Radna sposobnost mentalno obolelih
Zbog povezanosti između gubitka posla i povećanog rizika od mentalnih poremećaja, smatramo potrebnim
maksimalizovati mogućnosti zadržavanja ljudi na poslu. Osim toga, očuvana ili uspostavljena radna sposobnost osnovno je merilo uspeha u lečenju i rehabilitaciji neurotskih bolesnika. Ipak, čini se da su i sami psihijatri, preko klasifikacionih sistema, ponudili stručni okvir
za psihijatrizaciju, to jest medikalizaciju očigledno socijalnih problema koji prate njihov stručni rad [14].
Uloga invalidske komisije je, između ostalog, i korektivna, ukoliko neadekvatno rešen radni odnos pacijenta pogoršava njegovu zdravstvenu i socijalnu situaciju [15]. S druge strane, treba imati u vidu da nezaposlenost pored mentalnog poremećaja dodatno stigmatizuje obolelog [16]. S obzirom na to da ostaju bez posla i bivaju upućeni na tržište rada, psihijatrijskim pacijentima je redukovana ili potpuno uskraćena mogućnost ostvarivanja drugih prava iz invalidsko-penzionog osiguranja (prekvalifikacija, rad sa skraćenim radnim vremenom). Stoga se u posmatranom periodu uglavnom pribegavalo predlaganju bitno umanjene radne sposobnosti, to jest prve kategorije invalidnosti.
Društveno-ekonomska kriza uskraćuje mogućnosti pružanja socijalne zaštite osobama kada dođu u stanje socijalne potrebe, što se i odrazilo na znatan pad broja predloga materijalne pomoći.
Zaključak
Iako se broj osiguranika upućivanih na komisijsku psihijatrijsku procenu radne sposobnosti, u posmatranom periodu, nije bitno menjao, evidentiran je porast broja zavisnika i pacijenata s nepsihotičnim poremećajima (depresivna i posttraumatska stanja). Takođe je zapaženo i da se, u uslovima prolongirane društvenoekonomske krize, procenom radne nesposobnosti (prevremeno penzionisanje) pokušava da pomogne mentalno obolelim osobama u rešavanju njihovog društveno-ekonomskog statusa. Trend invalidnosti u populaciji mentalnih bolesnika još uvek je nepovoljan i zato je praćenje njihove radne sposobnosti dosledan parametar koji identifikuje radnu neefikasnost i nezaposlenost kao važan faktor u osiromašenju kvaliteta života psihijatrijskih pacijenata.
1. Poleksić J, Savićević M. Mentalna higijena u industriji.
Niš: Institut za dokumentaciju zaštite na radu; 1979. str. 95-108.
2. Kecmanović D, i saradnici. Psihijatrija. Beograd-Zagreb:
Medicinska knjiga; 1983. str. 255-63.
3. Kecmanović D, Trograncić Z, Cerić I. Working ability of
mentally ill people in times of social crisis. Acta Psychiatr Scand
1989;80(4):340-5.
4. Svetska zdravstvena organizacija. Mentalno zdravlje: novo
razumevanje, nova nada: izveštaj o svetskom zdravlju 2001. Beograd: Institut za mentalno zdravlje Beograd; 2003. str. 25-7.
5. Elsayed YA, Al-Zahrani MA, Rashad MM. Factors affecting mental fitness for work in a sample of mentally ill patients.
Int J Ment Health Syst 2009;3(1):25.
6. Hannula J, Lahtela K, Järvikoski A, Salminen J, Mäkelä P.
Occupational functioning scale (OFS): an instrument for assessment of work ability in psychiatric disorders. Nordic J Psychiatry 2006;60(5):372-8.
7. Wan JJ, Morabito DJ, Khaw L, Knudson MM, Dicker RA.
Mental illness as an independent risk factor for unintentional
injury and injury recidivism. J Trauma 2006;61(6):1299-304.
8. Kecmanović D. Psihijatrija u kritičkom ogledalu. Beograd: Službeni glasnik; 2008. str. 232-4.
9. Peršić N. Ocjena radne sposobnosti psihijatrijskih pacijenata. U: Kecmanović D, i saradnici, ur. Psihijatrija. Beograd-Zagreb: Medicinska knjiga; 1989. str. 2150-74.
10. Damnjanović M. Invalidnost psihotičnih bolesnika. Psihijatr Danas 1987;19(1-2):139-47.
11. Trajanović Lj. Uticaj paranoidne šizofrene bolesti u porodici na kvalitet života njenih članova (magistarski rad). Niš: Medicinski fakultet, Niš; 2003.
12. Novaković M, Milovanović A, Jakovljević B, Milovanović S, Babić D, Pejanović N. Uticaj psihičkih oboljenja na ocenu
radne sposobnosti. Vojnosanit Pregl 2007;64(11):733-7.
13. Thornicroft G, Tansella M, Becker T, Knapp M, Leese
M, Schene A, et al. The personal impact of schizophrenia in Europe. Schizophr Res 2004;69(2-3):125-32.
14. Opalić P. Problemi psihijatrizacije, medikalizacije i srodnih društvenih pojava. Med Pregl 2009;62(3-4):142-7.
15. Milosavljević P. Problem rehabilitacije psihijatrijskih bolesnika. Psihijatr Danas 1990;22(2):201-8.
16. Skakić O. Stigma i shizofrenija. U: Nikolić-Popović J,
Manojlović S, ur. Shizofrenija: savremeni teorijski koncepti i
klinička praksa. Niš: Medicinski fakultet; 2006. str. 195-202.
Literatura
Summary
Introduction
Mental disorders reduce social functioning of ill persons in general and often cause permanent work disability. Psychiatric
services try to solve individual professional or financial status
in economic crisis conditions. The possible causes of disability
in psychiatric patients, besides illness, are psychosocial factors.
The aim of this research was to determine the number of mentally ill persons as well as morbidity structure changes in work disability evaluation in the last five years.
Material and methods
The research included 617 psychiatric patients referred for work
disability evaluation in this five-year period (2004-2008). The
data contained gender, age, psychiatric diagnosis and the suggested level of disability.
Results and conclusion
In the morbidity structure, a significant increase was found in the
group of patients with psychoactive substance abuse, in whom the
likelihood of permanent work disability was frequent. A significant decrease was observed in the group of patients with mental
retardation. The number of patients with schizophrenia was similar in the study period. The patients with mood disorders, neurotic, stress-related and somatoform disorders were present in a relatively high number. The evaluation and suggestion for permanent work disability increased statistically significantly, while the
Med Pregl 2011; LXIV (1-2): 41-45. Novi Sad: januar-februar. 45
Key words: Mentally Ill Persons; Work Capacity Evaluation; Work; Social Conditions; Economics; Depressive Disorder; Alcoholism;
Alzheimer Disease
Rad je primljen 9. VI 2010.
Prihvaćen za štampu 1. IX 2010.
BIBLID.0025-8105:(2011):LXIV:1-2:41-45.
number of patients in need for material security decreased in the
period of socioeconomic crisis. Disability trend in the population
of mentally ill patients is still not favourable, and therefore, their
work disability monitoring is an adequate parameter which identifies work inefficacy and unemployment as an important factor of
a poor life quality in psychiatric patients.