ПРОЦЕНА РАДНЕ СПОСОБНОСТИ МЕНТАЛНО ОБОЛЕЛИХ ОСОБА У УСЛОВИМА ДРУШТВЕНО-ЕКОНОМСКЕ КРИЗЕ

Мед Прегл 2011; ЛXИВ (1-2): 41-45. Нови Сад: јануар-фебруар. 41
Увод
Радно способном се сматра она особа чије физичко или психичко здравствено стање омогућава рад, то јест прилагођавање захтевима и утицајима радног места, али без штете по здравље. Продуктивност рада (радни учинак) детерминисана је пре свега менталним здрављем и социјалном зрелошћу појединца и обухвата мотивацију за рад, способност адаптације, одговорност, добру концентрацију и психомоторно реаговање, истрајност и задовољство радом [1].
У случају болести или повреда може да дође до привремене или трајне промене радне способности. Иреверзибилно смањење или губитак радне способности доводи појединца у стање делимичне или потпуне инвалидности, када се захтева оцена преостале радне способности и одређује
степен инвалидности или право на социјалну заштиту [2].
Ментални поремећаји врло често компромитују целокупно социјално функционисање пацијента и представљају узрок наступања трајне радне неспособности. У захтевима за процену радне неспособности, најчешће су психијатријске и кардиоваскуларне болести [3]. У првих двадесет узрока инвалидности у свету, пет је психијатријски: униполарни депресивни поремећај, алкохолизам, схизофренија, биполарни афективни поремећај, Алцхајмерова и друге деменције [4]. Више од половине свих психијатријских болесника, кад се нађу пред инвалидском комисијом, огла-
шавају се неспособним за рад [2].
С обзиром на то да менталне болести, за разлику од соматских, у већој мери онеспособљавају него што доводе до превремене смрти, процену такозваног здравственог терета није могуће приказивати искључиво у терминима инциденције–преваленције и морталитета. Зато се значај инвалидности огледа и у томе што се као јединице за израчунавање глобалног терета болести (ГБД) уводе године живота измењене због инвалидности (ДАЛY) и године проживљене с инвалидношћу (YЛДс) [4]. Процена радног функционисања у психијатријским истраживањима
често је запостављена [5], делимично и због недостатка валидних инструмената. Један од поузданих и клинички значајних инструмената је Оццупатионал Фунцтионинг Сцале (ОФС), посебно примењиван код непсихотичних (анксиозних и депресивних поремећаја) [6].
Код менталних обољења, осим болести и органских можданих оштећења, као могући узроци инвалидности наводе се и психосоцијални фактори. Зато се, у условима пролонгиране друштвено-економске кризе, појачава притисак на психијатријске службе у циљу решавања радног и материјалног статуса појединца [7]. Због својих специфичности психијатрија се сврстава у ред медицинских дисциплина које представљају погодан терен за задовољење бројних немедицинских мотива.
Стручни ауторитет и мишљење психијатра често одлучују о различитим аспектима личне, породичне, социјалне или политичке егзистенције људи. Једна од тих области јесте давање мишљења о потреби нечијег превременог пензионисања, промене радног места или скраћења радног
времена на основу његовог душевног стања [8].
Циљ истраживања био је да се утврди да ли се у последњих пет година мењао број и структура морбидитета осигураника упућиваних ради психијатријске комисијске процене радне способности, као и праћење предложених процена инвалидности, како током посматраног периода тако и по психијатријским ентитетима.
Материјал и методе
Прикупљени су, ретроспективно, подаци из медицинске документације (протокол болесника и комисијски извештаји), за петогодишњи период (2004–2008) за

УДК 616.89-052-036.86:331.5
ДОИ: 10.2298/МПНС1102041С
ПРОЦЕНА РАДНЕ СПОСОБНОСТИ МЕНТАЛНО ОБОЛЕЛИХ ОСОБА У УСЛОВИМА
ДРУШТВЕНО-ЕКОНОМСКЕ КРИЗЕ
WОРКИНГ ДИСАБИЛИТY ЕВАЛУАТИОН ОФ МЕНТАЛЛY ИЛЛ ПЕРСОНС ИН ТИМЕС ОФ
СОЦИОЕЦОНОМИЦ ЦРИСИС
Оливера СКАКИЋ и Љиљана ТРАЈАНОВИЋ
Сажетак – Ментални поремећаји врло често компромитују целокупно социјално функционисање пацијента и представљају узрок наступања трајне
радне неспособности. У условима пролонгиране друштвено-економске кризе појачава се притисак на психијатријске службе у циљу решавања радног и материјалног статуса појединца. Циљ истраживања био је да се утврди да ли се у последњих пет година мењао број и структура морбидитета осигураника упућиваних ради психијатријске комисијске процене радне способности. Прикупљени су ретроспективни подаци из медицинске документације за укупно 617 болесника. У структури морбидитета знатан пораст показивала је група зависника код којих је и знатно чешће предлагана битно умањена радна способност, а знатан пад био је у групи пацијената с менталном ретардацијом. Број пацијената са схизофренијом био је готово уједначен у анализираном периоду. Процена и давање предлога битно умањене радне способности расла је статистички значајно у посматраном периоду, док је број предлога материјалне помоћи статистички значајно опадао.
Кључне речи: Ментално оболеле особе; Оцена радне способности; Посао; Социјални услови; Економија; Депресивни поремећаји; Алкохолизам;
Алцхајмерова болест
Адреса аутора: Прим. др Оливера Скакић, Клиника за заштиту менталног здравља и психијатрију развојног доба,
18000 Ниш, Булевар др Зорана Ђинђића 48, Е-маил: skaka@beotel.net
42 Скакић О, и сар. Радна способност ментално оболелих укупно 617 болесника који су се јавили комисији неуропсихијатара Клинике за ментално здравље Клиничког центра Ниш ради процене радне способности, што је интегрални део медицинске обраде за дефинитивно изјашњавање Инвалидске комисије. Подаци су садржали пол, године живота, дијагнозу психијатријске болести и предложену процену инвалидности.
Оцена радне способности рађена је као тимска експертиза, уз потребну медицинску (психијатријску)
документацију, психолошку експлорацију, радну и социјалну анамнезу. Предлози трочлане комисије неуропсихијатара односили су се на битно умањену радну способност, умањену радну способност, потребу за туђом негом и помоћи, као и потребу за материјалним обезбеђењем.
Статистичка обрада и анализа података урађена је помоћу статистичког софтверског пакета СПСС, верзија 17. Резултати су представљени као учесталост (%) или средња вредност са стандардном девијацијом. При поређењу дефинисаних група у односу на атрибутивна
обележја коришћен је χ² тест. Вредности п мање од 0,05 (п<0,05) прихваћене су као статистички значајне.
Резултати
Укупан број психијатријских пацијената који су се у периоду од 2004. до 2008. године јавили комисији неуропсихијатара Клинике за ментално здравље Клиничког центра Ниш у циљу процене радне способности износио је 617. У 2004. години било их је 76, у 2005. 147, у 2006. 115, у 2007. 132 и у 2008. 147. Просечна старост пацијената била је 48,8 година (опсег 26–81), а доминирале су особе мушког пола (67,97%). У структури морбидитета током посматраног периода (Табела 1), знатно већа била је заступљеност пацијената зависника од алкохола и психоактивних супстанција (χ²=38,58; п<0,0001). Знатан пад броја пацијената који су се јављали на комисијску процену био је уочљив у групи пацијената с менталном ретардацијом (χ²=13,34; п<0,01). У структури морбидитета број пацијената са схизофренијом био је готово уједначен у
анализираном периоду. Број захтева за остваривањем превремене пензије у групи пацијената с органским, афективним, неуротским и са стресом повезаним поремећајима, као и поремећајима личности, није се сигнификантно мењао. Пацијенти с непсихотичним поремећајима (афективним и неуротским), у поређењу с пацијентима који су имали психотични поремећај (схизофренију) јављали су се комисији у релативно високом проценту (Графикон 1).

Процена и предлагање умањене радне способности у току посматраног периода нису се статистички значајно мењали (χ²=6,25; п>0,05), док је давање предлога битно умањене радне способности статистички значајно расло (χ²=14,55; п<0,01). Број оних који су процењени способним за рад био је без статистички значајне разлике (χ²=8,59; п>0,05). Број пацијената којима је предлагано материјално обезбеђење статистички је значајно опадао (χ²=12,07 п<0,05), док код предлога туђе неге и помоћи није било сигнификантних промена (Табела 2).
Анализа предлагања битно умањене радне способности код појединих дијагностичких категорија показала је знатан пораст једино у групи зависника (χ²=36,09; п<0,0001). Код осталих ентитета није било, током посматраног периода, статистички значајних промена (Табела
3). Пацијентима оболелим од схизофреније је, сваке године, у релативно високом проценту предлагана битно умањена радна способност (Графикон 2).

Дискусија
Укупан број осигураника који су се јављали са захтевом за комисијском експертизом радне способТабела 1. Структура морбидитета (по годинама)
Табле 1. Морбидитy струцтуре (пер yеарс)

Скраћенице
МКБ–10– Десета ревизија Међународне класификације болести
ИЦД–10 – Интернатионал Цлассифицатион од Дисордерс – 10тх ревисион
Ф00–Ф09– органски ментални поремећаји
Ф10–Ф19 – ментални поремећаји због употребе психоактивних
супстанција
Ф20–Ф29 – схизофренија, схизотипски и поремећаји са суманутошћу
Ф30–Ф39 – поремећаји расположења (афективни поремећаји)
Ф40–Ф48 – неуротски, са стресом повезани и соматоформни поремећаји
Ф60–Ф69 – поремећаји личности
Ф70–Ф79 – ментална ретардација
Графикон 1. Процентна заступљеност психотичних и непсихотичних
поремећаја
Грапх 1. Инциденце оф псyцхотиц анд нон- псyцхотиц дисордерс
еxпрессед ин перцентаге
Мед Прегл 2011; ЛXИВ (1-2): 41-45. Нови Сад: јануар-фебруар. 43 ности није се битно мењао у посматраном периоду,
осим у 2004. када се јавио упола мањи број.
Запажено је да из године у годину број осигураника који због алкохолизма постају инвалиди рада показује константан пораст [1]. У последње време стручно-научна сазнања о болестима зависности утицала су на развој бројних програма и метода лечења,
али и могућности рехабилитације пацијената, што позитивно утиче на њихову спремност да се лече [9]. Упркос томе, хроничан, рецидивантан и прогредијентан ток ових болести, породична, професионална и социјална деградација личности, као и иреверзибилна соматска оштећења и психичке компликације узрок су учестале редукције радне способности оболелих. Све то, удружено с покушајима зависника да превременим пензионисањем, због менталне болести, разреше свој радни и материјални статус, резултирало је порастом броја захтева у анализираном периоду. С овом категоријом пацијената често је удружена и дијагноза поремећаја личности, што објашњава њено учестало јављање у испитиваном узорку.
У условима свеукупне друштвене кризе, која је на нашим просторима започела много пре испитиваног периода, запошљавање ментално ретардираних особа у радним организацијама и у заштићеним радионицама готово да није ни постојало, па је због тога био и знатан пад броја ових пацијената који су се јављали на комисијску процену. Мотив који их је опредељивао да се јаве на експертизу радне способности било је осигурање животних услова (породична пензија или материјално обезбеђење).
У садашњој економској кризи с великом општом незапосленошћу здраве популације, схизофрени болесници имају мале шансе за редовно запошљавање. Неретко су у питању младе особе које су због тежине и хроничног тока болести без перспективе да се уопште оспособе за регуларан радни однос [10]. Због тога се проблем с отпуштањем радника није битно одразио на промену броја схизофрених пацијената у испитиваном узорку. Иако схизофрена болест може знатно да умањи професионалну способност оболелог, негде око 2/5 оболелих је радно активно [11]. Међутим, када се јаве за процену инвалидности, 94,1% се проглашава потпуно неспособним за рад [2]. Заједно с депресијом, психотицизам има највећи утицај на битно умањење радне способности психијатријских пацијената [12]. Незапосленост и дневна неангажованост јесу, поред осталих, битни фактори удружени са сниженим квалитетом живота ових пацијената [13].
Иако без статистички значајне промене у посматраном периоду, пацијенти с непсихотичним поремећајима, у поређењу с пацијентима који су имали психотични поремећај, јављали су се комисији у релативно високом проценту. Међу њима су доминирала депресивна и посттрауматска стања удружена с елементима друштвено-економске кризе. Значај реактивних стања условио је да, у X ревизији међународне класификације болести, у менталне поремећаје и поремећаје понашања буду сврстани и такозвани фактори који утичу на здравствено стање за
особе с потенцијалним здравственим ризицима у вези с лошим друштвено-економским и психосоцијалним условима живота. Проблеми који се односе на запосленост и незапосленост налазе се под посебном шифром З56.
Табела 2. Процена радне способности
Табле 2. Wорк дисабилитy евалуатион

Табела 3. Предлог битно умањене радне способности у структури
морбидитета (по годинама)
Табле 3. Суггестион фор субстантиаллy импаиред wорк абилитy ин
морбидитy струцтуре (пер yеарс)

Графикон 2. Процентна заступљеност битно умањене радне способности код пацијената оболелих од схизофреније (Ф20 – Ф29)
Грапх 2. Инциденце оф субстанитиаллy импаиред wорк абилитy оф сцхизопхрениц патиентс (Ф20 – Ф29) еxпрессед ин перцентаге
44 Скакић О, и сар. Радна способност ментално оболелих
Због повезаности између губитка посла и повећаног ризика од менталних поремећаја, сматрамо потребним
максимализовати могућности задржавања људи на послу. Осим тога, очувана или успостављена радна способност основно је мерило успеха у лечењу и рехабилитацији неуротских болесника. Ипак, чини се да су и сами психијатри, преко класификационих система, понудили стручни оквир
за психијатризацију, то јест медикализацију очигледно социјалних проблема који прате њихов стручни рад [14].
Улога инвалидске комисије је, између осталог, и корективна, уколико неадекватно решен радни однос пацијента погоршава његову здравствену и социјалну ситуацију [15]. С друге стране, треба имати у виду да незапосленост поред менталног поремећаја додатно стигматизује оболелог [16]. С обзиром на то да остају без посла и бивају упућени на тржиште рада, психијатријским пацијентима је редукована или потпуно ускраћена могућност остваривања других права из инвалидско-пензионог осигурања (преквалификација, рад са скраћеним радним временом). Стога се у посматраном периоду углавном прибегавало предлагању битно умањене радне способности, то јест прве категорије инвалидности.
Друштвено-економска криза ускраћује могућности пружања социјалне заштите особама када дођу у стање социјалне потребе, што се и одразило на знатан пад броја предлога материјалне помоћи.
Закључак
Иако се број осигураника упућиваних на комисијску психијатријску процену радне способности, у посматраном периоду, није битно мењао, евидентиран је пораст броја зависника и пацијената с непсихотичним поремећајима (депресивна и посттрауматска стања). Такође је запажено и да се, у условима пролонгиране друштвеноекономске кризе, проценом радне неспособности (превремено пензионисање) покушава да помогне ментално оболелим особама у решавању њиховог друштвено-економског статуса. Тренд инвалидности у популацији менталних болесника још увек је неповољан и зато је праћење њихове радне способности доследан параметар који идентификује радну неефикасност и незапосленост као важан фактор у осиромашењу квалитета живота психијатријских пацијената.
1. Полексић Ј, Савићевић М. Ментална хигијена у индустрији.
Ниш: Институт за документацију заштите на раду; 1979. стр. 95-108.
2. Кецмановић Д, и сарадници. Психијатрија. Београд-Загреб:
Медицинска књига; 1983. стр. 255-63.
3. Кецмановић Д, Трогранцић З, Церић И. Wоркинг абилитy оф
менталлy илл пеопле ин тимес оф социал црисис. Ацта Псyцхиатр Сцанд
1989;80(4):340-5.
4. Светска здравствена организација. Ментално здравље: ново
разумевање, нова нада: извештај о светском здрављу 2001. Београд: Институт за ментално здравље Београд; 2003. стр. 25-7.
5. Елсаyед YА, Ал-Захрани МА, Расхад ММ. Фацторс аффецтинг ментал фитнесс фор wорк ин а сампле оф менталлy илл патиентс.
Инт Ј Мент Хеалтх Сyст 2009;3(1):25.
6. Ханнула Ј, Лахтела К, Јäрвикоски А, Салминен Ј, Мäкелä П.
Оццупатионал фунцтионинг сцале (ОФС): ан инструмент фор ассессмент оф wорк абилитy ин псyцхиатриц дисордерс. Нордиц Ј Псyцхиатрy 2006;60(5):372-8.
7. Wан ЈЈ, Морабито ДЈ, Кхаw Л, Кнудсон ММ, Дицкер РА.
Ментал иллнесс ас ан индепендент риск фацтор фор унинтентионал
ињурy анд ињурy рецидивисм. Ј Траума 2006;61(6):1299-304.
8. Кецмановић Д. Психијатрија у критичком огледалу. Београд: Службени гласник; 2008. стр. 232-4.
9. Першић Н. Оцјена радне способности психијатријских пацијената. У: Кецмановић Д, и сарадници, ур. Психијатрија. Београд-Загреб: Медицинска књига; 1989. стр. 2150-74.
10. Дамњановић М. Инвалидност психотичних болесника. Психијатр Данас 1987;19(1-2):139-47.
11. Трајановић Љ. Утицај параноидне шизофрене болести у породици на квалитет живота њених чланова (магистарски рад). Ниш: Медицински факултет, Ниш; 2003.
12. Новаковић М, Миловановић А, Јаковљевић Б, Миловановић С, Бабић Д, Пејановић Н. Утицај психичких обољења на оцену
радне способности. Војносанит Прегл 2007;64(11):733-7.
13. Тхорницрофт Г, Танселла М, Бецкер Т, Кнапп М, Леесе
М, Сцхене А, ет ал. Тхе персонал импацт оф сцхизопхрениа ин Еуропе. Сцхизопхр Рес 2004;69(2-3):125-32.
14. Опалић П. Проблеми психијатризације, медикализације и сродних друштвених појава. Мед Прегл 2009;62(3-4):142-7.
15. Милосављевић П. Проблем рехабилитације психијатријских болесника. Психијатр Данас 1990;22(2):201-8.
16. Скакић О. Стигма и схизофренија. У: Николић-Поповић Ј,
Манојловић С, ур. Схизофренија: савремени теоријски концепти и
клиничка пракса. Ниш: Медицински факултет; 2006. стр. 195-202.
Литература
Суммарy
Интродуцтион
Ментал дисордерс редуце социал фунцтионинг оф илл персонс ин генерал анд офтен цаусе перманент wорк дисабилитy. Псyцхиатриц
сервицес трy то солве индивидуал профессионал ор финанциал статус
ин ецономиц црисис цондитионс. Тхе поссибле цаусес оф дисабилитy
ин псyцхиатриц патиентс, бесидес иллнесс, аре псyцхосоциал фацторс.
Тхе аим оф тхис ресеарцх wас то детермине тхе нумбер оф менталлy илл персонс ас wелл ас морбидитy струцтуре цхангес ин wорк дисабилитy евалуатион ин тхе ласт фиве yеарс.
Материал анд метходс
Тхе ресеарцх инцлудед 617 псyцхиатриц патиентс реферред фор wорк
дисабилитy евалуатион ин тхис фиве-yеар период (2004-2008). Тхе
дата цонтаинед гендер, аге, псyцхиатриц диагносис анд тхе суггестед левел оф дисабилитy.
Ресултс анд цонцлусион
Ин тхе морбидитy струцтуре, а сигнифицант инцреасе wас фоунд ин тхе
гроуп оф патиентс wитх псyцхоацтиве субстанце абусе, ин wхом тхе
ликелихоод оф перманент wорк дисабилитy wас фреqуент. А сигнифицант децреасе wас обсервед ин тхе гроуп оф патиентс wитх ментал
ретардатион. Тхе нумбер оф патиентс wитх сцхизопхрениа wас симилар ин тхе студy период. Тхе патиентс wитх моод дисордерс, неуротиц, стресс-релатед анд соматоформ дисордерс wере пресент ин а релативелy хигх нумбер. Тхе евалуатион анд суггестион фор перманент wорк дисабилитy инцреасед статистицаллy сигнифицантлy, wхиле тхе
Мед Прегл 2011; ЛXИВ (1-2): 41-45. Нови Сад: јануар-фебруар. 45
Кеy wордс: Менталлy Илл Персонс; Wорк Цапацитy Евалуатион; Wорк; Социал Цондитионс; Ецономицс; Депрессиве Дисордер; Алцохолисм;
Алзхеимер Дисеасе
Рад је примљен 9. ВИ 2010.
Прихваћен за штампу 1. ИX 2010.
БИБЛИД.0025-8105:(2011):ЛXИВ:1-2:41-45.
нумбер оф патиентс ин неед фор материал сецуритy децреасед ин тхе
период оф социоецономиц црисис. Дисабилитy тренд ин тхе популатион
оф менталлy илл патиентс ис стилл нот фавоурабле, анд тхерефоре, тхеир
wорк дисабилитy мониторинг ис ан адеqуате параметер wхицх идентифиес wорк инеффицацy анд унемплоyмент ас ан импортант фацтор оф
а поор лифе qуалитy ин псyцхиатриц патиентс.