Пројекат Брковићи-циљ урушивање српског идентитета
У савременој културно-политичкој историји Црне Горе и Србије, мало која породица носи симболичко значење као што је случај породице Брковић. Деда и унук, ЈЕВРЕМ и БРАЈАН БРКОВИЋ, представљају два лица истог идеолошког пројекта. Први га је артикулисао речју, институцијом, памфлетом. Други га спроводи у јавном простору, кроз протест, камеру, конфликт. Овај есеј доказује да деловање Брковића није спонтани ток индивидуалних избора, већ прецизна и доследна линија АНТИСРПСКОГ идеолошког континуитета, ослоњена на методу, форму и циљ: деконструкцију српског идентитета као историјске, културне и политичке чињенице.
ЈЕВРЕМ БРКОВИЋ: ПЕСНИК АНТИИДЕНТИТЕТА
Јеврем Брковић (1933–2021) био је више од песника. Био је конструктор идеолошке матрице у којој је Црна Гора могла постојати само као антитеза Србији. Оснивањем ДУКЉАНСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЈЕТНОСТИ (ДАНУ), Јеврем није само створио контраинституцију у односу на САНУ, већ је закуцао клин у српску културну вертикалу Црне Горе.
Његова дела, попут „ЉУБАВНИК ДУКЉЕ“, нису само књижевни експерименти већ отворени памфлети, у којима је српство приказано као агресија, доминација и цивилизацијска инфериорност. У писму „Црногорцима који мисле да су Срби“, Јеврем пише:
„То није доказ да сте Срби… подметнуто вам је да се налепите на мит о српском владарству… Чија је једина кост у грлу вазда била, и остала, Црна Гора.“
Брковићев културни пројекат био је идеолошки, институционални и медијски. Његова реторика није таргетирала само српску политику, већ саму српску културну матрицу, српски мит, српски идентитет. Српство је описивао као колонијални остатак, као силу која гази, а не као органски део историје народа. У том контексту, његова Црна Гора не постоји као самосвојна целина, већ само као негација Србије. То је антиидентитет, а не идентитет.
БРАЈАН БРКОВИЋ: наСЛЕДник са МЕГАфоном
Брајан Брковић, унук Јеврема Брковића, данас делује у Србији, конкретно у Новом Саду, као активиста покрета BRAVO. И док наизглед говори о екологији, урбанизму, капитализму и отпору систему, Брајан наставља исту матрицу коју је његов деда почео. Он не пише песме. Он држи мегафон. Али циљеви остају исти: делегитимизација српског идентитета и стварање новог језика отпора према српској символици власти.
Када Брковић млађи говори против „режима“, његов наратив прелази границу обличне критике власти. Он користи језик у којем је све што има српски призвук нужно компромитовано. Његови протести нису против конкретне одлуке урбаниста – већ против самог концепта ауторитета који носи српско име, вертикалу, нацију. Он активизам своди на субверзију.
У интервјуима, Брајан се представља као борац за слободу, али његово деловање није слободарско већ систематски конфронтацијско. Као што је његов деда рекао да „Црногорци који мисле да су Срби греше из незнања“(?!?), тако и Брајан имплицира да је сваки лојалитет према српском идентитету заправо облик покорности и репресије.(?!!!)
ПАРАЛЕЛЕ КОЈЕ НЕ МОГУ БИТИ СЛУЧАЈНЕ
-
Институционална деконструкција
(Јеврем: ДАНУ – Брајан: BRAVO) -
Језичка субверзија
(Јеврем: „Црногорац није Србин“ – Брајан: „Режим није на власти, режим је идентитет“) -
Метанаратив: српство као препрека напретку
-
Метод: Прво памфлет, сада хештаг
-
Циљ: редефинисање „друштва“ без српског духовног, историјског и културног ослонца
АНТИСРПСКА АГЕНДА: ТРАНСВЕРЗАЛА
Ни Јеврем ни Брајан нису формално рекли да су „антисрби“. Али њихови наративи, симболи, институције и речник говоре више од етикете. У оба случаја, српски идентитет је третиран као НЕПРИЈАТЕЉ, као ИДЕОЛОШКИ НАМЕТ, као ПРОБЛЕМ који треба одстранити из сваке сфере јавног живота.
(ЧУЈТЕ СРБИ, ЧУВАЈТЕ СЕ САМИ СЕБЕ! Брзо и лако заборављате!)
Код Јеврема: српска традиција је реликт, српска култура је агресивна, српски мит је лажан.
Код Брајана: српска држава је режим, српски град је полигон за колонизацију, српска вертикала је фашизам.
Њихова агенда је прецизна:
-демонтажа српске културне вертикале,
-деконструкција идентитета кроз едукацију, уметност, протест,
-стварање новог „цивилног“ наратива без српске основе,
-чување живог антагонизма према свему што симболише српску историјску присутност.
ПОРОДИЧНО СТАБЛО (ОСНОВА)
Јеврем Брковић (1933–2021) – песник, есејиста, оснивач ДАНУ
Жена: Љепосава (Каћа) Брковић-наставница српског језика, који је називала „црногорским“, уписивала истим називом у дневник, док је радила у Основној школи „Саво Пејановић“ у Титограду, без икаквих санкција
Син: Балша Брковић (1966), књижевник, публициста, познат по либералним и црногорским ставовима
Унук: Брајан Брковић (активиста, вођа покрета BRAVO, Нови Сад)
РАЗОТКРИВЕНА СТРАТЕГИЈА
Породица Брковић је носилац пројекта који траје више деценија: од књижевне субверзије до уличне мобилизације. Њихово деловање није пуки израз бунта. То је програмска линија. Циљ није ослободити простор. Циљ је заменити идентитет.
Када се погледају резултати, јасно је: Јеврем је ударао у вертикалу кроз књиге и институције. Брајан удара кроз јавне наступе, покрете и „урбаног“ хероја. Али удар је исти.
Када дедина песма постане унукова парола, а институт постане мегафон, српски народ мора да зна: ово није борба за простор. Ово је борба за душу. И ако се изгуби језик, мит и име – све остало је статистика.
Зато Брковићи нису феномен. Они су пројекат. Пројекат деконструкције, који се не завршава.
Или ће српство препознати методу, или ће бити растављено, рециклирано и замењено. Баш као што су замисли Јеврема Брковића данас исту агенду спроводи Брајан Брковић.
