1977. године у Самарканду био сам свједок још једног случаја невероватног исцелења после молитава. Једна мајка ми је довела две ћерке, једна од њих је патила од падавице. Оче, можда ви знате како да излечите Ољу? Потпуно су је измучили напади – ломе је два пута дневно. Је ли крштена? – питам. Да. А да ли носи крст? Мама је оклевала са одговором: Оче! како да вам кажем, од прије две недјеље смо јој га ставили. Одмахнуо сам главом, шта је хришћанин без крста? То је као ратник без оружја. Почео сам да разговарам са њима. Саветовао сам им да је исповедимо и причестимо, сваки дан да читају 90 – ти псалам 40 пута – „Који живи у помоћи Свевишњега“. Послије 3 дана дошле су поново. Обе су се исповједиле, причестиле и почеле да читају 90. псалам 40 пута дневно, како сам им и саветовао. И чудо – само два дана како је читава породица читала 90. псалам, Оља није имала више нападе. Ријешила се тешке болести без икакве болнице. Потресена, мајка дошла је к мени и питала колико новца је потребно „за посао“. Шта је вама, мамичка – кажем – нисам то ја учинио, већ Господ. Можете и сами видјети: Оно што лекари нису могли да ураде Бог је учинио чим сте Му се обратили са вером и покајањем.
Преузето из књиге: „Земља, школа за вјечност“
