Рат у Босни
На суђењу Расиму Делићу у Хагу међу доказе тужилаштва уврштен је говор који је генерал одржао 1. јануара 1996. године у Зеници на опроштајној гозби за одред Ел Муџахид. Овај говор је требало да потврди да су муџахедини били у регуларном саставу и систему руковођења тзв. Армије БИХ, чији је Делић био главни заповедник, али мене је заинтересовало нешто друго.
Делић у говору каже да су муџахедини у Босну дошли на Алаховом путу, као што су били у низу других земаља, да бране муслимански народ и веру ислам. Напомиње да су поред помоћи у борби муслиманима у БИХ пружили подршку у враћању својој вери и традицији, својој култури и обичајима. Потом се слаже са речима претходног говорника да је овај рат само “прва рунда, а не знамо када ће доћи до друге или следеће“. Даље поручује да ће њихова помоћ ту на граници ислама и хришћанства и даље бити неопходна док “ислам не победи на овом свету“. У име муслимана БИХ он им се захваљује “само привремено јер нас на Алаховом путу чекају многи задаци“. Шта нам овај говор открива?
Муџахедини су дошли из разних делова света, многи од њих су већ ратовали у Авганистану, јер војна солидарност и међусобна заштита представљају верску обавезу усмерену ка очувању глобалне муслиманске заједнице. То је дефиниција одбрамбеног џихада. Њихова једина улога није ратовање, по доласку у БИХ отварају медресе и параџемате, намећу селафизам (вехабизам), организују учење арапског, бране конзумарање алкохола, циљ је исламизација муслимана који су одгајани у секуларном друштву. Али порука о наредним рундама наговештава следеће сукобе, одбрана муслимана није крајњи циљ већ победа ислама на целом свету. Ово зазива будући офанзивни и насилни џихад, а опсервација да их је Алаховом путу чекају задаци упућује на опроштајну Мухамедову поруку коју је верницима упутио 632. године:
“Наређено ми је да се борим са свим људима док не кажу ‘Нема другог бога осим Алаха’.“
Абу Мали, Расим Делић и Сакиб Махмуљин на опроштајном скупу
Ту на скупу са Делићем је и Абу Мали, главни Бин Ладенов човек, кога видимо на слици са Изетбеговићем приликом његове посете и постројавања одреда Ел Муџахид у Возући 11. септембра 1995. године. Тада, приликом освајања Возуће муџахедини су заробили, мучили и погубили више од педесет Срба, одсецајући им главе.
Оно што нас интересује, како су дошли у Босну?
Да бисте схватили долазак страних џихадиста ваљало би се присетити првих демократских избора у БИХ 1990. године на којима је Фикрет Абдић добио 166.273 гласа више од Алије Изтбеговића, али је нека моћна рука у СДА, чији су обојица били кандидати, одлучила да место председавајућег Председништва уступи Изетбеговићу.
Изетбеговић је само две године раније изашао из затвора у ком је завршио после Сарајевског процеса 1983. године, на ком су судили тринаесторици сарајевских интелектуалаца и чланова Младих муслимана. Тринаесторица су учествовала у делатностима усмереним ка “политизацији верског живота и успостављању контроле над исламском верском заједницом, са циљем оснивања исламске државе на територији БИХ“. Иако осуђени на 89 година затвора биће раније ослобођени, захваљујући подршци српских интелектуалаца на челу са Добрицом Ћосићем који су сматрали да је потребно заштитити слободу говора. Тако се радикална исламска мисао први пут у овом нашем случају сакрила иза људских права.
Сарајевски процес, Алија Изетбеговић седи у првом реду у тамном оделу
А темељ деловања покрета чинила је Исламска декларација коју је Алија Изетбеговић написао надахнут идеологијом Муслиманског братства, који се залажу за панисламизам. Он је сматрао да се за разлику од европских хришћанских друштава где је извршена секуларизација између државних и верских институција то не може применити на исламски свет јер је ислам интегрални начин живота.
“Нема мира ни коегзистенције између исламске вере и неисламских институција…
Исламски препород не може започети без верске, али се не може успешно наставити и довршити без политичке револуције.“
Исламска декларација – Алија Изетбеговић
Био му је ово други затвор, први пут је заточен одмах после ослобођења 1946. јер је био активиста организације Млади муслимани која је у рату подржавала Ханџар СС.
Али 1990. му се коначно насмешила срећа, са Младим муслиманима основао је СДА, а међу оснивачима је била већина оптужених из Сарајевског процеса. Исламски препород је могао да почне, фалила је још само политичка револуција. Са распадом Југославије указала се шанса.
Салафијски тероризам стиже у Босну
Марта 1991. године СДА формира своју страначку војску Патриотску лигу која је бројала 150.000 чланова, од тога 70.000 под оружјем. Ово се догађа пре отцепљења Словеније и Хрватске и оружаних сукоба. Поред страначке војске подршку пружају хуманитарно удружење Мерхамет и исламско културно друштво Препород. Почетком маја 1991. Алија одлази у посету Ирану и они му обећавају да ће буџет планирати као да имају два милиона становника више, да би помогли босанске муслимане. По речима бившег припадника америчке обавештајне службе НСА Џона Шиндлера имам Хасан Ченгић уговара тајне пошиљке оружја за патриотску лигу и путује у исламске земље преносећи поруку да су средства потребна за џихад у Босни. Због честих путовања биће прозван “летећи имам“.
Прве организоване групе страних џихадисти стижу у Босну на позив Алије Изетбеговића Бин Ладену лично, један од посредника је Суданац Елфатих Хасанеин који је 1964. дошао да студира медицину у Београду. На пропутовању Југославијом ступио у контакт са Младим муслиманима и Алијом Изетбеговићем, дошло је до сарадње и Елфатих штампа Алијину Исламску декларацију у Лондону 1977. Седамдесете су такође време поновне активације бившег имама СС Ханџар дивизије Хусеина Ђозе који 1970. покреће исламски лист Препород а 1977. учествује у оснивању Исламског теолошког факултета у Сарајеву где предаје. Сарадња Елфатиха Хасанеина са Младим муслиманима траје све до Сарајевског процеса и пресуде, у то време он је у Бечу на специјализацији и скупља новац за адвокате који заступају оптужене. Рат у БИХ ће поново повезати бивше сараднике.
Ердоган, Елфатих Хасанеин, Изетбеговић
Бин Ладен шаље Алжирца Абу Малија као војног команданта и Анвар Ел Шабана као верског учитеља који предводе џихадисте у име светског ислама. Са друге стране Елфатих Хасанеин јула 1992. добија акредитације од “Републике БИХ“ да његова хуманитарна организација Тhird World Рelief Аgency може прикупљати средства у име босанских муслимана. Сарадња се интензивира 1993. и СДА и ТWРА оснивају заједничку банку у којој је први акционар СДА. Ејуп Ганић, потпредседник Председништва БИХ креће са Елфатихом Хусенеином у Малезију, Брунеје, Индонезију да скупљају новац за џихад.
Акредитација да ТWРА може прикупљати хуманитарну помоћ за БИХ муслимане
Одлука о оснивању банке СДА и ТWРА
На Међународној конференцији о заштити људских права у БИХ одржаној у Загребу октобра 1992. учествује стотинак представника из 30 исламских земаља, циљ конференције алармирати исламски свет, отворити Секретаријат у Бечу и координирати хуманитарну помоћ. Реис Мустафа Церић бива изабран за председника Извршног одбора, ту је поред Елфатиха Хасанеина и муслимански учењак Јусуф ал Kардави из Муслиманског братства. Следећу конференцију одржавају у Џеди у Саудијској Арабији.
У то време у Загребу амбасадор је Бисера Турковић која је задужена за оперативне активности, а луке у Словенији и Хрватској постају центар транспорта оружја и страних џихадиста. У Загребу се поред амбасаде налази и “Логистички центар Штаба војне команде Армије БИХ“ са имамом Хасаном Ченгићем на челу.
Амбасада БХ у Хрватској и Логистички штаб Војне команде Армије БИХ
Покојни хрватски генерал Праљак описао је долазак џихадиста у БИХ као низ аутомобила са по неколико мушкараца који наводно доносе хуманитарну помоћ, али се нико од њих не враћа назад преко границе. Само улазе у БИХ. Он зна ко су “али мора да их пропусти због међународне јавности“.
О улози Бисере Турковић у довођењу муџахедина у БИХ говорио је 2005. године у америчком конгресу Трент Френк, конгресмен из Аризоне, протестујући што је одобрено именовање Турковић за амбасадора БИХ у Америци. Осврнуо се да су преко БИХ амбасаде у Загребу у време док је она била амбасадор муџахединима издавани БИХ пасоши, визе, статус хуманитарних радника и логистичка подршка за одлазак у босански џихад. Да је чак и Бин Ладен долазио у БИХ преко Загреба, а да је кршећи УН ембарго СДА организовала масовни проток оружја из Ирана кроз Хрватску. Сенатор Френк се пита како се именовање Турковић уклапа у Бушову најаву борбе против тероризма.
Заједно са особљем амбасаде у Загребу на логистици довођења муџахедина у БИХ радио је идејни вођа Ел Муџахид јединице Абделрахман ел Доссари–Риђобради, који у Мехурићима оснива први камп за обуку муџахедина, док им је седиште било у Зеници. Риђобради је био један од првих чланова Ал Kаиде, пре Босне ратовао у Африци, Kашмиру, Авганистану.
Риђобради и његов преводилац имам Абдибеговић, данас муфтија у Бањалуци
Његов лични преводилац у то време био је муфтија травнички Нусрет Абдибеговић, који је данас муфтија у Бањалуци. Из докумената која су се појавила у јавности сазнајемо да је Абдибеговић у то време био одговоран за понашање и акције муџахедина, јер је поред команданата војске и полиције и он наведен као одговорно лице за спровођење наредбе да муџахедини не пуцају на УНПРОФОР.
Документ који потврђује да је муфтија Абдибеговић био одговоран за Ел Муџахид одред
Сву материјалну логистику за довођење муџахедина и оружја обезбедиле су муслиманске хуманитарне организације. Најинтересантнији пример је Тhird World Relief Аgency – ТWРА, за коју се тврди да је преко рачуна пребацила између 350 милиона и једне милијарде долара, а директни корисници били су Алија Изетбеговић и клика СДА око њега који су подизали новац. Наводно једина особа која тачно зна колика сума је била у питању је имам Хасан Ченгић.
Kако је оснивач ТWРА Алфатих Хасанеин имао судански дипломатски пасош паре је преко границе довозио у џаковима, тако су стизале и у банку у Бечу. Због сумње у кријумчарење оружја полиције Баварске и Аустрије су крајем 1993. отвориле истрагу те је Алфатих Хасанеин 1994. побегао у Истанбул. У Аустрији никада није процесуиран.
О улози ТWРА у финансирању босанског џихада и каснијем учешћу тих џихадиста у терористичким акцијама у САД додатно се можете информисати у документарцу “Сарајевски рикошет“.
https://www.youtube.com/watch?v=9zSeWmeyXb4
Још једна хуманитарна организација повезана са Муслиманским братством одиграла је значајну улогу у босанском џихаду, и уплела британске интересе у рат у БИХ.
Хани ал Бана и Алија Изетбеговић
Писмо у ком се Алија Изетбеговић захваљује Ханију ал Бани и британским муслиманима доказ је сарадње коју је имао са организацијом Islamic Relief, која је од самог почетка рата кренула са лобирањем у муслиманском свету. Хуманитарна организација са седиштем у Лондону ускоро је отворила канцеларије у Сарајеву, Тузли, Зеници, Травнику, преко којих су стизали муџахедини. Поред организације Islamic Relief Хани ал Бана је био један од повереника друге добротворне организације Muslim Aid чији је оснивач певач Јусуф Ислам, Британац који је прешао у ислам 70-их и постао један од првих припадника Муслиманског братства у Британији.
Писмо у ком се Алија Изетбеговић захваљује Ханију Ал Бани
У овом случају је интригантно да је Британија на свом тлу дозволила финансирање и регрутовање муџахедина за рат у БИХ, док су муслимани врло организовано протестовали у Хајд парку позивајући на “мултиетничку БИХ“. Али уз повике Текбир и Алаху Акбар.
Хани Ел Бана из организације Islam Relief и Јусуф Ислам из Мuslim Aid су се 2007. нашли на списку 100 најмоћнијих муслимана у Британији, што отвара питање да ли су за оно што су радили у Босни имали подршку британске државе.
Хани ел Бана и Принц Чарлс
Хани ел Бана у 100 најмоћнијих муслимана у Британији
Русија је 2005. уложила званичан протест Британији због подршке коју је организација Islamic Relief пружала терористима у Чеченији, а Израел им је 2014. забранио рад на својој територији због њихове везе са Хамасом.
ЕУ парламентарац Majkl Natras 2012. пред скупштином је поставио питање зашто је Islamic Relief у периоду 2007-2013. од ЕУ добила више од 22.5 милиона евра, повезујући је са Ал Kаидом, Хамасом, Чеченијом.
Судбина џихадиста после рата у БИХ
Рат у БИХ је било прво војно мобилисање муслимана из читавог света у некој Европској земљи модерног доба, идеја је била да то постане исламска држава јер би на тај начин ислам постао део европске културне баштине. Био је то покушај Ал Kаиде да од Босне направи базу за глобални џихад и стварање глобалног калифата од Индонезије до Марока и Шпаније, под муслиманским вођством и шеријатским правом. Али крајем рата Американци су вршили притисак на Изетбеговића да се муџахедини врате у своје земље, иако су многима од њих били подељени босански пасоши, а Дејтон је БИХ поделио на два ентитета.
Духовни вођа одреда Ел Муџахид Анвар Шабан бива убијен са још петорицом припадника јединице на дан потписивања Дејтонског споразума, наводно се нису зауставили на контролном пункту у Жепчу.
Војни командант Ел Муџахид јединице Абу Мали остаје до 1999. у БИХ, има неколико босанских пасоша и идентитета а по неким изворима користи име Сафет Абид Ћатовић и ради као заменик шефа мисије БИХ при УН. Потом учествује у рату у Сирији а мистериозно умире 2015. у Алжиру, баш у време када Серж Брамерц тражи од Сарајева да донесе одлуке о предметима ратних злочина који су из Хага пребачени у Сарајево, и хапшења генерала Махмуљина који је био одговоран за одред Ел Муџахид.
Двојица бораца босанског џихада родом из Саудијске Арабије, Khalid al-Mihdhar i Nawaf al-Hazmi биће међу пет отмичара авиона који ће се обрушити на Пентагон 11. септембра 2001.
Ал Масри, ветеран из Авганистана који је обучавао муџахедине у БИХ и учествовао у догађају на Црном врху кад су заробљеним Србима одсецане главе после рата постаће имам лондонске џамије у Finsburry Парку. Због умешаности у тероризам биће изручен Америци и осуђен на доживотну казну.
Абу Хамза ел Масри
Иако нису испунили салафијски план стварања балканског калифата као упоришта даљег пробоја у Европу босански џихад је енормно допринео јачању глобалног покрета џихада и инфраструктуре Муслиманског братства.
Развијен је такозвани босански модел финансирања и помагања тероризма кроз мреже исламских невладиних организација, босанске дипломатске корпусе, банке, културне центре, лажне идентитете и званична радна докумената, који се почео примењивати у осталим европским земљама.
Бројни ветерани босанског џихада повезани са терористичким организацијама основали су сопствене ћелије у Америци, Европи, Аустралији те постали организатори скоро свих терористичких акција.
По извештају америчких обавештајних служби 741 муџахедину додељен је пасош БИХ.
Додела држављанства БиХ муџахединима
Истрага после напада на Америку 11. септембра 2001. године на светлост дана поред тероризма изнела је нове методе ненасилног џихада, који злоупотребом борбе за људска права и бенефита које пружа либерална демократија изнутра урушава цивилизацију у коју долази. Али пре него кренем на појашњење цивилизацијског џихада пар речи о организацији која стоји у позадини свега.
Муслиманско братство
Osnivač Muslimanskog bratstva Hasan El Bana
Покрет је основао Хасан ел Бана у Египту 1928. године, као одговор на инфилтрацију атеистичке идеологије у египатско друштво. Тридесетих година доживљава развој који прати незадовољство негативним утицајем запада на египатско друштво и секуларизације Турске под Ататурком. Њихов слоган гласи ’’Kуран је наш устав’’, којим изражавају став да ислам савршен и комплетан начин живота, те је немогуће раздвојити политику и религију. У почетку су били против насиља и залагали се за постепену трансформацију друштва ширењем поруке ислама кроз своја издања и стварање инфраструктуре за социјалну помоћ. Све док Хасан Ел Бана импресиониран фашистичким камповима за обуку младих не формира кампове и паравојни огранак Братства, те у своју идеологију имплементира џихад. Циљ братства је обнављање светске исламске државе – калифата од Индонезије до Шпаније. Утицај су ширили преко исламског универзитета Аз Азхар у Kаиру, где су се између два рата три генерације муслимана из Kраљевине Југославије заразиле идејом панисламизма, те 1939. оснивале организације Ел Хидаје и Млади муслимани, у којој је био и Алија Изетбеговић. За време рата Братство сарађују са нацистима, а муфтија Јерусалимски Ал Хусеини на Балкану и Африци пропагира мобилизацију муслимана за Waffen SS јединице, босански муслимани и Албанци формирају СС Ханџар и СС Скендербег.
У послератном периоду Муслиманско братство се шири у свим муслиманским земљама, оснивајући низ хуманитарних али и терористичких организација, попут Хамаса, Ал Kаиде, Ал Гама ал Исмалије. Велики број припадника Братства одлази у Авганистан у џихад, а истакнути члан Ајман Ал Захаври тамо упознаје Бин Ладена и стварају Ал Kаиду.
Извештај ЦИА за 1996. годину наводи да је у рату у БИХ било присутно 50 међународних исламских организација, од којих је бар трећина била повезана са Ал Kаидом, Ал Гама ал Исмалијом, Хамасом, Хезболахом.
Један од главних учењака Братства Јусуф Ал Kардави јавно износи антисемитистичкe ставове, да је Хитлер био божја казна за Јевреје, подржава палестинске бомбаше самоубице.
https://www.youtube.com/watch?v=my8x-7qZ0UI
Али Муслиманско братство је постало свесно да метода насилног џихада има ограничена дејства тамо где су муслимани мањинско становништво, зато прибегава цивилизацијском џихаду кроз мрежу невладиних организација. Ево примера како то у пракси изгледа: Главне организације Европске мреже муслиманског братства део су Federation of Islamic Organizations of Europe – FIOE , што је кровна група која представља Братство у Европи и повезана је са организацијама које скупљају помоћ за Хамас и Ал Kаиду. Федерација се састоји од 28 организација чланица већине земаља ЕУ, плус Турске, Украјине, Русије. Њихова најистакнутија организација је Европски савет за фатву и истраживање, теолошко тело Муслиманског братства. Али ту су Форум муслиманске омладине и студената, Форум муслиманских жена, Форум за науку…
Evropska mreža organizacija Muslimanskog bratstva
Сви они сада предводе и заступају интересе муслиманских заједница према европској политичкој елити. Уз финансије великодушних сарадника из Персијског залива они председавају централизованом мрежом која покрива скоро сваку европску земљу.
После терористичког напада 11. септембра 2001. у Америци једна оваква организација је дошла на суд.
Поучна америчка прича – Holy Land Foundation Relief and Development i finansiranje Hamasa
Децембра 2001. године, три месеца после рушења кула у Њујорку, америчка влада затворила је највећу исламску добротворну Фондацију Света земља због прослеђивања милиона долара Хамасу, прање новца и пореске преваре. Новац није директно даван Хамасу већ је упућиван преко посредника, одбора за зекат у Палестини. Године 2008. осуђено је и пет особа повезаних са овом фондацијом на казне 15-65 година затвора, а фондацији су конфискована средства.
https://archives.fbi.gov/archives/news/stories/2008/november/hlf112508
На суђењу 2003. године као доказни материјал приложен је њихов Меморандум који детаљно описује процес насељавања и цивилизацијског џихада које је мрежа невладиних организација требало да спроведе у Америци. Меморандум је написао и представио директор Муслиманског братства и високи вођа Хамаса у Америци Мохамед Акрам. Па каже:
1. НАСЕЉАВАЊЕ – Да ислам и његов покрет остану део земље коју су намеравали да населе.
2. УСПОСТАВЉАЊЕ – Да се ислам претвара у чврсто укорењене организације на чијим основама би се градила исламска цивилизација, структура и вера.
3. СТАБИЛНОСТ – Да ислам постаје стабилан у земљи у којој се креће његов народ, да постане трајна карактеристика земље и да више не буде вера емиграната.
4. ОДОМАЋИВАЊЕ – Да се ислам одомаћи унутар душа, умова и живота људи земље у којој се тај народ крећа, то јест да престане бити туђа вера увезена у земљу, него да постане њен урођени део.
5. УKОРЕЊИВАЊЕ – Да ислам постоји и да није пролазна епизода, да је укорењен, утврђен ту где се налази и да на том тлу није непозната биљка.
У Меморандуму се налазио списак организација у САД повезаним са Муслиманским братством и одговорних за вођење цивилизацијског џихада, а међу њима Муслиманско студентско удружење, Удружење муслиманских друштвених научника, Удружење муслиманских научника и инжењера…
Цивилизацијски џихад
Амерички мелтинг пот је успео да генерације емиграната из различитих делова света и култура хомогенизује у америчку нацију, зато се цивилизацијски џихад прво морао обрачунати са овим процесом. По идеологији политичког ислама Муслиманског братства основни идентитет је припадност исламу, те се под плаштом борбе за људска права инсистира на јавном испољавању и практиковању истог у свим ситуацијама. Муслимани у Америци чине свега 1,1% становништва, зато су морали да свој активизам вежу за масовне глобалне покрете који у Америци дрмају политичком и медијском сценом, попут Black Lives Matter, ЛГБТ покрета, родним идеологијама…
Једна од исламских организација је Muslim Advocates , која вешто злоупотребљава правни систем Америке и наводну борбу за људска права да би исламске обичаје ставила изнад закона. Замислите гологузе и гладне сомалијске мигранте се запосле у Амазону, па га туже јер им није дозвољено да клањају на радном месту? То је један од процеса који је водила ова организација. На тај начин је иницирала бројне сличне случајеве: Мексички ресторан Chipotle отпушта менаџера јер је радница муслиманка пријавила узнемиравање на верској основи, тражено јој је да скине хиџаб, Мекдоналдс у Мериленду се такође суочава са тужбом по истом основу, као и фарма пилића Тајсон у којој је црначко-муслимански брачни пар оптужио тим лидера ’’белу жену’’ за дискриминацију.
Трампов Травел Бан забране уласка у Америку из Ирана, Ирака, Либије, Сирије, Судана, Јемена, Сомалије, те суспензија прихвата избеглица, прозвани су Муслим Бан да би се сугерисало да Трамп онемогућује усељење муслимана у Америку. Мада се Трамп позвао на националну сигурност и заштиту од тероризма у време рата у Сирији, што је подржао и Врховни суд. Али како ћемо видети у неким будућим примерима свако позивање на заштиту од исламског тероризма ће бити окарактерисан као исламофобија.
https://www.nytimes.com/2018/06/26/us/politics/supreme-court-trump-travel-ban.html
По одласку Трампа са власти, против кога се водила кампања читаве исламске заједнице на челу са две муслиманке из Kонгреса Ilhan Омар и Rašide Tlaib , организација Muslim Advocates ради на доношењу No Ban Аcт, који ће спречити будуће америчке председнике да уводе ’’забране путовања на религијској основи’’. Имају своје лобисте у Kонгресу, који ово усваја априла 2021. године са 218 гласова ЗА и 208 гласова ПРОТИВ. Миграције из муслиманских земаља представљају начин да се муслиманска заједница увећа у Америци, те је спречавање легислативе која ово онемогућава основни задатак организација попут Muslim Advocates.
На универзитетима се формирају удружења муслиманских студената која траже увођење муслиманских празника, у кампусу универзитету у Мериленду ниче Мусала у којој могу да се моле, а Colgejt универзитет у држави Њујорк уводи имама у кампус као саветника за студенте муслимане.
Потенцирају се истраживања и подкасти у којима муслимани говоре о својој угрожености, угрожени су од ковида, антитероризма, наводно подложнији самоубиствима.
Посебан ниво цивилизацијског џихада је инфилтрирање у глобалне покрете попут Black Lives Matter, ЛГБТ, gender, па уместо расне борбе црнаца који имају ружан историјат ропства и борбе за људска права имамо Блацк Муслим активизам, који би требало да покаже како је црни муслиман угрожен по две основе. Тако долазимо до апсурдних ситуација попут оне која се десила у Вирџинији приликом уклањања споменика јужњачком генералу Лију, где је главни локални активиста муслиман Мухаммад Абдул-Рахман.
Uklanjanje spomenika generalu Liju
Генерал Ли нема права на споменик јер се борио на страни која је подржавала ропство, то би требало да вређа црнце али како вређа Мухамеда Абдул Рахмана чији је пророк Мухамед држао робове? Исламско ропство је почело седам векова пре америчког, највеће жртве су били афрички црнци а велики број њих је био кастриран.
Сличне комичне ситуације наступају када се уз ЛГБТ и гендер активизам накачи исламски идентитет, поготово што се те исте организације не оглашавају о правима у муслиманским земљама где припаднике ЛГБТ заједнице убијају.
Део активизма је и потенцирање религијске припадности личности из историје XX века који су муслимани. Или потенцирање да некад бели католички град Hamtramck, насељен Пољацима, данас има већинску муслиманску градску власт, где су у већу два од три члана муслимани.
Најновији вид активизма везан је за филмску индустрију и покушај да се утиче на начин представљања муслимана на филму, где би се нешто комплексно попут лика требало дефинисати кроз зацртани идеал дефинисан једино религијом.
Ово подсећа на пропаганду како представити Аријевца на филму, чак идеја да постоји организовани вид фондације којој је ово задатак прави паралелу са Трећим Рајхом у ком Гебелс чита сценарије и преправља делове који нису афирмативни за нацистичку идеологију. Ту су и Марвелови супер јунаци који морају да добију исламску јунакињу, и то све на свега 1,1% становништва.
Исламофобија
Важно оружје цивилизацијског џихада је исламофобија, појам ком се не зна тачно значење, мада би господа која су је измислила желела да направе паралелу са антисемитизмом. Али за разлику од антисемитима који је био узрок Холокауста исламофобија се јавља као последица акција радикалног ислама. У наративу исламских организација помиње се у контексту терористичког напада 11. септембра 2001. године у ком су муслимански терористи убили 3.000 људи а онда су Американци изненада почели да пате од исламофобије. Исламофобија се обично јавља после терористичких напада када се бомбаш самоубица дигне у ваздух и побије са собом стотине људи, а то се догађало у Паризу, Лондону, Мадриду. Исламофобија се јавља и када би требало у земље западне демократије вратити своје заблуделе држављане муслимане који су отишли у џихад у Сирију да зараде своје 72 девице, али нису имали среће па су преживели.
Да ли се са исламофобијом ваља ухвати у коштац чистом статистиком, колика је уопште шанса да будете присутни кад авион удари у трговински центар или се повратник из Сирије разнесе на концерту? Вероватно мања него да добијете на лутрији, дакле чему брига? Ово звучи као комични осврт на проблем, али како другачије коментарисати покушаје наметања кривице немуслиманској заједници, зато што се оправдано осећа угрожено?
И круцијално питање, да ли је исламофобија чиста ирационална мржња према неком само због његове религије, или једно од софистицираних средстава јавне манипулације које се користи ради постизања политичких циљева? Одговор на ово питање даћу користећи пример извештаја бошњачког истраживача Хикмета Kарчића, који је објављен у Европском СЕТА извештају за 2019. годину, а тиче се стања исламофобије у БИХ. Хикмет Kарчић је иначе докторирао на врло сериозној теми ’’Логори као средство етничко-религијског чишћења несрба у Босни и Херцеговини 1992-1995’’, па да видимо у ком правцу се креће његова академска мисао у истраживању ’’исламофобије и антимуслиманске реторике’’. А Хикмет исламофобију види у:
1. Сваком покушају да се анализира како процеси радикализације, тероризам и екстремизма, који проистичу из опасних процеса који се одвију у Босни, утичу на међународну или регионалну безбедност;
2. Сваком покушају процене државне и регионалне безбедносне претње од повратка домаћих џихадиста који ратују на страним ратиштима;
3. Сваком покушају да се истраже и расветле историјски догађаји који се односе на етничко-верско чишћење српског народа, њиховим жртвама и губицима током грађанског рата у БИХ, а такве појаве се означавају као ’’ревизионистичка активност’’;
4. Сваком покушају процене институционалне кризе у БИХ, те било ком предложеном политичком решењу корисно за све народе;
5. Свако покушају стручњака, медија, цивилног сектора, да се јавно расправља о претњама по државну безбедност које проистиче из радикализације која се одвија у џамијама саграђеним страним средствима, или било какав покушај српских власти да предузму превентивне радње као одговор на уочене претње.
На самом почетку текста Хикмет Kарчић је навео неколико података о БИХ, па тако видимо да не постоји нити једна забрана исламске верске праксе. Дозвољени су хиџаб, халал клање, минарети, обрезивање, бурка, зов мујезина на молитву.
Са друге стране Kарчић у десничарске убраја само српске и хрватске странке и покрете. СДА је ваљда левичарска. Питам се само шта би био муслимански пандан усташама и четницима, Ханџар СС или исто усташе?
Овде већ уочавамо једну глобалну матрицу злоупотребе исламофобије да се избегне сваки облик анализе и евентуалне кривице коју заговорници радикалног ислама произведу. Зашто би се просечни муслиман који није џихадиста или радикалан осећао угроженим ако полемишемо на тему да ли повратак његових земљака из џихада нарушава безбедност, или да ли салафијска џамија саграђена парама Саудијске Арабије производи те исте џихадисте?
Интересантно да су се исте речи чуле из Турске од стране Ердогановог портпарола када је Аустрија забранила рад џамијама и имамима које финансирају странци, а које су служиле као регрутни центри за џихад у Сирији.
Да је политика затварања радикалних верских институција једино решење Аустрија је показала и прошле године затворивши џамију и исламску организацију у које је често долазио нападач који је у Бечу убио четворо људи. Нападач је био Албанац пореклом из Македоније, и већ је био осуђиван због покушаја да оде у џихад у Сирију.
Поставља се питање да ли је могуће идентификовати организације повезане са Муслиманским братством на западу али и у земљама бивше Југославије, јер се због недостатка транспарентности, прикривеног деловања и њихове тактике често могу утопити у мору бораца за људска права и (не)научну академску мисао. Правовремена идентификација и декодирање њихових наратива и акција једина је одбрана наше цивилизације од овог малигнитета, који има циљ да изнутра ослаби и уништи отворена демократска друштва, до момента када муслиманска популација на тој територији бројно не ојача и промени тактику. Циљ је успостављање исламског политичког система заснованог на идеологији Муслиманског братства, то јест глобална визија ислама у којој ће сви људи живети под муслиманском влашћу, било као верници или као подређена заједница. Ми Срби смо у својој историји једном пали под ту власт, зато нам је лакше него Европи да препознамо намеру.
У следећем наставку позабавићу се једном таквом хоботницом, која се на тлу Велике Британије увукла у све поре друштва.
П.С. У писању текста коришћен Извештај Независне комисије за истраживање страдање Срба у Сарајеву у периоду 1992-1995. године, I I I поглавље ’’Улога радикалног ислама’’.
https://www.incomfis-sarajevo.org/wp-content/uploads/Concluding-report-Serbian-Srpski.pdf
