Jako je neprijatan osećaj kada vas “cela” Srbija ne voli do mržnje. Imao sam čast da doživim taj osećaj u proleće prošle godine kada sam sticajem okolnosti došao u situaciju da se izjasnim o “herojskom” delu prof. dr Milića. Zapravo pozvan sam u emisiju da govorimo o platama i odlaganju primene zakona o platnim grupama (uslov EU), naziv mu je Zakon o sistemu plata u javnom sektoru, koji je usvojen pre 5-6 godina, ali se odlaže primena stalno, a sada do 2025.god.
Meni jako bitna tema, obećao sam taj zakon i pristojne zarade zdravstvenim radnicima na izbornoj skupštini SLFS (http://sindikatlfs.rs) februara 2015.g. Sa mnom je trebala da gostuje novinarka “Nove ekonomije”, Katarina Baletić. U emisiji se nenajavljeno pojavio i kolega Aris Movesijan, a tema je promenjena u priču o čuvenom “čišćenju lista”. Zatečen, bez pravih informacija, nisam znao o tom dešavanju skoro ništa, izjasnio sam se kao sindikalac i iskustveno, čisto logički. Nisam osporavao čišćenje lista, ni herojsko delo. https://n1info.rs/vesti/za-pacijente-lekari-iz-nisa-jesu-heroji-ali-zdravstveni-sistem-urusavaju/… Još nisam znao kako velika manipulacija stoji iza svega. Pravi projekat, inženjering javnog mnjenja. Napadi su počeli, ali još uvek nekordinisano. Ubrzo je usledio poziv za gostovanje u “Utisku”. Prof. Milić, novinarka Sandra Petrušić i moja malеnkost. Iskreno, obradovao sam se, jer dobijam šansu da iznesem istinu o “herojskom” poduhvatu i samom prof. dr Miliću, plagijatoru i vrhunskom manipulatoru, plus sagovornik je osoba kojoj verujem i smatram da je veliki borac i nemilosrdni pobornik razuma i istine, gospođa Petrušić.
Kao što je to treće gostovanje u Utisku, tako sam i gospođi Petrušić dva puta dao intervju za NIN. Na osnovu rečenog u jednom, pozvan sam u SBPOK da dam izjavu i objasnim svoje navode (najviše ih je zanimao Zakon o transfuziji i transplantaciji, posebno deo o mogućnosti zloupotrebe planirane odredbe zakona da smo svi rođenjem dobrovoljni davaoci organa, kasnije izostavljenu iz teksta zakona i eventualni dokazi za izvoz krvi i krvnih derivata iz zemlje). O tome postoje dva zapisnika na po četiri stranice i treći gde SBPOK potvrđuje da je od mene primio dokaze o malverzacijama vlasti o broju preminulih od kovida u vidu potvrda o smrti u toku dva meseca iz OB “Studenica” Kraljevo i mejlova koje je gradski Zavod za zaštitu zdravlja slao na dnevnom nivou novinarima o broju preminulih od kovida).
Dešavalo se to u vreme sukoba Vučića i Stefanovića i afera sa izvozom naoružanja i Jovanjicom (bitno je, jer bez tog sukoba, ne bi me zvali i ne bih imao priliku da svedočim o mnogobrojnim drugim malverzacijama u zdravstvu, ovako je zapisano za one koji će voditi nezavisne institucije, za slobodno tužilaštvo i sudstvo. Dakle, SNS na SNS.).
Pred gostovanje odlazim da se vidim sa tada najbližim saborcima, u nadi da će me i posavetovati za nastup. Umesto toga dan se pretvara u beskrajno ubeđivanje da ne iznosim istinu o Miliću, potpuno bez argumenata, sa savetom da ne kažem da je ministarka u ovom slučaju u pravu (jer suprotna strana se ne sme nikako pohvaliti). Da je Milić “naš”… Ozbiljno iscrpljivanje, znate kako to ide kada vam uzimaju vreme i živce, umaraju… Slično kao botovi, samo prijateljski i sa najboljom namerom.
U Utisku, Olja mi ne dozvoljava da iznesem informacije (prikupio u međuvremenu što od prijatelja, što po sistemu SNS protiv SNS) koje imam, potkrepljene dokazima. Vrlo tendeciozno je na strani profesora Milića, do mere da traži od mene da mu se izvinim. U pauzama emisije sam pokazao dokaze, ali je ostala dosledna i okarakterisala moj nastup kao lični obračun sa neproverenim informacijama, sa opaskom da sam neprofesionalan. Odgovorio sam da je samo ona neprofesionalna, jer se nije pripremila za emisiju. I pored objašnjenja prostom matematikom o manipulaciji koju je izveo prof. Milić i dokazima u vidu dokumenata dobijenih od UKC Niš na osnovu zahteva o informacijama od javnog značaja (SNS protiv SNS, direktor Perišić je kažu u sukobu sa Milićem, inače su kumovi), gospođa Petrušič je ostala na stanovištu da se ipak radi o herojskom delu, uz reči da je ne zanimaju dokumenta i da bi njena majka možda bila živa da je živela u Nišu (tom prilikom u crnini za majkom). Nije da nisam bio iznenađen, da ne kažem razočaran, jer Utisak i Sandra Petrušić, svetionici borbe za slobodu i istinu u Srbiji tog trenutka slepi kod očiju?!
Bitna stavka je da su redakcija Utiska i gospođa Petrušić dobili ranije svu dokumentaciju koju sam posedovao uz objašnjenje. Gospođu Petrušić su zvali i neki ugledni profesori da potvrde priču o Miliću, saznao sam kasnije. E tada kreće pravi pakao. Vrlo koordinisani napadi od strane pristalica i botova SSP, PSG i dela DS koji još uvek kontroliše Đilas, ne sumnjam i SPS (najbliži saradnik od samih početaka je dr Saša Živić (vaskularni) imače sa najbližim porodičnim vezama sa kažu, osnivanjem SPS u Nišu).
Inače prof. Milić je napustio DS kada je Đilas izgubio od Pajtića na izbornoj skupštini. Jedna od glasovnih pretnji na instagramu je glasila “Dabogda poginuo”. Branili su me malobrojni profesori i kardiohirurzi, ostali su ili ćutali ili se pridružili napadima. A ja ovakav kakav sam, nikada jači i uvereniji da činim pravu stvar, po prvi put posle osam godina kako sam prisutan u medijima obratio sam se nekima. Onima kojima sam verovao i onima koji su me najčešće pozivali da gostujem. N1, Nova S (više adresa), Nova ekonomija, Al Džazira, Danas i KTV Zrenjaniin. Ne znam da li sam nekoga izostavio. Jedini koji je odgovorio je gospodin Radić vlasnik KTV Zrenjanin. I danas i zauvek zahvalan.
U toj emisiji, u njenom drugom delu, govorio sam o dešavanjima sa Đilasom i Milićem. Iako je to emisija dugog formata, malo je bilo vremena za sve reći. Zahvalnost objektivnom voditelju kolegi dr Dikiću. Prepoznao sam u toj emisiji prof. dr Milića kao idealnu ličnost da se vlast i deo opzicije nađe u Pokretu za Srbiju koji je najavio Aleksandar V. Za njega idealan izlaz iz situacije koja sledi, a to je pritisak EU za potpis na nezavisno Kosovo, blagi otklon od Rusije, dokaz da nije autokrata i da ima podršku cele nacije, pa time i legalizacija sve štete koja je do sada napravljena pod radikalskom vladavinom u Srbiji od 2012.g. kao i sve finansijske malverzacije i devastiranje svega zdravog u zemlji kada je u pitanju ekonomija ili javni sektor i sticanje prava na doživotno vladanje Srbijom. To je ideja njegove narcisoidne ličnosti, da bude novi Maršal (već je napravio više autoputeva od Tita, tako reče ako se ne varam?).
A ko može biti bolja ličnost za “pomirenje” i formiranje pokreta, ako ne heroj, kardiohirurg, prijatelj američkog ambasadora, (predsednik udruženja srpsko-izraelskog prijateljstva, kome novac doniraju organizacije malteških vitezova (templara), fondacija supruge bivšeg predsednika Tome Nikolića, fondacija braće Karić i ko zna ko sve još, koga su prvo promovisale televizije sa nacionalnom frekfencijom (režimske), a potom nastavile tzv. nezavisne (opozicione?))?
I tada sam rekao da ću se sa najvećom srećom izviniti, ako ne bude tako, a da je način kako sam sprečavao loša dešavanja u zdravstvu baš taj, da najavim šta će da urade i da im time pokvarim planove. Naravno uvek prelaze na alternativne, ali manje povoljne za njih, scenarije. Bar toliko. Međutim, dešava se Ribnikar i spontano okupljeni narod na ulici. 60 hiljada ljudi. Panika je kod vlasti, pokvareni su im svi planovi. Treba ugušiti proteste više nego opravdano besnih građana. Protesti se održavaju jednom sedmično, a deo opozicije pokušava da ih preuzme, što na kraju i uspeva (kažu, mora neko da organizuje…). Neki najavljuju pauzu tokom leta. Epilog znate, #Srbijaprotivnasilja.
Posle povlačenja blokade autoputa od strane Zelenovića, a bio je tu i Srđan Milivojević i prof. Biljana Stojković, iako insistiram da se izjutri i tvrdim da će ujutru biti mnogo građana koji će se priključiti i da onda idemo do kraja, do ispunjenja zahteva, povlačim se sa protesta, a tada i definitivno iz svih organizacija gde sam bio aktivan ili u mirovanju sa aktivnostima, ali član. Ostao sam samo član GO SLFS (koji je u međuvremenu takođe preotet i stavljen u mirovanje, kao predstavnik raškog okruga. I pre toga mi je ukinut pristup medijima koji promovišu politiku Dragana Đilasa, a od tada skoro potpuno (dao sam par izjava za Nova S, kad nema nikoga drugog, sa isečenom jednom, dve rečenice iz cele izjave), a napadi Đilasovih botova postaju organizovani i na svaku i najmanju priliku (Žujović, Koluvija, sada izlazak na izbore). Na mom profilu objave protiv ove vlasti su bar polovina tvitova (dokaz je i tužba Vučića protiv mene za nanošenje štete ugledu, sedeo njegov advokat i skidao moje tvitove, koje ni ja ne mogu sada da otvorim zbog vremenske ili brojčane distance, nisam siguran. Tužba na 16 stranica?! Da, zapravo kontra tužba na moju zbog njegove izjave da sam “državni neprijatelj i rušitelj zdravstvenog sistema Srbije”. https://danas.rs/vesti/drustvo/rade-panic-anesteziolog/… https://nova.rs/vesti/drustvo/kako-je-rade-panic-postao-drzavni-neprijatelj-br-1/… .
Međutim njihovih botova je malo na mom profilu i brzo odustaju. Inače se vlast protiv mene borila tzv. potapanjem, tj. da se ne vidim (nudio sam i nudim da se namestim kako žele i da napišu šta hoće, ali da bude naslovna strana Kurira ili Informera(do sada na 15-16 strani da sam „Belivukov brat“). Još se nisu javili.). Svaki put kada su ušli u klinč, koštalo ih je. Rekoh da sam govorio u emisiji KTV Zrenjanin o nečemu od ovoga („Bez ustručavanja“ https://youtube.com/watch?v=vjMZ_ogciS0…), ali iz pijeteta prema bivšim saborcima i zbog kontrole štete za opoziciju, dosta sam i ćutao. E sada se bojkotom, Đilas se sam namestio. Ko prati, mogao se uveriti kakvi su napadi i u kojoj meri. U jednom trenutku botovi službe (pouzdana info) u roju naleću. Taj dan me blokira Dragan, iako je priča između nas dvojice odavno krenula.
Zanimljivo je da se tokom bojkot kampanje 2020.g., inicirane od njega, pojavljuje kolega Žujović, noću u pola dvanaest, sa pesmom koju sam razumeo kao pretnju (majka čeka sina koji se neće vratiti), a kasnije i jedna organizacija gde sam od jednog člana, kada je bila priča sa Milićem, dobio „prijateljski savet“ da ga ne pominjem, jer ću završiti u “hladnoj vodi, u bunaru u dubokoj hladnoj vodi”) i da se setim kako je prošao dekan prof. Višnjić uz tvrdnju da mu je to namestio Milić, jer je Višnjić hteo da mu zabrani rad sa vanstandardnim procedurama (npr. kada je plata lekara bila 60-70 hiljada, on je preko zaraade imao dodatak od 600 i nešto hiljada), za koje se kasnije ispostavilo da nemaju terapijskog efekta https://juznevesti.com/ko-je-ko/Milan-Visnjic.sr.html….
Nije to jedini kolega sa kojim se Milić obračunavao na sličan način, npr. sadašnji direktor Klinike za vaskularnu hirurgiju UKC Niš, prof. dr Milan Jovanović, jer nije hteo da mu potpiše da od opšteg hirurga postaje vaskularni, a Milić je imao „svoju“ novinarku u Blicu. Ona ga je i proglasila najboljim mladim vaskularnim hirurgom van područja USA, po izboru njihove asocijacije vask. hirurga, što je demantovano od istog udruženja(dobio je stipendiju od njh za usavršavanje u USA. (klevete https://blic.rs/vesti/drustvo/hoce-li-lazni-hirurg-i-dalje-operisati/55kjvvsi… presuda https://danas.rs/vesti/drustvo/kako-medijska-hajka-moze-lekarima-da-unisti-zivot-ispovest-niskog-hirurga-milana-jovanovica/… ). Još sam živ, a i ne odustajem od istine i zadovoljenja pravde. Glava na ramenima vredi samo, ako je obraz čist. Život ima smisla samo, ako je opšte dobro ispred ličnog interesa. Služim Srbiji i njenim građanima.
P.S. Odričem se bilo kakvog prava na autorstvo za ovaj tekst. Pozvam medije da ga prezmu i informišu građane Srbije o kandidatima na izborima 2.6., a rekao bih i velikom inženjeringu javnog mnjenja organizovanom od strane Aleksandra Vučića i svesno ili nesvesno Dragana Đilasa i Dragana Milića, koje pozivam da demantuju moje navode. Ne zaboravite pravilo da je sa vaše desne strane (a nekada i leve) njihov čovek, spavač koga će aktivirati kada se kavez(i) baš jako trese zbog onoga što radite. Služba nikada ne spava. Pozdrav za drugare sa legendarnom krilaticom, “OZNA sve dozna”. Žao mi profajlera…
