Јако је непријатан осећај када вас “цела” Србија не воли до мржње. Имао сам част да доживим тај осећај у пролеће прошле године када сам стицајем околности дошао у ситуацију да се изјасним о “херојском” делу проф. др Милића. Заправо позван сам у емисију да говоримо о платама и одлагању примене закона о платним групама (услов ЕУ), назив му је Закон о систему плата у јавном сектору, који је усвојен пре 5-6 година, али се одлаже примена стално, а сада до 2025.год.
Мени јако битна тема, обећао сам тај закон и пристојне зараде здравственим радницима на изборној скупштини СЛФС (http://sindikatlfs.rs) фебруара 2015.г. Са мном је требала да гостује новинарка “Нове економије”, Катарина Балетић. У емисији се ненајављено појавио и колега Арис Мовесијан, а тема је промењена у причу о чувеном “чишћењу листа”. Затечен, без правих информација, нисам знао о том дешавању скоро ништа, изјаснио сам се као синдикалац и искуствено, чисто логички. Нисам оспоравао чишћење листа, ни херојско дело. https://n1info.rs/vesti/za-pacijente-lekari-iz-nisa-jesu-heroji-ali-zdravstveni-sistem-urusavaju/… Још нисам знао како велика манипулација стоји иза свега. Прави пројекат, инжењеринг јавног мњења. Напади су почели, али још увек некординисано. Убрзо је уследио позив за гостовање у “Утиску”. Проф. Милић, новинарка Сандра Петрушић и моја маленкост. Искрено, обрадовао сам се, јер добијам шансу да изнесем истину о “херојском” подухвату и самом проф. др Милићу, плагијатору и врхунском манипулатору, плус саговорник је особа којој верујем и сматрам да је велики борац и немилосрдни поборник разума и истине, госпођа Петрушић.
Као што је то треће гостовање у Утиску, тако сам и госпођи Петрушић два пута дао интервју за НИН. На основу реченог у једном, позван сам у СБПОК да дам изјаву и објасним своје наводе (највише их је занимао Закон о трансфузији и трансплантацији, посебно део о могућности злоупотребе планиране одредбе закона да смо сви рођењем добровољни даваоци органа, касније изостављену из текста закона и евентуални докази за извоз крви и крвних деривата из земље). О томе постоје два записника на по четири странице и трећи где СБПОК потврђује да је од мене примио доказе о малверзацијама власти о броју преминулих од ковида у виду потврда о смрти у току два месеца из ОБ “Студеница” Краљево и мејлова које је градски Завод за заштиту здравља слао на дневном нивоу новинарима о броју преминулих од ковида).
Дешавало се то у време сукоба Вучића и Стефановића и афера са извозом наоружања и Јовањицом (битно је, јер без тог сукоба, не би ме звали и не бих имао прилику да сведочим о многобројним другим малверзацијама у здравству, овако је записано за оне који ће водити независне институције, за слободно тужилаштво и судство. Дакле, СНС на СНС.).
Пред гостовање одлазим да се видим са тада најближим саборцима, у нади да ће ме и посаветовати за наступ. Уместо тога дан се претвара у бескрајно убеђивање да не износим истину о Милићу, потпуно без аргумената, са саветом да не кажем да је министарка у овом случају у праву (јер супротна страна се не сме никако похвалити). Да је Милић “наш”… Озбиљно исцрпљивање, знате како то иде када вам узимају време и живце, умарају… Слично као ботови, само пријатељски и са најбољом намером.
У Утиску, Оља ми не дозвољава да изнесем информације (прикупио у међувремену што од пријатеља, што по систему СНС против СНС) које имам, поткрепљене доказима. Врло тендециозно је на страни професора Милића, до мере да тражи од мене да му се извиним. У паузама емисије сам показао доказе, али је остала доследна и окарактерисала мој наступ као лични обрачун са непровереним информацијама, са опаском да сам непрофесионалан. Одговорио сам да је само она непрофесионална, јер се није припремила за емисију. И поред објашњења простом математиком о манипулацији коју је извео проф. Милић и доказима у виду докумената добијених од УКЦ Ниш на основу захтева о информацијама од јавног значаја (СНС против СНС, директор Перишић је кажу у сукобу са Милићем, иначе су кумови), госпођа Петрушич је остала на становишту да се ипак ради о херојском делу, уз речи да је не занимају документа и да би њена мајка можда била жива да је живела у Нишу (том приликом у црнини за мајком). Није да нисам био изненађен, да не кажем разочаран, јер Утисак и Сандра Петрушић, светионици борбе за слободу и истину у Србији тог тренутка слепи код очију?!
Битна ставка је да су редакција Утиска и госпођа Петрушић добили раније сву документацију коју сам поседовао уз објашњење. Госпођу Петрушић су звали и неки угледни професори да потврде причу о Милићу, сазнао сам касније. Е тада креће прави пакао. Врло координисани напади од стране присталица и ботова ССП, ПСГ и дела ДС који још увек контролише Ђилас, не сумњам и СПС (најближи сарадник од самих почетака је др Саша Живић (васкуларни) имаче са најближим породичним везама са кажу, оснивањем СПС у Нишу).
Иначе проф. Милић је напустио ДС када је Ђилас изгубио од Пајтића на изборној скупштини. Једна од гласовних претњи на инстаграму је гласила “Дабогда погинуо”. Бранили су ме малобројни професори и кардиохирурзи, остали су или ћутали или се придружили нападима. А ја овакав какав сам, никада јачи и уверенији да чиним праву ствар, по први пут после осам година како сам присутан у медијима обратио сам се некима. Онима којима сам веровао и онима који су ме најчешће позивали да гостујем. Н1, Нова С (више адреса), Нова економија, Ал Џазира, Данас и КТВ Зрењаниин. Не знам да ли сам некога изоставио. Једини који је одговорио је господин Радић власник КТВ Зрењанин. И данас и заувек захвалан.
У тој емисији, у њеном другом делу, говорио сам о дешавањима са Ђиласом и Милићем. Иако је то емисија дугог формата, мало је било времена за све рећи. Захвалност објективном водитељу колеги др Дикићу. Препознао сам у тој емисији проф. др Милића као идеалну личност да се власт и део опзиције нађе у Покрету за Србију који је најавио Александар В. За њега идеалан излаз из ситуације која следи, а то је притисак ЕУ за потпис на независно Косово, благи отклон од Русије, доказ да није аутократа и да има подршку целе нације, па тиме и легализација све штете која је до сада направљена под радикалском владавином у Србији од 2012.г. као и све финансијске малверзације и девастирање свега здравог у земљи када је у питању економија или јавни сектор и стицање права на доживотно владање Србијом. То је идеја његове нарцисоидне личности, да буде нови Маршал (већ је направио више аутопутева од Тита, тако рече ако се не варам?).
А ко може бити боља личност за “помирење” и формирање покрета, ако не херој, кардиохирург, пријатељ америчког амбасадора, (председник удружења српско-израелског пријатељства, коме новац донирају организације малтешких витезова (темплара), фондација супруге бившег председника Томе Николића, фондација браће Карић и ко зна ко све још, кога су прво промовисале телевизије са националном фрекфенцијом (режимске), а потом наставиле тзв. независне (опозиционе?))?
И тада сам рекао да ћу се са највећом срећом извинити, ако не буде тако, а да је начин како сам спречавао лоша дешавања у здравству баш тај, да најавим шта ће да ураде и да им тиме покварим планове. Наравно увек прелазе на алтернативне, али мање повољне за њих, сценарије. Бар толико. Међутим, дешава се Рибникар и спонтано окупљени народ на улици. 60 хиљада људи. Паника је код власти, покварени су им сви планови. Треба угушити протесте више него оправдано бесних грађана. Протести се одржавају једном седмично, а део опозиције покушава да их преузме, што на крају и успева (кажу, мора неко да организује…). Неки најављују паузу током лета. Епилог знате, #Србијапротивнасиља.
После повлачења блокаде аутопута од стране Зеленовића, а био је ту и Срђан Миливојевић и проф. Биљана Стојковић, иако инсистирам да се изјутри и тврдим да ће ујутру бити много грађана који ће се прикључити и да онда идемо до краја, до испуњења захтева, повлачим се са протеста, а тада и дефинитивно из свих организација где сам био активан или у мировању са активностима, али члан. Остао сам само члан ГО СЛФС (који је у међувремену такође преотет и стављен у мировање, као представник рашког округа. И пре тога ми је укинут приступ медијима који промовишу политику Драгана Ђиласа, а од тада скоро потпуно (дао сам пар изјава за Нова С, кад нема никога другог, са исеченом једном, две реченице из целе изјаве), а напади Ђиласових ботова постају организовани и на сваку и најмању прилику (Жујовић, Колувија, сада излазак на изборе). На мом профилу објаве против ове власти су бар половина твитова (доказ је и тужба Вучића против мене за наношење штете угледу, седео његов адвокат и скидао моје твитове, које ни ја не могу сада да отворим због временске или бројчане дистанце, нисам сигуран. Тужба на 16 страница?! Да, заправо контра тужба на моју због његове изјаве да сам “државни непријатељ и рушитељ здравственог система Србије”. https://danas.rs/vesti/drustvo/rade-panic-anesteziolog/… https://nova.rs/vesti/drustvo/kako-je-rade-panic-postao-drzavni-neprijatelj-br-1/… .
Међутим њихових ботова је мало на мом профилу и брзо одустају. Иначе се власт против мене борила тзв. потапањем, тј. да се не видим (нудио сам и нудим да се наместим како желе и да напишу шта хоће, али да буде насловна страна Курира или Информера(до сада на 15-16 страни да сам „Беливуков брат“). Још се нису јавили.). Сваки пут када су ушли у клинч, коштало их је. Рекох да сам говорио у емисији КТВ Зрењанин о нечему од овога („Без устручавања“ https://youtube.com/watch?v=vjMZ_ogciS0…), али из пијетета према бившим саборцима и због контроле штете за опозицију, доста сам и ћутао. Е сада се бојкотом, Ђилас се сам наместио. Ко прати, могао се уверити какви су напади и у којој мери. У једном тренутку ботови службе (поуздана инфо) у роју налећу. Тај дан ме блокира Драган, иако је прича између нас двојице одавно кренула.
Занимљиво је да се током бојкот кампање 2020.г., инициране од њега, појављује колега Жујовић, ноћу у пола дванаест, са песмом коју сам разумео као претњу (мајка чека сина који се неће вратити), а касније и једна организација где сам од једног члана, када је била прича са Милићем, добио „пријатељски савет“ да га не помињем, јер ћу завршити у “хладној води, у бунару у дубокој хладној води”) и да се сетим како је прошао декан проф. Вишњић уз тврдњу да му је то наместио Милић, јер је Вишњић хтео да му забрани рад са ванстандардним процедурама (нпр. када је плата лекара била 60-70 хиљада, он је преко зарааде имао додатак од 600 и нешто хиљада), за које се касније испоставило да немају терапијског ефекта https://juznevesti.com/ko-je-ko/Milan-Visnjic.sr.html….
Није то једини колега са којим се Милић обрачунавао на сличан начин, нпр. садашњи директор Клинике за васкуларну хирургију УКЦ Ниш, проф. др Милан Јовановић, јер није хтео да му потпише да од општег хирурга постаје васкуларни, а Милић је имао „своју“ новинарку у Блицу. Она га је и прогласила најбољим младим васкуларним хирургом ван подручја УСА, по избору њихове асоцијације васк. хирурга, што је демантовано од истог удружења(добио је стипендију од њх за усавршавање у УСА. (клевете https://blic.rs/vesti/drustvo/hoce-li-lazni-hirurg-i-dalje-operisati/55kjvvsi… пресуда https://danas.rs/vesti/drustvo/kako-medijska-hajka-moze-lekarima-da-unisti-zivot-ispovest-niskog-hirurga-milana-jovanovica/… ). Још сам жив, а и не одустајем од истине и задовољења правде. Глава на раменима вреди само, ако је образ чист. Живот има смисла само, ако је опште добро испред личног интереса. Служим Србији и њеним грађанима.
П.С. Одричем се било каквог права на ауторство за овај текст. Позвам медије да га презму и информишу грађане Србије о кандидатима на изборима 2.6., а рекао бих и великом инжењерингу јавног мњења организованом од стране Александра Вучића и свесно или несвесно Драгана Ђиласа и Драгана Милића, које позивам да демантују моје наводе. Не заборавите правило да је са ваше десне стране (а некада и леве) њихов човек, спавач кога ће активирати када се кавез(и) баш јако тресе због онога што радите. Служба никада не спава. Поздрав за другаре са легендарном крилатицом, “ОЗНА све дозна”. Жао ми профајлера…
