Од 27 чланица ЕУ неки вид пропусница примењује више од две трећине земаља. – Осим с уличним немирима, владе у Риму и Паризу суочавају се с растућом „индустријом” лажних ковид исправа
Могу ли да се венчам без здравствене пропуснице – једно је од мноштва питања којима француски грађани запљускују специјализовани сајт намењен разрешавању недоумица у вези с документом који је минула два месеца симбол нове нормалности у овој земљи. Забринутом младожењи одговорено је да за склапање брака ни у општини ни у цркви није потребна пропусница, то јест доказ о вакцинацији против ковида 19, прележаној болести или негативном ПЦР или антигенском тесту, не старијем од 48 сати.
Међутим, ако је планирао да званице поведе на ручак, остао би пред вратима прославе властитог венчања јер се од 9. августа у Француској без здравствене пропуснице не може сести ни у баште кафића и ресторана.
За разлику од описане хипотетичке ситуације, у Словенији се заиста ни гориво на пумпи не може сипати у резервоар без ПЦТ услова, како у тој земљи зову ковид пропусницу. Пооштрене мере ступиле су на снагу 15. септембра и одмах проузроковале жестоке протесте, са све сузавцем и повређенима на обе стране. Влада у Љубљани није устукнула, напротив. Само дан касније, донела је одлуку о обавезном вакцинисању свих државних службеника који се још нису цепили. До 1. октобра морају да приме прву дозу, а до 1. новембра и другу. Они који то не учине, а немају потврду да су прележали инфекцију – ризикују да изгубе посао.
И у Француској је средином септембра отпочела „трећа офанзива” против четвртог таласа короне, применом одлуке о суспендовању с посла свих здравствених радника који немају потврду да су примили барем прву дозу вакцине, а процене су да таквих има још око 300.000. Претходно, 21. јула, здравствене пропуснице уведене су за улазак у биоскопе, позоришта, музеје, библиотеке, спортске дворане, концерте, базене, забавне паркове, зоолошке вртове, хотеле, ноћне клубове, коцкарнице, туристичке бродове, кампове. Од 9. септембра, рестрикције су проширене на угоститељске објекте, сајмове, изложбене хале, домове за старе, болнице, међуградска путовања авионом, возом и аутобусом. Такав режим важиће до 15. новембра, а ако треба и дуже, док не буде имунизовано више од 80 посто становништва. Све набројано, учинило је Француску земљом с најригорознијом применом ковид пропусница, али јој Словенија последњих дана озбиљно угрожава примат.
Ову меру, чији је циљ да се сузбије ширење заразе и становништво мотивише за вакцинацију, прва је применила Данска. Такозвани коронапас уведен је у априлу и показао се као одличан подстицај масовној имунизацији, тако да су овог месеца укинуте све антиковид мере, укључујући и дигиталне пропуснице. Данску стратегију следила је Аустрија, у мају су им се придружиле Мађарска и Кипар, затим Ирска, Летонија, Чешка, Шведска… Током лета, за ковид пропусницама посегнуле су Грчка и Хрватска, док у Португалији и Шпанији ова мера важи у регијама с погоршаном епидемијском сликом. Тренутно, у више од две трећине земаља чланица ЕУ (плус Швајцарска) примењује се неки вид пропусница, а од 25. септембра придружиће им се и Холандија. Ипак, ниједна земља још није досегла данских 80 посто имунизованог становништва, без обзира на то да ли се угледала на „тврди” француски модел или на „меке” варијанте које примењују Белгија, Румунија, Луксембург и Литванија.
Занимљиво је да је Италија, која је тешко пострадала у првом таласу короне, широку примену пропусница увела тек 1. септембра. Списак места на којима се грађанима с папира или мобилног телефона очитава кју-ар код сада је готово исти као у Француској. Сличностима ту није крај. Као и галски суседи, и Италија се суочила с масовним демонстрацијама против увођења ове рестриктивно-подстицајне мере. Апенински антиваксери нису презали ни од сукоба с полицијом, нити од бруталних анонимних и јавних претњи заговорницима имунизације. Ипак, протести нису по бројности учесника достигли оне у Француској, где је „у пику” било готово 250.000 људи на окупљањима истовремено организованим у неколико градова.
Осим с уличним немирима, владе у Риму и Паризу суочавају се с растућом индустријом лажних пропусница, које на црном тржишту коштају од 350 до 500 евра. Раширена је и појава позајмљивања пропусница јер овај документ не садржи фотографију власника, а ковид редари немају право да легитимишу грађане.
Због ових нуспојава Немачка је дуго била скептична према ковид пропусницама. Истицана је опасност од трауматичних подела у друштву јер би вакцинисани постали „привилеговани слој”. Ипак, дошло се до компромисног формата: од 23. августа у јавне установе, биоскопе, позоришта, ресторане и салоне лепоте могу да уђу једино они који имају доказ да су вакцинисани, да су преболели корону или да су „свеже” тестирани. То правило важи само за подручја с погоршаном епидемијском ситуацијом.
У читавој овој причи Велика Британија је остала доследна свом „контрашком” ставу. Уместо најављеног представљања плана за пропуснице, званични Лондон је 12. септембра обзнанио да су све активности у том правцу обустављене. Образложење министра здравља да „не би требало нешто радити само зато што то други око нас раде” звучало је баш британски. Ипак, аналитичари прилика на Острву тврде да је пословична охолост само маска којом се прикривају дубока политичка и друштвена противљења овој мери. Како било, влада Бориса Џонсона остаће упамћена и по томе што је европском тренду ковид пропусница одговорила још једним – брегзитом.
Политика
