Он наводи да тренутно не постоји реалан механизам контроле и кажњавања држава како би смањиле емисије штетних гасова ЦО2 у атмосферу, а многе земље, као што су Индија, Кина, Афрички континент и Индонезија чак нису ни планирале да се тиме баве.
„Међутим, сад се појавио још већи проблем без обзира од очекивања да ће се смањити цена обновљиве енергије која настаје од ветра, сунца и другог. База мора бити нечим попуњена, а то је од 50 до 60 одсто. Ако су неке државе имале среће са хидроресурсима, друге ће још неко време користити природни гас, али већина држава ће морати озбиљно да смањи потрошњу енергије, на шта они, очигледно, нису спремни“, подсетио је Дерипаска.
„Ипак, како би покушали да подигну ниво нуклеарне енергије у Европи до 50 одсто који има Француска, потребно је најмање 30-40 година непрекидног рада. То подразумева развој нових технологија, обучавање на десетине хиљада људи за рад у тој грани, затварање нуклеарног циклуса, производња нових материјала и компоненти, нов начин дистрибуције електричне енергије, нова мрежна решења, припрема линија са великом волтажом, као и линија за предају непрестаног тока струје. О свему томе нико ништа не говори“, написао је он.
„Реални прелазак на нову енергију и радикално смањење емисије штетних гасова нису могући пре 2060. године и то само уз одговарајуће напоре и инвестиције. Чекаћемо док експерти убеде државне органе да се суоче са истином“, закључио је бизнисмен.
Спутњик
