Сарадница у књижевној редакцији КЦНС Маријана Јелисавчић Карановић добитница награде „Доситејево златно перо“ за 2024. годину

Marijana

На десети књижевни конкурс за награду „Доситејево златно перо“ пристигла су четрдесет три прилога, седам кратких прича и тридесет шест есеја. Жири у саставу: Војислав Јелић, Милица Ћуковић и Јана Алексић донео је одлуку да другом наградом одликује сарадницу у књижевној редакцији КЦНС Маријану Јелисавчић Карановић за есеј „Између Вавилона и Новог Јерусалима: град у Београдским причама Симе Матавуља и Новобеоградским причама Михајла Пантића“. Прва награда додељена је Урошу Ђурковићу, друга такође Сањи Перић, трећа Јелени И. Маринков, Софији Тодоровић и Милану Радоичићу, а похвале Јовани Милованчевић и Младену Ђуричићу.

„Друга награда додељена је Маријани Јелисавчић Карановић, за есеј „Између Вавилона и Новог Јерусалима (град у Београдским причама Симе Матављуа и Новобеоградским причама Михајла Пантића)“. Функционално примењујући опсежну литературу из историје књижевности, социологије и антропологије, ауторка овог есеја, определивши се доследно за компаративно читање, указала је на дистинкције у карактеризацији и концепцији књижевних јунака прозе двојице српских писаца (Матавуљеви ликови су угавном дошљаци, Пантићеви су од рођења житељи Новог Београда; Матавуљеви ликови су предузимљиви, активни, Пантићеви пак непокретни, пасивни), обраћајући посебну пажњу на елементе социјалне стратификације градских насеља, односно на особено фикционално упризорење просторно коегзистентних а социјално искључивих друштвених група. Тежиште анализе у овом есеју садржано је у праћењу постепене трансформације града у мегалополис и последица које је ова промена донела, а које је српска проза, одувек осетљива на епистемолошке измене, верно испратила, при чему ауторка у фокус своје интерпретације ставља пре свега етичка питања (присуство феномена попут порока и криминала) и проблем одсуства комуникације у дехуманизованим условима (пре)бивања унутар мегалополиса. За есеј Маријане Јелисавчић Карановић, ауторке која је уједно талентована прозаисткиња, карактеристичан је течан и избрушен стил, пажљив избор литературе, те веома инспиративан и узбудљив поступак аргументације, налик вештом прозном грађењу сижеа“, стоји у образложењу жирија.

Извор: vovjvodjanskevesti.rs
Фото: Приватна архива

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Најновије

Запрати нас