Франтишек Хофман рођен је 10 новембра 1878. у Либерецу на северу Чешке. У соколском друштву у родном месту добио је прво знање о соколовању. Постао је предњак у својој 19 години. Касније је био начелник друштва, па начелник Соколске жупе. Као добар предњак био је на предњачком течају ЧОС, који је био намењен за предњаке који су требали касније да иду у друге словенске земље и шире соколство. Пошто је био одређен да иде у Русију, поред осталог учио је руски језик. Течај је свршио као најбољи у рангу. Када је требао да иде у Русију, одређен је за Србију. Позвао их је министар просвете и црквених послова Србије Љуба Јовановић, ради вођења наставе на шестомесечном курсу за наставнике гимнастике и рада у соколским друштвима.
(1) Залагањем председника Савеза витешких друштава „Душан Силни” Милутина Мишковића министар Андра Николић издао је декрет о оснивању Државне гимнастичке школе 1907. Чланови Управног одбора школе из „Душана Силног” били су Милутин Мишковић и Атанасије Поповић, професор Треће београдске гимназије. Одбор је израдио Правила гимнастичке школе, Наставни план и програм, Правила о оцењивању ученика, распоред часова и обавио све друге организационе припреме. Први курс са 20 полазника почео је 1. 5. 1908.
(2) Министар просвете и црквених послова Љуба Јовановић са својим начелником Мирком Поповићем, обојица чланови сокола, створили су финансијске могућности за отварање 6-месечног Државног гимнастичког курса за наставнике гимнастике.
(3) Франтишек Хофман у Београд је дошао марта 1908. и ступио на дужност наставника курса, а у мају је почео да ради у соколском друштву као заменик начелника. Изабран је за начелника друштва и за начелника Савеза соколских друштава „Душан Силни” 1909. Када је 1910. дошло до духовног уједињења сокола из Србије са соколским жупама Фрушкогорском, Крајишком, Босанско-Херцеговачком, Приморском и Угарском изабран је за начелника Свесрпског соколског Савеза.
(4) Соколске жупе нису могле формално да уђу у Савез соколских друштава „Душан Силни” јер им то власти Аустро-Угарске Монархије не би никад дозволиле, али су неформално радиле као део Савеза. Због слетова стално су одржавани састанци Главног техничког одбора. Главни технички одбор српског соколства одржао је седницу 7. децембра 1913. у дворани Српског сокола у Загребу. Као делегати били су присутни Франта Хофман из Београда за Савез соколских друштава „Душан Силни”, Стеван Жакула из Сарајева за Српску соколску жупу Босанско-Херцеговачку, Светозар Бубало из Херцег Новог за Српску соколску жупу на Приморју, др. Милан Метикош и Милан Цвејић из Беловара за Српску соколску жупу Крајишку. Као гости присуствовали су Стеван Крајновић, вођа Српских сокола у Госпићу и надзорник личког округа Жупе Крајишке; Светозар Галијаш, вођа Српског сокола из Глине; Жарко Милетић из Загреба преходник Жупе Крајишке; Мићо Баслаћ старешина и Владо Бабић подстарешина Српског сокола у Бањалуци. Председник Франта Хофман отворио је седницу и констатовао да је само М. Теодоровић из Сремских Карловаца био одсутан. Као домаћин др. Милан Метикош поздравио је све, а нарочито Франту Хофмана, који се опет налазио у њиховој средини. Расправљало се о слетовима и унутрашњем раду. Разговарало се о припремама за слет у Љубљани 1914. Решено је да се чланице поделе у три категорије : чланице, од 16 година на више; подмладак (14-16 год.) и деца (до 14 год.) Истакнута је потреба, да сва друштва настоје, да се соколски рад пренесе у шире народне слојеве, и то излетима са надметањима, народним играма, предавањима приликом зборова и црквених слава.
(5) У очи балканског рата Франтишек Хофман постао је држављанин Србије. У рату је био у VII пешадијском пуку. Кад је почео Први светски рат био је у Чешкој. Интерниран је у Мађарској. Одмах после рата дошао је у Београд, где је прикупљао преживеле старе чланове и позива млађе, па је обновио рад друштва крајем 1918. Изабран је 1919. за заменика начелника сокола краљевине СХС. Приликом оснивања Соколске жупе Душан Силни био је њен први начелник, и то од 1920. до 1928. Прешао је у православље 1922. и добио име Мирослав Војиновић. Исте 1922. довео своју супругу сестру Марију-Мању, начелницу Соколског окружја у Мезимости у Чехословачкој у Београд. До 1925. био начелник Соколског друштва Београд-Матица.
(6) Саша Недељковић члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
Напомене
1. Милојко Јефтимијадес, „Брат Мирослав Војиновић”, „Око соколово”, Београд, 1
фебруара 1939, бр. 2, стр. 18, 19;
2. Др. Стефан Илић, Др. Слађана Мијатовић, „Историја физичке културе”,
Београд, 2006 , стр. 528;
3. Жарко Димић, „Споменица карловачког сокола 1904-2014”, Сремски Карловци
Нови Сад, 2014, стр. 111;
4. Милојко Јефтимијадес, „Брат Мирослав Војиновић”, „Око соколово”, Београд, 1
фебруара 1939, бр. 2, стр. 18;
5. Небојша Рашо, старјешина Српског Сокола Херцег Нови, „Записник сједнице
Главног техничког одбора српског соколства одржане 7. децембра 1913, „Српски
соко прилози за историју соколства”, књига друга, Херцег Нови 2015, стр. 23, 24,
29;
6. Милојко Јефтимијадес, „Брат Мирослав Војиновић”, „Око соколово”, Београд, 1
фебруара 1939, бр. 2, стр. 19;
