После Мајског преврата 1903. јачала је активност српске омладине у Аустро- Угарској. Нови дух у Србији, слом режима грофа Куена у Хрватској, тешка криза режима у Босни после смрти Калајеве, буран протестни покрет у Далмацији, устанак у Македонији и споразум о реформама турске управе у Европи закључен у Мирцштету све је то будило нове наде. За српски народ с друге стране Саве, Дрине и Дунава било је то подстрек на снажније буђење националне свести. Београд је постао узданица Србима на југу, северу и западу. Са оснивањем Српског сокола у Сремским Карловцима 1903, почело је оснивање српских соколских друштава у српским земљама под влашћу Аустро-Угарске.
(1) Требало се одупрети мађаризацији, која је била у пуном јеку. Српски соко у Руми основан је 19 маја 1905. На скупштини су изабрани : старешина др. Жарко Миладиновић; заменик старешине Душан Поповић, равнајући учитељ; вођа др. Младен Симоновић, адвокат; тајник Тане Бировљев, благајник Михаило Бреберина. Чланови одбора : инж. Јован Татић, Ђока Жигић, Војислав Николајевић, Јован Ђорђевић, Ђура Вуковић, Тоша Исајловић и Федор Киселички. Заменици су били : Пера Вујин, Милан Димитријевић, Сима Марић и ревизори : др. Душан Дима, Светозар Спаић и Младен Радаковић. Соколи су вежбали у дворани школе. Вежбале су се просте вежбе и вежбе на справама. Негована је и национална песма. Просветни рад био је пропаганда за соколство, одушевљење за соколску идеју, подизање морала и вере у народну будућност. Пажња је била посвећена соколској деци, или како је говорено „Маломе соколу”. Вршени су излети у околна села : Вогањ, Јарак и Војку, где је увек био заступљен „Мали соко”. Приређени су излети у Радујевац код Неготина (лађом кроз Ђердап), Вранску бању, Ниш и Стару Србију.
(2) На Другом слету у Раваници 1906. учествовало је око 250 сокола од којих је 170 вежбало просте вежбе. Народ који је био на ходочашћу у Раваници могао се приликом слета упознати са соколима и њиховим радом. Учествовали су : Српски соко из Сремских Карловаца са старешином др. Лазом Поповићем и 41 чланом; Српски соко из Сремске Митровице са старешином Николом Поповићем и 28 чланова; Српски соко из Руме са старешином др. Миладиновићем и 31 чланом; Српски соко из Шида са подстарешином Ст. Пајићем и 25 чланова; Српски соко из Ирига са стерешином др. Симом Грчићем и 18 чланова; Српски соко из Вуковара са старешином др. Св. Новаком и 25 чланова; … . Друштва која нису вежбала просте вежбе била су : Српски соко из Загреба са старешином др. Стојановићем и 5 чланова; Српски соко из Земуна са вођом А. Пуљом и 10 чланова; Српски соко из Осијека са вођом Јосипом Соукупом и 3 члана; Српски соко из Винковаца са вођом Влад. Игњатовићем и 6 чланова; Српски соко из Новог Сада са вођом др. Свињарцем и 10 чланова. Били је присутна депутација Српског гимнастичког клуба из Вршца од 3 лица са подпредседником Бранком Цијаком и делегација „Душана Силног” из Београда на челу са председником Тасом Поповићем и са повећим бројем чланова и функционера друштва. У Раваници сва друштва су у поворци кренула на један овећи плато иза манастира Раванице, где су вршили покус за просте вежбе. Након покуса окупили су се соколи у дворани гостионице на заједнички ручак. Изашавши из дворане соколи су формирали поворку која је кренула на вежбалиште у Раваници, где се окупило око 6.000 гледалаца. На челу поворке је било 5 застава, иза којих су ишли старешине друштава, за њима су ишла друштва у соколском друштвеном оделу, а за њима друштва у гимнастичком оделу. Одржана је јавна вежба са простим вежбама, а онда је одржано такмичење у скоку у вис, у скоку у даљину, у скоку са мотком, у бацању диска, камена и копља, и трчању. У бацању диска најбољи је био старешина др. Лаза Поповић. Бацане су гвоздене кугле тешке 5 килограма. Изведена је српска народна игра бацање камена тешког 16 колограма. После такмичења развила се народна слава уз певање, свирање и играње.
(3) Соколско друштво Рума било је забрањено у Првом светском рату. После рата обновило је свој рад. Соколска жупа Београд „Душан Силни” образована је на првој седници збора 24.9.1920. Жупи је припало десет соколских друштава : Београд, Земун, Вршац, Обреновац, Панчево, Рума, Смедерево, Смедеревска Паланка, Сремски Карловци и Стара Пазова.
(4) Соколско друштво у Руми је уз суделовање Врдничког и Земунског друштва приредило јавну вежбу на Видовдан у Врднику код манастира Раванице. Народ из сремских села се окупљао на манастирску црквену славу. Румски соколи су 1924. наступили са већим бројем чланова и обимнијим програмом него ранијих година. Програм јавне вежбе у близини манастира био је : 1. Вежба вртешкама од женске деце; 2. Вежбе заставама од мушке деце; 3. Просте вежбе уз песму од женског нараштаја; 4. Вежбе палицама мушки нараштај; 5. Просте вежбе сарајевске од чланова; 6. Вежбе на справама чланови, 7. Вежбе на вратилу земунски чланови; 8. Вежбе скупинске врднички чланови. Вежбе је пратила музика Врдничког Угљеника. Раду румскох сокола допринели су предњаци и вежбачи међу којима се истицао начелник Михајло Лукић, који је 1923. положио предњачки испит а гимнастичко образовање стекао у Данској. У години 1924. старешина друштва био је трговац Михајло Јанковић, подстарешина професор Иван Баретић, а благајник трговац Никола Теленек.
(5) После застоја друштво Рума интензивно је радило од 1928. Сваке године одржавало је јавни час и академију на дан Уједињења 1 децембра. Било је десет вежбачких категорија : чланови, чланице, мушки нараштај А, мушки нараштај Б, женски нараштај, мушка деца гимназије, женска деца гимназије, женска стручна школа, мушка деца основне школе и женска деца основне школе. Категорије су вежбале 24 часа недељно. Одржавао се 1 час недељно за соколске предњаке. Друштво је 24 маја 1931. посветило друштвену и нараштајску заставу. Кум и дародавац друштвене заставе био је брат Душан Остојић, а нараштајске заставе брат Мирко Бајић. Цртеже застава израдио је брат др. Роман Соретић. Због сталног прилива новог чланства, нарочито нараштаја и деце просторије друштва у државној реалној гимназији, нису биле довољне. Дана 1 децембра 1936. друштво се заветовало на свој петогодишњи програм у оквиру Соколске Петрове петолетке. Један од завета био је изградња соколског дома. Друштво је сабирало прилоге од чланства. Градско веће је на седници 23 априла 1937. донело једногласан закључак, да се Соколском друштву Рума дарује зграда и земљиште од 2.714 кв. метара, у средини града. Учествовали су на слетовима у Скопљу, Београду, Љубљани, Прагу, Сарајеву, Загребу, Софији, Суботици и Шибенику. Израдом четверогодишњег просветног плана по Савезном просветном одбору започели су соколи у Руми систематски рад у просветном одбору. Радом је руководио просветни одбор друштва према плану, упутама савезног и жупског просветног одбора и према месним приликама. Друштво је имало књижницу са 927 дела разног садржаја и сеоске чете Платичево, Вогањ, Буђановци и Стејановци. Гесло друштва било је : „Напред, напред, ни корака натраг!”.
(6) У Руми је одржана жупска скупштина 1928. У име Соколског друштва Старе Пазове присуствовали су старешина др. Бранко Чипчић Брагадин и подстарешина др. В. Вереш. На академији одржаној увече учествовао је женски нараштај Соколског друштва Стара Пазова са једном тачком. (7) На скупштини је Београдска Соколска Жупа „Душан Силни” једногласно одлучила да 1928. прослави двадесетогодишњицу соколског рада Мирослава Војиновића, да би тиме дала видног знака признања за његов рад у соколима, а и подстрека млађима, да се угледају на њега, јер код сокола је било признања за рад. Фратишек Хофман је био Чех, и на позив сокола из Београда дошао је 1908. као предњак у Србију. Прешао је у православље 1922. и добио име Мирослав Војиновић. (8) У Управи друштва 1930. били су Старешина инг. Милан Цвејић, начелник Михаило Лукић, секретар Милош Воркапић и предавач Стјепан Ловрић. Било је 95 чланова, 5 чланица, 33 вежбача, 15 мушког нараштаја, 12 женског нараштаја и 24 чланова у одори. Вежбали су у школи, одржавали су јавне вежбе. Било је 3 сарадника, 2 предњака, имали су књижницу и тамбурашки збор. (9) Соколско друштво Рума успело је да створи национално жариште у месту где је био велики број несловенског становништва. У предњачком збору били су већим делом људи са малим искуством у раду, али зато пуни воље и полета. У Руми постојала је пуна осморазредна мешовита гимназија у којој је била јака организација скаута. Због недостатка стручних предњака Соколско друштво у Руми замолило је 1930. Технички одбор жупе Београд да им пошаље предњака који је требао да одржи предњачки течај у Руми у трајању од 15 дана. Због немогућности одашиљања слушалаца из Руме на течај у Београду, жупа Београд послала је инг. Војислава Пајића, заменика начелника жупе. Течај је одржан од 7. до 19. октобра 1930. са по три часа дневно. Слушаоци су били запослени цео дан тако да је течај одржаван од 20 до 23 часа. Предавања су била теоријска и практична и то : соколски систем и методика, вежбе на справама и са справама, просте вежбе, лака атлетика, историја соколства, соколска идеја, … . Слушалаца је било 21 и то 16 мушкараца и 5 жена. Преко целог дана били су запослени у својим радњама, а увече су уместо одмора били на предавањима. По завршетку течаја 19.октобра 1930. одржан је испит. Истог дана одржано је село са предавањем и предајом уверења. Предавање је одржао старешина др. Соретић о теми „Соколски идеализам”. После предавања слушаоци течаја захвалили су се предавачу Пајићу и у знак сећања на проведене часове у Руми предали му мали кип вежбача са
палицом.
(10) Приликом освећења соколске друштвене и нараштајске заставе 24. маја 1931. у Руми је приређено велико славље. На прославу су дошла соколска друштва Београд Матица, Београд I, II и IV, Земун, Панчево, Смедеревска Паланка, Крагујевац, Ваљево, Пожаревац, Аранђеловац, Шабац, Батајница, Добановци, Стара Пазова, Инђија, Стари Бановци, Сремска Митровица, Шид, Винковци, Никинци и Рума. Уз
њих биле су сеоске чете из винковачког округа, руски соколи и соколице из Београда, Чехиње у народним ношњама. Хиљаде сељака из румске околине дошле су под барјацима. Поворка од преко 1.500 сокола и соколица, а исто толико сељака из Руме и околине ишла је уз маршеве винковачке соколске фанфаре и митровачке музике у место, на челу са министром просвете,Б. Максимовићем, старешинама друштава, румским начелником и кумовима соколских застава ДушаномОстојићем, трговцем и банским већником и Мирком Бајићем, трговцем. Румске улице биле су окићене заставама и ћилимовима. Масе Румљана и Румљанки су поздрављали соколе и соколице кличући краљу, Југославији, Русима и Чесима. Пред подигнутим славолуком искићеним тробојкама, цвећем, зеленилом и натписом „Здраво”, поворка је стала а старешина друштва др. Соретић одржао је говор. Говор су пропратили химна и повици Здраво. Поворка је кренула према гимназији у соколану, где су на летњем вежбалишту одржане пробе свих категорија за јавну вежбу. У подне је био одржан заједнички ручак у летњој башти хотела „Орао”, на коме су уз министра просвете били старешина жупе Београд, Бранко Живковић, старешине соколских друштава и представници свих месних националних, културних и хуманих друштава. Др. Петар Јовић обратио се на чешком језику Чесима и Чехињама са неколико речи захвалности. Генерал Артаманов, старешина руских сокола у Југославији, одржао је говор, у коме је изнео сву тешку руску садашњицу и веру у будућност, заблагодарио својој другој отаџбини. Старешина жупе и представник Савеза Сокола краљевине Југославије Бранко Живковић у свом говору истакао је Соколско друштво у Руми кроз задње 4
године својим неуморним радом сасвим подигло и ступило у ред бољих, јачих и активнијих соколских друштава. За време ручка свирала је винковачка соколска фанфара југословенске, чешке и руске песме. У Руму је дошао и бан Дунавске бановине Милан Николић. После подне формирана је соколска поворка која је кренула са заставама и музикама на слетиште на и освећење застава. Свештеници православне и римокатоличке цркве на челу са протом Шаулом и прелатом Лакајнером извршили су освећење застава. На јавној вежби наступиле су све соколске категорије и изведене су вежбе одређене за слет на Јадрану у Сплиту, а осим тога ученици месне гимназије извели су просте вежбе са слета жупе 1928. Наступ соколских чета из винковачког округа, које су извеле вежбе чета за београдски слет, изазвао је аплаузе. Увече је одржана у великојбиоскопској сали Вашаш соколска академија. Мешовити хор државне реалне гимназије певао је соколске песме и пратио вежбу „Јадранско Морје”.
(11) Трећи просветни течај Жупе Београд био је одржан 3 јануара 1937. у Руми. Од друштава учествовала су Рума (32), Сремска Митровица (2), Шабац (3), Шид (2), Никинци (1) и Лозница (1). Нису учествовала друштва Врдник, Богатић и Ердевик.Од чета била је чета Платичево са два члана, док су чете Хртковци, Буђановци,Вогањ, Ноћај, Кузмин, Моровић, Дивош, Глушци, Адашевци, Беркасово, Товарник, Шашинци, Лешница и Јамена нису послале никога на течај.
(12) Треће просветно окружје одржало је 24 маја 1937. конференцију у Руми, а за председника је изабранучитељ Алберт Ловасић. Он је био окружни просветар за III окружје (Рума). Удруштву је било 23 вежбача и 12 вежбачица.
(13) Соколско друштво Рума одржало је 10 октобра 1937. комеморативну седницу, уз суделовање Мешовитог хора реалне гимназије. Седници је присуствовао велики број грађана Руме а посебно омладине. Предавање о витешком краљу Александру одржао је професор Петар Љубић, а на почетку и на крају седнице говорио је старешина друштва А. Ловасић. Друштво је одржало у соколани 19 септембра 1937. комеморативну седницу поводом смрти Томе Масарика, првог председника
Чехословачке. Комеморацији је присуствовало многобројно грађанство, целокупно чланство, нараштај и деца. О Масарику је говорио просветар друштва др. Петар Јовић.
(14) Соколско друштво у Руми имало је 31.12.1937. 132 члана, 90 нараштаја и 160 деце, укупно 382 припадника, а добило је 1937. нову чету Стејановци која је имала 31.12.1937. 35 чланства, 3 нараштаја, 17 деце, свега 55. Чета Платичево основана 1932. имала је 31.12.1937. 54 чланства, 23 нараштаја, 46 деце, свега 123. Чета Вогањ основана је 1933. имала је 31.12.1937. 39 чланства, 12 нараштаја, 50 деце укупно 101. Чета Буђановци основана је 1934. имала је 31.12.1937. 68 чланства. Чета Јарак основана је 1937.
(15) Е. Гангл, први заменик старешине Савеза Сокола, посетио је на позив румских сокола Руму 18 маја 1938. Два дана пре доласка Соколско друштво позвало је грађане да своје домове и радње иските народним бојама. Позив је наишао на одзив и 18 маја главне улице биле су искићене. Гангл је стигао возом из Београда. У његовој пратњи били су др. Михаило Градојевић, старешина соколске жупе Београд и Драги Лазаревић, члан управе и сарадник „Правде”. У пет аутомобила, домаћи и гости, кренули су у стан др. Петра Јовића, просветара друштва. Гангл је после тога отишао да посети гимназију. На улазу га је дочекао директор Михаило Милинковић, увео је госте у наставничку собу, упознао са присутним наставницима, поздравио кратком беседом, на коју му је Гангл одговорио истичући улогу која школа има у васпитавању омладине и значај узајамног разумевања и допуне са соколима. Нарочито срдачан дочек приредила су деца основне школе Ганглу. Деца су се поређала од улаза, кроз ходнике, до дворане, где су чекали сви учитељи и учитељице. Међу децом био је стари управитељ школе, који је тог тренутка заборавио своју тешку болест и изашао да види како пролази његовом школом старешина сокола. Гангл је затим посетио општину. После ручка Гангл је посетио Венац и манастир Крушедол. Пред манастирском капијом, госте је дочекао настојатељ манастира Сава Петковић, са братијом. Детаљно и стручно је показивао све знаменитости задужбине и светиње. Ганг је у свом говору истакао да неће и не може пропасти народ који има ову веру и оваку снагу. После манастира Гангл је отишао на свечану соколску седницу. У гимназији дворана је била дупке пуна сокола, пријатеља соколских, грађана и представника свих народних, просветних и добротворних друштава у Руми. Било је преко 1.500 присутних. После свечане седнице приређена је вечера у Српском дому, на којој је узело учешћа више од 80 особа, многи соколи, представници државних, и самоуправних власти, друштава и удружења.
(16) Соколско друштво Рума одржало је Јавни час 29 маја 1938. Пре подне одржане су пробе, дочек гостију и поворка кроз град. После подне изведена је јавна вежба са свим врстама и на крају играна одбојка.
(17) Друштво у Руми било је свесно величине и значаја историјске године 1918. када је престала Голгота и настао Васкрс српског народа. Одлучило је да двадесетогодишњицу ослобођења и уједињења прослави на најсвечанији начин.
Друштво је хтело да међу својим припадницима укаже сву лепоту борбе за ослобођење и уједињење. Као почетак и увод у прославу јубиларне године друштво је са свим категоријама и са бициклистичком секцијом и многобројним грађанима посетило Опленац, задужбину краља Петра, и у њој припалило воштаницу, а након одржаног помена, на коме је певао соколски хор, положило венац на гроб краља Петра. Говорио је старешина друштва Ловасић. Соколи су разгледали задужбину и њене мозаике. Соколима су се придружили сиромашнији грађани, којима је испуњена жеља да виде Опленац.
(18). Просветар Сокола из Руме, брат Милош Михаиловић, на скупштини жупе у Београду, изнео је рад Просветног одбора друштва у току 1938. Одржана је дечја академија са 600 учесника, Рума је приредила брату Ганглу свечани дочек приликом посете, одржан је јавни час са 1.000 посетилаца, поход на Опленац са 170 учесника, прослава двадесетогодишњице уласка српске војске у Руму, идејна школа, рад на соколској штампи, јер је друштво издавало свој гласник. У извештају је истакнуто : „Просветни рад у Руми био је везан са нашим соколским и националним приредбама и манифестацијама, те није било ни једне соколске или националне приредбе, на којој није била манифестована наша соколска и национална мисао”. Просветар Петар Јовић поднео је оставку.
(19) Соколско друштво у Руми положило је 1 децембра 1936. у оквиру Соколске Петрове петогодишњице свечани завет да ће подићи дом, као вечан спомен краљу Александру, а за телесни, духовни, морални, национални и друштвени напредак омладине Руме. Соколи су замолили Градско веће Руме да им поклони једно од својих имања. Градско веће је под председништвом националног радника Лазара Јовановића донело једногласан закључак 23. априла 1937. да соколима додели градилиште у средини града. Неколико грађана, којима је соколство било трн у оку, жалило се и организовало протесне скупштине. Више управне надзорне власти су њихове жалбе одбациле као неумесне. По замисли управе друштва соколски дом требао је да буде средиште националног, соколског, културног и просветног живота и рада у Руми, па је ради тога замишљено, да се поред вежбаонице и других просторија сазида велика сала са позорницом, која би служила не само румским соколима, већ и свим месним културним и националним установама. Идејну скицу урадио је архитекта и соколски радник Милош Коварж. Румски соколи су 3. маја 1939. ударили темеље свом дому, а на освећењу темеља били су 21. маја 1939. Ђуро Чејовић, министар за физичко васпитање народа, др Јован Радивојевић, бан Дунавске бановине и представници војних и цивилних власти, сокола, месних установа и грађанство. Освећење Дома обављено је 26. новембра 1939. Био је присутан бивши народни посланик среза румског сенатор Димитрије Магарашевић. Савез Сокола представљали су др. Владимир Белајчић и Љубомир Максимовић. Жупу Осек заступао је др. Паја Шумановац, старешина Соколског друштва Винковци, са којим су дошли бројни представници његовог друштва са соколском фанфаром. Од соколских друштава били су заступљени Београд, Земун Матица, Земун I, Панчево, Шабац, Сремски Карловци, Сремска Митровица, Шид, Инђија и Ириг. Сам чин освећења обавио је викарни епископ Викентије Проданов уз асистенцију неколико свештеника. Толерантни и либерални као и сви соколи румски соколи су желели да се чин освећења обави и по обреду римокатоличке цркве. То није било могуће, јер им је било достављено решење ђаковачке бискупије, по коме римокатоличка црква не може то урадити, ако уједно и која акатоличка црква такође освећује. У говору који је одржао старешина друштва др. Петар Јовић, истакнуто је : „ … Нас не смеју и неће ни једнога часа поколебати у нашем соколском и националном раду тренутне жалосне појаве и тешке прилике у извесним крајевима наше отаџбине, у којима су наша браћа и сестре извргнути погрдама и нападајима, а њихова и соколска имовина оштећивањима и уништавању. Исто тако неће убити наше словенске осећаје и мисли моментална зла судбина браће Словена са севера, јер ми и поред свега тога дубоко у препород и мисију Словенства. … „А ако – по писму брата Д-ра Лазе Поповића –понеку битку и изгубимо, ми још до сада нисмо побеђени”. А нећемо бити побеђени ако – опет по речима брата Д-ра – наш соколски дом буде„ковачница карактера за велике послове, који нас чекају.”
(20) друштва из Руме, брат Милош Михаиловић, на скупштини жупе у Београду, изнео је радПросветног одбора друштва у току 1939 Истакао је да је целокупан дотадашњи рад друштва био подређен подизању дома. Пошто је дом подигнут могао се очекивати рад. Али по његовим речима : „Само ако се не стави нека нова препрека,као ратна психоза, која је иначе много нама самима сметала”.
(21)Социјални одсек Соколског друштва Рума одржао је 6 априла 1940. академију уСоколском дому Краља Ујединитеља. Наступио је хор соколица певачица подуправом Катице Ненадовић. На академији женска деца вежбала су тачку„Девојчице причају”, женска деца из гимназије тачку „Полкин плес”, чланице инараштајке тачку „Валцер”, женски нараштај у народним ношњама тачку „Простевежбе за 1941 годину”. Мушка и женска деца извела су три приказа Ј. Удицког, одкојих се истицала „Весела гозба”. Соколана је била украшена сликама, зеленилом и ћилимовима.
(22) За време Другог светског рата Савез Сокола био је забрањен. После рата Председништво АСНОС-а донело је одлуку којом се овлашћује Иницијативни спортски одбор Србије, да може преузети на руковање сву покретну и непокретну имовину бивших фискултурних савеза, коју ће употребити за реорганизацију и унапређење фискултуре.
(23) Рато Дугоњић у свом чланку „11 новембар”, оптужио је „Соко” заједно са „Хрватским Орлом”, да је настојао да омладину одгоји у
шовинистичком и антидемократском духу.
(24) Орлови су били клерикалнателовежбена организација која је подржавала Аустрију, а соколи су били либерална организација која се борила за Југославију. Редакцији листа„Фискултура” у коме је објављен његов чланак није сметало да у чланку Јозефа Поспеха „Фискултура у Новој Чехословачкој” истакне да се за основно телесно васпитање у тадашњој Чехословачкој бринуо Соко.
(25) Са оснивањем Српског сокола у Сремским Карловцима 1903, почело је оснивање српских соколских друштава у српским земљама под влашћу Аустро- Угарске. Српски соко у Руми основан је 1905. Требало се борити против мађаризације. Посебна пажња била је посвећена соколској деци, или како сеговорило „Маломе соколу”. Друштво је било забрањено у Првом светском рату.После рата обновило је рад. После застоја соколско друштво Рума интензивно јерадило од 1928. Сваке године одржавало је јавни час и академију на данУједињења 1 децембра. Учествовали су на соколским слетовима широмЈугославије. Соколско друштво Рума успело је да створи национално жариште у граду где је био велики број несловенског становништва. У предњачком збору били су већим делом људи са малим искуством у раду, али зато пуни воље и полета. Друштвене просторије у државној реалној гимназији, због сталног новог чланства, нарочито нараштаја и деце нису биле довољне. Због тога је Соколско друштво у Руми положило 1 децембра 1936. свечани да ће подићи дом, као спомен краљу Александру, а за телесни, духовни, морални, национални и друштвени напредак омладине Руме. Ради тога је планирано, да се поред вежбаонице и других потребних просторија сазида велика сала са позорницом, која би служила не само румским соколима, већ и свим месним културним и националним установама. Друштво је за изградњу дома сабирало прилоге од чланства. Соколи су замолили Градско веће Руме да им поклони једно од својих имања. Градско веће је под председништвом националног радника Лазара Јовановића донело једногласан закључак 23. априла 1937. да соколима додели градилиште у средини града. Неколико грађана, којима је соколство било трн у оку, жалило се и организовало протесне скупштине. Прославили су двадесетогодишњицу ослобођења и уједињења. Друштво је посетило Опленац заједно са сиромашнијим грађанима, укупно је било 170 учесника. Издавали су свој гласник. Соколе у Руми погодила је хајка на соколе у Бановини Хрватској и слом словенских држава Чехословачке и Пољске. Упркос томе наставили су са радом верујући у мисију и препород Словенства. Сматрали су да је њихов соколски дом ковачница карактера. Сарађивали су са основном и стручном школом, гимназијом и православном црквом. Румски соколи су желели да се чин освећења темеља њиховог Дома 1939. обави и по обреду римокатоличке цркве. Римокатоличка црква није хтела то да учини, ако истовремено и која акатоличка црква такође освећује. За време Другог светског рата Савез Сокола био је забрањен а имовина одузета. После рата Председништво АСНОС-а донело је одлуку којом се овлашћује Иницијативни спортски одбор Србије, да може преузети на руковање сву покретну и непокретну имовину бивших фискултурних савеза, коју је требало употребити за реорганизацију и унапређење фискултуре. Била је онемогућена обнова рада Соколског друштва у Руми. Чланак о прегаоцима соколског друштва Рума треба да пружи прилику данашњој омладини да се упозна са напорима претходних генерација у борби против мађаризације и стварања националног средишта у Руми.
Саша Недељковић члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
Напомене :
1. „Постанак првог српског соколског друштва“, уредио Анте Брозовић,
„Соколски зборник“, Година I, Београд 1934, стр. 110, 111, 136-139;
„Тридесета годишњица Соколског друштва Земун-Матица”, „Око
соколово”, Београд, 6.септембар 1937, бр. 8, стр. 199, 200, 201;
2. Алберт Ловасић, „Соколско друштво Рума”, „Око Соколово”, Београд, 19,
21, 22 јуна 1937, бр. 7, стр.130-132;
3. Ј. Хануш, „II. слет српског соколства у Раваници”, „Сокол”, Загреб,
15.коловоза 1906, бр. 8, стр. 121, 122, 123;
4. М.Ј. „Београдска соколска жупа”, „Око соколово”, Београд, 19, 21, 22 јуна
1937, бр. 7, стр. 154-155;
5. „Видовданска вежба у Раваници”, „Соколски вјесник жупе загребачке”,
Загреб, Септембар и Октобар 1924, бр. 9. и 10, стр. 278;
6. Алберт Ловасић, „Соколско друштво Рума”, „Око Соколово”, Београд, 19,
21, 22 јуна 1937, бр. 7, стр.130-132;
7. „Споменица Соколског друштва у Старој Пазови 1906-1931.”, Штампарија
„Јединство”, Стара Пазова, стр. 29, 30;
8. С.И.Г. – Београд, „Брат Мирослав Војиновић”, „Споменица о прослави
двадесетогодишњице соколског рада БРАТА МИРОСЛАВА ВОЈНОВИЋА
1908 – 1928”, „Соко Душана Силног”, Београд, 1928, стр.160;
9. Уредио Стане Видмар, „Југословенски Соколски календар” 1930, Љубљана
1929, стр. 101;
10. „Соколско друштво Рума”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 21. новембар
1930, бр. 29, стр. 5;
11. „Велико национално славље у Руми”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 4.јуна
1931, бр. 23, стр.3;
12. „Просветни течајеви по окружјима”, „Око Соколово“, Београд, 1 марта
1937, бр. 4, стр. 69;
13. Момир Г. Синобад, „Извештај просветара”, А.Штефан, „Извештај тајника”,
„Годишњи извештај о раду Соколске жупе Београд за XVII редовну
годишњу скупштину 18 априла 1937 год.”, стр. 10, 17, 19, „Око соколово”,
Београд, 10 априла 1937, бр. 5;
14. „Соколско друштво Рума”, Вести, „Око Соколово“, Београд, 1 новембар
1937, бр. 10, стр. 243;
15. „Соколством кроз село …”, „Јачајмо се !”, „Годишњи извештај о раду
Соколске жупе Београд за XVIII редовну годишњу скупштину 3 априла 1938
год.”, стр. 98, 104, 106, 107, „Око Соколово“, Београд, 1 април 1938, бр. 4;
16. Момир Г. Синобад, „Брат Гангл у Руми”, „Око соколово”, Београд, 15 јун
1938, бр. 6, стр.158-160;
17. „Соколско друштво Рума”,Соколски живот, „Око Соколово“, Београд, 15 јун
1938, бр. 6;
18. „Соколско друштво Рума на Опленцу”, Соколски живот, „Око Соколово“,
Београд, 9 октобар 1938, бр. 8;
19. „Извештај просветара о раду у 1938 години”, „Годишњи извештај о раду
Соколске жупе Београд за XIX редовну годишњу скупштину 26 марта 1939
год.”, стр. 32, „Око Соколово“, Београд, 26 марта 1939, бр. 3 и 4;
20. П. Зидарев, „Соколи у Руми подижу свој дом”, „Око соколово”, Београд, 1
март 1938, бр. 3, стр. 52; „Освећење соколског Дома у Руми”, „Око
соколово”, Београд, 1 јануара 1940, бр. 1, стр. 12, 13;
21. „Годишњи извештај о просветном раду за 1939 годину”, „Годишњи
извештај о раду Соколске жупе Београд за XX редовну годишњу скупштину
7 априла 1940 године.”, стр. 34, „Око соколово”, Београд, 1 април 1940, бр.
4;
22. „Социјални отсек Соколског друштва Рума”, Вести, „Око соколово”,
Београд, 15 мај 1940, бр. 5 и 6;
23. „Фискултура и спорт федералне Србије”, „Фискултура”, Београд, 5 маја
1945, бр. 1, стр. 1;
24. Рато Дугоњић, „11 новембар”, „Фискултура”, Београд, 1 новембар 1945, бр.
8, стр. 1;
25. Јозеф Поспех „Фискултура у Новој Чехословачкој”, „Фискултура”, Београд,
5 децембар 1945, бр. 10, стр. 3;
