На ванредном збору жупских начелника и начелница одржаном 15 децембра 1936. у Београду било је решено да се такмичења ССКЈ за краљев мач изврше у Београду приликом VI жупског слета 1937. Да се просте вежбе за VI жупски слет обавезно вежбају на покрајинском слету у Скопљу. Управа жупе Београд сазвала је сва београдска соколска друштва на састанак ради припреме за VI жупски слет. На првом састанку је образован Слетски одбор. Председник одбора био је старешина жупе Стаја Стајић, а за прочелнике одсека изабрани су : за технички рад начелник жупе Петар Чоловић, за пропаганду просветар жупе Момир Синобад, за дочек и смештај I заменик старешине Београд III Милосав Павловић, за финансирање слета господар жупе Милош Коварж, за лекарску службу прочелник лекарског одсека жупе др. Р. Марковић, за саобраћајну службу I заменик старешине Соколског друштва Београд-Матица пуковник Андра Петровић, грађевински II заменик старешине Соколског друштва Београд-Матица Миодраг Матић. На другом састанку одређен је делокруг рада прочелника и одређен финансијски ефекат слета. Жупска управа расписала је конкурс за израду слетске значке и плаката за VI слет.
(1) Соколска жупа Београд братимила се са Витошком јуначком облашћу у Софији 13 марта 1937. Том приликом приређена је Академија жупе у Народном позоришту у Софији. (2) Јунаци су ову посету узвратили својим доласком на слет жупе Београд. Дочеку Јунака 19.6.1937. у Београду присуствовало је бројно чланство и рађанство. Јунаци су са станице у поворци са музикама прошли одушевљено
поздрављани улицама све до седишта Савеза Сокола Краљевине Југославије. У поворци је било 360 јунака и јунакиња. Од званичних посета које су током боравка у Београду учинили, прво су посетили гроб Незнаног јунака на Авали где су положили венац. (3) Шести слет одржан је од 19 до 21 јуна 1937. у Београду на игралишту спорт клуба Југославија. Застава Соколске жупе Београд била је развијена и освећена 21 јуна 1937. У часопису „Око соколово” описано је : „Жарко поподне. Око 3 часа са свих страна, нарочито од Булевара Ослобођења и улицом Војводе Степе жури река сокола, соколица и пријатеља сокола на слетиште.” Испред трибина биле су соколске заставе београдске жупе : 3 нараштајске, 3 сеоских чета и 18 друштвених. Око подијума били су фоторепортери соколских и дневних листова и филмске камере. Било је преко 11.000 посетилаца. У почасној ложи били су : министар за физичко васпитање народа др. Јосип Рогић, бугарски представник Попов, старешина бугарских јунака Анастасов, командант Београда ђенерал Војислав
Томић, изасланици патријарха Доситеј загребачки митрополит и призренски епископ Серафим, … управник града Београда Милан Аћимовић, изасланик војске и морнарице ђенерал Свет. Ђукић, … . Краљевски намесник брат др. Иво Перовић био је у соколској одори са значком Соколског друштва Загреб, којој је припадао. Соколска музика свирала је државну химну. (4) Сви присутни су стојећи саслушали молитву Бортањског „Кољ Славен” коју је свирала соколска музика. На слету је извршено свечано развијање жупске заставе, дара краља Петра II. По православном обреду је прота Чеда Братуљевић са два свештеника осветио водицу и заставу. … У име старокатоличке цркве др. Нико Калођера призвао је Божју милост на соколску заставу и соколе. У свом говору истакао је : „Један од врло убедљивих доказа здравог душевног и физичког организма нашег соколства јесте чињеница да се наш Соко у свим правцима неодољивом јакошћу развија насупрот толиких запрека и становитих неприлика. То значи да је соколска југословенска идеја толико јака и здрава, да је ништа не може спречити или ослабити. И ова данашња свечаност доказује значај и величину соколства. Величину не мерену голим материјалним снагама него унутрашњим духовним вреднотама и непобедивим еланом. Овој дивној соколској снази и величини ми се не чудимо, јер се она неодољиво и природно буди из витешке традиције нашег народа, …. Стога је природно да Соко мора доћи у сукоб са онима који пузе по земљи спотицања и неслоге и чији видици се наивно или злобно губе у ситуацијама недостојних великих подвига јуначке и мученичке наше историје. Соко тражи висине у којима се слободно дише; … . Бугари су они који су у целој нашој историји били уско повезани с нама и врло често делили исте жалости и радости и подносили исту судбину, скоро још тежу. Бугари су они којима је такође узвишено и свето оно што је најузвишеније и најсветије српском племену и целом југословенству, а то је Свети Сава, који је у својој љубави и раду обухватио најсрдачније и бугарски народ. Његова жеља и воља била је да Срби с Бугарима живе у најсрдачнијем братском односу. Стога ће Соко да изврши обе ове велике и свете воље Св. Саве и нашег Витешког краља да се устали континуитет братске слоге, љубави и сарадње са драгим Бугарима, који су ето баш данас и наши драги гости и браћа. Бог нек даде, да се нашом слогом испуне речи светог писма : “Ох, како је добро и угодно кад браћа живе уједно!” А међу првима, то тврдо верујемо, предњачиће у овом великом задатку наша престоничка соколска жупа коју непосредно оживљује дух Опленца.” Краљевски намесник др. Перовић предао је Мач краља Александра љубљанском соколу. Начелник жупе Београд предао је победницима Пехар „Правде” и Пехар женског друштва. (5) У соколској поворци од летњег вежбалишта Соколског друштва Београд-Матица ка Славији и даље према Народном позоришту 21. јуна 1937. учествовали су руски соколи и 360 бугарских „Јунака”. У поворци је између сокола била музика Јунака од 44 члана; застава Витошке Јуначке области; 190 Јунака и 88 Јунакиња у народним ношњама; 14 Јунака у свечаним одорама. Руски соколи наступали су са 8 руских застава, 130 руских сокола, 104 руске соколице и 24 руска музичара. Напред су ношене соколске заставе (тридесет застава) по четири у реду, а затим су ишле старешине јунака, сокола и Руског сокола, старешинство жупе са старешином Стајом Стајићем, музика Јунака. Бугари су били у јуначким одорама а јунакиње у одорама и народној ношњи. Затим је ишла музика руски сокола и осам руских соколских застава, а за њима руски соколи и соколице из Југославије, Француске и Бугарске. После њих београдски соколи са музиком на челу, чланови у одорама, чланице у одорама и народним ношњама сврстане по ношњи појединих покрајина Југославије, сеоске соколске чете, нараштајци, нараштајке, деца и соколска коњица са својом заставом. Поворка дуга преко два километра, била је поздрављена од десетина хиљада београђана. Соколи из чета на селу оставили су утисак на посматраче који су поздрављали : „Живели Шумадинци ! Живели Сремци ! Живили народни соколи ! …” После поворке одржан је збор на тргу код споменика кнезу Михајлу. Говориле су старешине сокола, старешина витошке јуначке области Иван Анастасов, министар за физичко васпитање др. Јосип Рогић и други. Иза сокола било је преко 10 хиљада Београђана. У 12.20 часова збор је отворио старешина жупе Стаја Стајић. Упутио је поздрав Београду и грађанима, називајући Београд извором националне свести и националних идеала. Поздравио је јунаке и јунакиње и руске соколе. После њега говорио је министар за физичко васпитање народа др. Јосип Рогић. Подпредседник Поглаварства Драг. Тодоровић поздравио је соколе и јунаке у име престоног града, а брат Гангл у име Савеза Сокола. У име Сверуског заграничног Соколства говорио је Рамон Дрелинг и истакао : „Ми смо одувек знали и волели Балкан, јер ту живе наша браћа. Нарочиту љубав осећамо данас. Особито смо радосни што смо узели учешћа на слету јер посматрамо како се грле и љубе два блиска брата – Соко и Јунак … .” На крају говорио је старешина Витошке области Иван Анастасов. На пробама на слетишту 21.6.1937. учествовало је 80 чланова и 64 чланице Руског соколства. Јавној вежби одржаној на слетишту истог дана у 16 часова присуствовало је преко 10.000 гледалаца. (6) Покрајински Савез руског Соколства приказао је на стадиону Спорт клуба „Југославија” (слетишту) 21. јуна 1937. једну сликовиту вежбу чланова и чланица, која се завршила симболичким развијањем застава свих словенских народа под заштитом заставе националне Русије. Ова тачка изазвала је бурно одобравање свих гледалаца. У позоришној сали Руског дома цара Николе 20. јуна 1937. одржали су руски соколи свечану академију, у којој је учествовало 6 друштава из Покрајинског Савеза руског Соколства у Југославији. Руски соколи из Земуна извели су апотеозу академије. У првој слици апотеозе приказано је весеље у предратној Русији, са хорским певањем руских народних песама и народним играма. Друга слика представљала је чежњу руских сокола за обновом националне Русије и њихову наду да ће Русија васкрснути јака и препорођена. (7) Београдска штампа истакла је да су током слета бугарски Јунаци и руски Соколи били нарочити предмет пажње београђана. Улицама куда су пролазили били су срдачно и спонтано поздрављани и засипани цвећем. О томе је писало „Време” : „Соколски слет жупе Београд претворио се у бурне свесловенске манифестације. Хеј Словени ! Певала је маса од 10.000 људи на тргу код Кнежевог споменика. Бугарски јунаци и руски Соколи били су најтоплијепоздрављени и засути цвећем у великој поворци”. „Политика” је писала : „Овај соколски слет иако је претстављао само слет једне соколске жупе, знатно је превазишло сразмере жупског слета, и по облику и по значају. “(8) Бугарски Јунаци су приредили свечану академију у Народном позоришту у
Београду 20 јуна 1937. Академији је присуствовао министар за физичко васпитање др. Ј. Рогић, а поред осталих били су бугарски посланик у Београду, представник Чехословачког посланства, представници свих вера, осим католичке, представници војске и свих београдских националних корпорација. На почетку хор је певао „Хеј Словени”. Пре почетка академије говорио је старешина жупе Стајић, а узвратио му је Анастасов, старешина Витошке области. На академији приказали су Јунаци свој систем телесног вежбања, и бугарски фолклор у облику народних игара. Тачке су биле „Узоран час чланства”, „Скупине”, „Пролећни валцер” и „Народни мотиви”. „Народни мотиви” приказивали су жетву и народна кола. Изводили су Јунаци и Јунакиње у народним ношњама. За време одмора свирала је јуначка музика. Други део програма почео је са тачком „Узоран час”. Затим су следиле „Вежбе на разбоју”, „Ритмика”, „Рудари” и „Народни мотиви”. „Ручењица” је изазвала буру одушевљења и зато је морала бити поновљена. (9) Соколска изложба народних рукотворина отворена је 19. маја 1937. Изложбу је отворио Стева Станковић а припремио Жупски одсек за рад на селу у сарадњи са „Рукотворином”, задругом за пропагирање народне уметности. Изложба је трајала 15 дана. Били су изложени везови, чипке, народне ношње, дрворез, грнчарија, ћилими, филигрански радови. Живе слике г. Малија давале су изложби драж. Представљене су соколске слике и графикони. Изложба је одржана у просторијама Савеза сокола. Група Јунака и сокола превезена је 20. маја 1937. у Земун. Поворка је прошла кроз град до Соколског дома. Једна група Јунака, рудара из Перника, посетила је Соколско друштво у Батајници, да им врати посету коју су им ови учинили 1935. За Батајницу је то братимство било право славље. По завршетку јавне вежбе 21. маја 1937. просветар жупе је преко звучника позвао присутне на Соколско-јуначко весеље у Топчидер. Публика је аутобусима, трамвајима, аутомобилима и кочијама кренула у Топчидер. Посетиоци су стално стизали а места није било. Приређен је ватромет и проглашен избор најлепшег народног одела. Јуначка музика из Софије свирала је 22. маја 1937. на Калемегдану. Управа жупе приредила је вечеру у част гостију код хотела Паласа. Савез Сокола приредио је банкет код Коларца, за 150 узваница. Председник Општине приредио је банкет у ресторацији на „Дедињу”. Целокупна управа Савеза Сокола и Жупе Београд као и делегати Јунака били су на пријему код бугарског посланика М.Попова. Из Савеза Сокола на Теразијама кренула је поворка : Јуначка музика са бакљама, заставе, Јунаци и Јунакиње, соколска музика, соколи и грађани. Поворка је пролазила улицама краља Милана, Милоша Великог, Немањином до станице. Трг пред станицом је прекрио народ. Јунак Ив. Варадинов је говорио и везао траку на жупску заставу. Музика је свирала нашу и бугарску химну. Кад је почела словенска химна „Хеј Словени” и јунаци и соколи и грађани су певали. Док се воз покренуо музика Сокола VIII је свирала. (9) Жупа Београд снимила је филм о VI жупном слету одржаном 19-21.6.1937. у Београду. Снимљен је дочек бугарских Јунака на граници; дочеци који су Јунацима
приређени на успутним станицама; дочек у Београду; академија; жупска такмичења; свечана поворка и соколски збор пред спомеником кнезу Михајлу. Снимљена је јавна вежба, освећење заставе и сви догађаји у вези са слетом, свечаностима и посетом Јунака. (10) Шести жупски слет од 19 до 22 јуна 1937. био је сведок снажног полета Соколства. Соколи су приредили изложбу народних рукотворина. Слет је превазишао размере жупског слета и по облику и по значају. На њему су учествовали бугарски Јунаци и руски Соколи. Слет жупе Београд 1937. претворио се у бурне свесловенске манифестације.
Саша Недељковић члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
Напомене :
1. „Вести”, „Око Соколово”, Београд, 1 јануар 1937, бр. 2, стр. 44;
2. „Годишњи извештај о раду Соколске жупе Београд за XVIII редовну
годишњу скупштину 3 априла 1938 год.”, „Око Соколово”, Београд, 3 април
1938, бр. 4, стр. 91, 92;
3. Ing.М.К., „Дани бугарско-југослав. Братства у Београду”, „Братство”, Осијек,
мај-јуни 1937, бр. 5-6, стр. 45; „Годишњи извештај о раду Соколске жупе
Београд за XVIII редовну годишњу скупштину 3 априла 1938 год.”, „Око
Соколово”, Београд, 3 април 1938, бр. 4, стр. 91, 92;
4. „Развијање и освећење жупске заставе 21 јуна 1937 године”, „Око
Соколово”, Београд, 6 септембра 1937, бр. 8, стр. 175;
5. „Водоосвећење и освећење жупске соколске заставе”, „Око соколово”,
Београд, бр. 8, стр. 175-177;
6. „Програм свечаности VI слета Соколске жупе од 19-21 јуна 1937 год.”, „Око
соколово”, Београд, 19, 20, 21 јуна 1937, бр. 7, стр. 169-171; Ст. Павловић,
„Соколска поворка кроз Београд и збор на тргу код споменика”, „Око
Соколово”, Београд, 6.септембра 1937, бр.8, стр.192-193;
7. „Суделовање руског Соколства у жупским утакмицама и жупском слету”,
„Око соколово”, Београд, 6. септембар 1937, бр. 8, стр. 179, 180;
8. Б. Е. „Београдска штампа о VI жупском слету у Београду”, „Око Соколово”,
Београд, 6.септембра 1937, бр.8, стр. 179;
9. Ing.М.К., „Дани бугарско-југослав. Братства у Београду”, „Братство”, Осијек,
мај-јуни 1937, бр. 5-6, стр. 46; Момир Г. Синобад, „Забаве и друге приредбе”,
„Око Соколово”, Београд, 6.септембра 1937, бр.8, стр.190-192;
10. Момир Г. Синобад, „Забаве и друге приредбе”, „Око Соколово”, Београд,
6.септембра 1937, бр.8, стр.189-191;
11. „Годишњи извештај о раду Соколске жупе Београд за XVIII редовну
годишњу скупштину 3 априла 1938. год”, „Око Соколово”, Београд, 3 април
1938, Год. II, бр. 4, стр. 80;
