Ово је најважнија вест нашег столећа: У Аустрији су забранили излазак напоље људима!
Затворили су их. Људе – без да су по постојећем закону те, нити других држава, прекршили исти.
Kад смо код тога, нису прекршили ни Закон који се тиче саме епидемије, јер је вакцинација необавезна, на нивоу препоруке и даље и највероватније вакцинација неће ни бити законски обавезна до краја ове пандемије.
Чему онда служи Закон неке државе данас и да ли греше они који говоре о новом тоталитаризму?
Шта штити човека и иначе од тоталитаризма, ако то нису једино закон и право као и темељна људска права. Тоталитаризам се управо гади основних људских права и ствара своје законе, заобилази их и он увек има неки онај виши разлог.
Тоталитаризам је тако једино и могућ и он увек почиње или 1) прекрајањем постојећих закона у сврху репресије или 2) игнорисањем постојећих и заобилажењем што је већ по себи могуће предворје масовног обесправљења.
Намерно изостављам било какав њихов статус, одличје, намерно кажем горе само „људе“, особе, пошто то и јесте суштина, јер сваки статус, одличје, би дао причи било позитиван или негативан дискриминишући тон.
Можемо ствар обрнути и рећи сви вакцинисани добиће прилику да изађу из кућа тада и једино тада.
Али, чак и ово звучи болесно. Зар не?
Зашто?
Зато што то значи да ван законске обавезе, која ни не постоји, твоје кретање ипак јесте условљено ванзаконском мером и своди твоје право кретања на испуњење таквог услова. Од тебе се тражи да испуниш нешто што је тек препорука, необавезно је законски, али је твоје темељно право на кретање оспорено.
Можемо ићи и даље и рећи: само вакцинисани са две дозе моћи ће да раде и иду ван куће, па онда са три или четири. То може до у недоглед.
То неће променити чињеницу да је ваше право на нешто ограничено законски необавезном радњом. Али и да се ваше темељно право одузима ванправном мером, која нема чак ни медицинско утемељење.
Kада су ове ствари могуће?
Могуће су управо под претпоставком тоталитаристичких система.
И ма колико се то неким лоботомизираним лобањама не свиђа – да, лицемери, били сте сведоци тоталитаристичке мере над групом људи и тихо сте то подржали. Из даљине.
Kада вам неко сутра покуца на врата немојте очекивати ни милост, ни самилост. Више је нема. Немате права на њу.
И само немојте о броју заражених и срањима.
Годишње вам умре 7 милиона људи од последица загађења, умирете и ви. Отровани сте, имате аутоимуних болести у порасту, распадамо се, у апсолутном су порасту све болести, па нисам видео да су великим индустријским постројењима забранили кретање с једног краја света на други да се посеје још по који рак плућа за нових 7 милиона крепалих.
Срећна вам Аустрија лицемери.
Доћи ће и по вас.
Тоталитаризам нема миљенике, иако се сада тако чини.
Чини се једино вама само зато што немате капацитета да сконтате да су црвене линије давно прекорачене. И да ту није крај јер тоталитаризам нема миљенике.
Запамтите то када се будете позивали на своје право.
