Шефик Џаферовић тврди да иза Армије БиХ нису остали масовни злочини, мада је у Сарајеву убијено више од 3.000 српских цивила
Бањалука – „Иза Армије БиХ нису остали масовни злочини и логори”, речи су бошњачког члана Председништва БиХ Шефика Џаферовића, које су изазвале нову буру на политичкој сцени, јер су схваћене као још једна у низу ревизионистичких изјава иза којих стоји политичка идеологија Сарајева.
Џаферовић је у Јабланици на обележавању дана формирања једног од корпуса муслиманске војске, дан пре одласка у Вуковар, изјавио чак и то да су свугде тамо где је била Армија БиХ „поштована људска права свих”. Он је Армију БиХ описао као „моралног победника”. Мотиве због којих фаворизује бошњачко страдање у односу на патње друга два народа Џаферовић открива у наредној реченици, када мир који је успостављен Дејтонским споразумом карактерише као „неправедан”.
Након одласка у Вуковар, где је Џаферовић износио стереотипне изјаве о сукобима деведесетих, својствене за бошњачке политичке представнике, реаговало је Удружење хрватских логораша у БиХ. Подсетили су га да је бошњачка армија за време рата успоставила 331 логор и заробљенички центар за Хрвате на подручју БиХ. Кроз те логоре, навели су, прошло је 14.500 Хрвата, коју су тамо злостављани на изузетно окрутан начин.
И споменик на Казанима је део бошњачке пропаганде и избегавање одговорности за злодела (Фото Град Сарајево)
Због Џаферовићевих речи у Јабланици хрватска републиканска странка (ХРС) оптужила га је за изазивање мржње. Портал „Дневник” извештава да су се чак и поједини сарајевски медији „ставили на страну релативизовања многобројних злочина Армије БиХ”, па је, како наводе, портал „Кликс” у осврту на тезе ХРС-а злочине Армије БиХ окарактерисао као „наводне”.
Портал „Дневник” констатује како су за сарајевску националистичку јавност и даље „ванземаљци” починили масовне злочине у Трусини, Грабовици, Дољанима, Крижанчеву Селу, Маљинама, Милетићима, Кисељаку код Жепча и другим бројним стратиштима. Релативизовано је страдање Хрвата Какња, Бугојна, Травника, Вареша, који су прошли кроз бројне концентрационе логоре Армије БиХ, наводи „Дневник”, у тексту у којем се потом констатује како је настављен „шовинистички дискурс сарајевских медија према свим осталим грађанима БиХ који не деле бошњачки наратив догађања у БиХ и не деле ставове бошњачких националиста о будућности БиХ”.
Независна међународна комисија за истраживање страдања Срба у Сарајеву од 1991. до 1995. констатовала је пре неколико месеци да је у Сарајеву током рата у БиХ убијено око 3.000 српских цивила, а 1.700 их је тешко рањено. У извештају комисије констатује се да две трећине мртвих и рањених нису имале везе с ратним дејствима. „У Сарајеву је било 211 логора и места заточења Срба. На хиљаде их је затворено без јасног повода, а затвореници су претрпели најтеже насиље, искључиво због националности”, наводи се између осталог у извештају.
„Џаферовић је с прозора свога стана могао да посматрати како та војска и полиција муче Хрвате и Србе у Музичкој гимназији у Зеници. Мирно је посматрао злочине над Србима на Возући, чак и након потписивања Дејтонског споразума”, рекао је експерт за тероризам Џавид Галијашевић, пренела је Радио-телевизија РС. Он је подсетио да је Џаферовић био начелник Служби безбедности Зеница 1994. и 1995. године.
„У то време, значи целе две године, почињени су највећи злочини који су чињени и у оквиру јединица Армије БиХ и у оквиру полиције коју је он контролисао. Он мирно посматра злочине, а онда лицемерно иде да ода пошту жртвама Вуковара, с којима нема никакве везе”, навео је Галијашевић и напоменуо да о злочинима такозване Армије БиХ сведоче и пресуде из Хага, подсетивши да се у овом тренутку у Суду БиХ суди готово свим командантима корпуса те армије, од Сакиба Махмуљина, преко Атифа Дудаковића до осталих. „Имао је све податке од септембра до децембра о немилосрдном убијању, масакрирању и мучењу Срба са Возуће и да се то ради чак 20 дана након што је успостављен мир”, указао је Галијашевић и додао да је негирање злочина Армије БиХ од стране бошњачке политичке елите на челу са СДА део пројекта. Каже да о томе сведочи и „срамни споменик на Казанима, на којем не пише ко су починиоци злочина”, као и негирање убиства око 3.200 Срба око Сребренице, убијања и злочина у Крајини…
