Протеклих месеци се са свих страна најављује крај доминације долара.
Лидери неколико земаља запретили су удаљавањем од западних валута. Бразилски председник говорио је о заједничкој валути са Аргентином, а онда о покретању међународне валуте заједно са другим земљама БРИЦС. Кина покушава да подигне улогу свог јуана у свету, има посебну државну стратегију са тим циљем, а Саудијска Арабија и Бразил обећале су да ће свој трговински промет са Кином вршити у јуанима.
О политичким аналитичарима да и не говоримо – они крај долару предвиђају још од 1970-их.
Ипак, мало је вероватно да ће долар у догледно време изгубити примат. Разлог је једноставан: долар бирају тржишта, а нападају политичари. Док политичари држе говоре, приватни сектор тих истих држава наставља да користи долар као своју прву опцију.
Долар је водећа светска валута на неколико начина.
Он је главни у међународној трговини. Фирме из земаља далеко од Америке своју међусобну трговину фактуришу и наплаћују у доларима. То раде јер долар виде као јасно мерило и као поуздан чувар вредности.
Банкама свих тих увозника и извозника је такође најлакше да раде са доларима. Долар је најлакше разменити јер је он најликвиднији и има најразвијенију финансијску инфраструктуру.
Ако узмете две суседне земље негде у свету – Индију и Пакистан или Аргентину и Бразил – оне ће своју трговину типично обављати у доларима. Чак ће и своје валуте размењивати посредно, преко долара. Прво из валуте увозника у долар, па онда из долара у валуту извозника. То нису државне одлуке, већ одлуке фирми и банака из ових земаља јер им се тако највише исплати.
Србија и регион се чешће задужују у еврима, али у остатку света долар доминира и у финансирању, како државном тако и приватном. Због дубине доларских тржишта и ширине финансијске мреже, доларско финансирање је најлакше. Чак се и Србија недавно задужила у доларима, а затим додатном трансакцијом изместила валутни ризик у евро за који је везана. Кинески кредит Црној Гори деноминован је – у доларима.
Даље, цена нафте иде у доларима и долар је основно мерило вредности на робним берзама у свету.
Из свих претходних разлога, девизне резерве земаља формирају се примарно у доларима. Када се каже да земље држе девизне резерве у долару, евру или некој другој валути, занемарује се корак који томе претходи – да девизне резерве пре свега спонтано настају у доларима, због доларске трговине и финансирања.
Централне банке могу те доларе заменити за евро, јуан, злато или нешто четврто, али због доминације долара у плаћањима и финансирању тако нешто није увек практично.
Колико је долар доминантан зависи од тога који се од поменутих аспеката гледа, али он у сваком случају има апсолутну већину. Присутан је са преко 50% у светској трговини, преко 60% у међународном финансирању и око 60% у девизним резервама земаља.
Други по важности је евро са близу 20% код оваквих ствари. Све остале валуте имају далеко мање учешћа. И за сада нема битних промена у овим уделима.
Кључно је, поново, разумети да такву употребу долара диктирају светска тржишта. Долар бира продуктивни приватни сектор широм света, баш као што многи у Србији код већих трансакција бирају евро. И за сада не видимо никакав тржишни бег од долара.
Напротив, кад год наступи нека криза долар ојача, јер приватни сектор у њему види уточиште.
То је тако јер долар има историју стабилности и дубок и разгранат финансијски систем који олакшава његово коришћење широм света. Ништа није вечно и свакако је могуће да Фед, као и свака централна банка, упрска ствар неком инфлацијом. То су прошле године умало и урадили.
Међутим, да би долар престао бити главна светска валута морало би се наћи нешто боље да га замени.
Некада се мислило да ће евро то моћи, али је сада јасно да евро више нема тај потенцијал. У скоро четврт века његовог постојања, европска привреда је расла осетно спорије од америчке и њен се удео у свету смањио.
Привреда Кине је расла врло брзо и зато важност јуана јесте донекле порасла. Али не треба ни прецењивати мудрост економских планера једног ауторитарног режима.
Кинеско руководство се плаши превеликог отварања, не дозвољава слободно прекогранично кретање капитала, строго контролише улазак на своје финансијско тржиште, а кинески банкарски сектор је углавном државни.
Јуан чак није ни валута која слободно плива као што то раде велике светске валуте, већ власти редовно интервенишу на корекцији његовог курса – према, наравно, долару.
Славиша Тасић, професор економије, истраживач и аутор. Дипломирао је на Економском факултету у Београду и докторирао на Универзитету у Торину. Предавао је економију на универзитетима у САД, Источној Европи и Европској Унији и сарађивао са неколико међународних института, компанија и организација.
Извор: novaekonomija.rs
