Слободан Бегојев – Бега: Аутошовинизам је генератор апатије, дефетизма и пораза
@бега_без_ега
„Аутошовинизам“ термин, појаве који је сковао генијални и из медија и јавности „склоњени“ Зоран Ћирјаковић (зато што једини говори чисту истину) је феномен када појединци или групе унутар једне нације, културе или етничке заједнице показују прекомерну самокритику, презир или одбацивање сопствене културе, идентитета, традиције или народа, често под утицајем спољашњих фактора, као што су империјализам, колонијализам или глобализација. Иако критика и рефлексија унутар сваке културе могу бити конструктивне, аутошовинизам носи са собом низ негативних узрока и последица које могу дубоко утицати на појединце, друштво и ширу заједницу. Где се појавио? Свуда где су Срби и Руси… Чим такво нешто не постоји на Западу, мора бити да је управо дошло или финансирано од стране тог истог Запада или боље рећи ХЕГЕМОНА! Хајде да истражимо мало, па ко има живаца да чита и сложи се нека ретвитује:
Kоји су узроци аутошовинизма:
1. Историјски и политички контекст: Аутошовинизам се често развија у земљама или друштвима која су била подложна колонијалним или империјалним утицајима. На пример, дуге године страних доминација могу оставити осећај инфериорности код становништва, што доводи до тога да се њихове властите традиције и вредности доживљавају као мање вредне у поређењу са западним или доминантним културама. Балканске земље су добар пример где се аутошовинизам може појавити као резултат дугих периода политичких и културних сукоба и утицаја великих сила.
2. Глобализација и културна доминација: У доба глобализације, многе земље се суочавају са великим културним притисцима. Мање нације или културне групе често осећају притисак да прихвате норме и вредности западних или глобално доминантних култура, што води до одбацивања сопствених културних норми. Овај феномен може ојачати аутошовинистички став, где људи из мањих земаља виде сопствену културу као „заосталу“ или „недовољно развијену.“
3. Медији и пропаганда: Медији, као моћан облик друштвеног утицаја, често промовишу идеализовану слику одређених култура или друштава, стварајући код људи осећај да је оно што долази из „модерног“ или „напредног“ света супериорно. То може резултирати самопрезривим ставом према властитој нацији или култури, јер медији неадекватно представљају њене вредности или их потпуно игноришу.
Последице аутошовинизма:
1. Губитак културног идентитета: Аутошовинизам доводи до потцењивања и занемаривања националних традиција, језика и обичаја, што може резултирати губитком културног идентитета. Kада људи почну да верују да је њихова култура безвредна, престају да се боре за њено очување, а то води ка њеном поступном нестајању. На пример, занемаривање језика или традиционалне уметности може значити да будуће генерације не преносе те вредности.
2. Смањење самопоуздања и националног поноса: Kада нација или етничка заједница постане склона аутошовинизму, долази до пада самопоуздања и самопоштовања код појединаца. Осећај колективне инфериорности може блокирати напредак и иновацију, јер људи верују да нису способни да постигну велике ствари, те се окрећу имитирању страних модела, често на штету сопствених потреба.
3. Политичка и друштвена пасивност: Аутошовинизам може довести до апатије и пасивности међу грађанима. Ако људи верују да је њихова нација инхерентно инфериорна или лоша, неће осећати мотивацију да учествују у политичком животу или да раде на променама унутар заједнице. То води до стагнације и одсуства критичког размишљања о сопственим проблемима.
4. Социјалне поделе и унутрашњи сукоби: Аутошовинизам може изазвати поделе унутар друштва између оних који желе да задрже традиционалне вредности и оних који их презиру или одбацују. Ови сукоби могу додатно дестабилизовати друштво, доводећи до поларизације, маргинализације одређених група и продубљивања унутрашњих несугласица.
5. Отвореност према страним утицајима без критичке анализе: Аутошовинизам често води до некритичког прихватања страних културних и политичких утицаја. Појединци или групе склоне аутошовинизму могу бити отворени према асимилацији вредности и норми других друштава без анализирања њихових потенцијалних негативних последица по сопствену заједницу. На тај начин долази до културне и политичке зависности, где национални интерес бива потиснут у други план.
Аутошовинизам је сложен феномен са озбиљним последицама по појединце, друштва и нације. Иако је самокритика корисна и неопходна за напредак, претерана самокритика у облику аутошовинизма може резултирати губитком идентитета, друштвеном стагнацијом и смањењем самопоуздања нације. Разумевање ових узрока и последица је кључно како би се радило на враћању равнотеже и јачању позитивног осећаја припадности и поноса у сопствени културни идентитет.
Традиција је не само корен нашег идентитета, већ и огледало у којем препознајемо себе кроз векове. Негујући је, ми не чувамо само прошлост, већ ткамо нит која нас повезује са онима пре нас и онима који ће тек доћи. Сваки обичај, прича и обичај су делићи нашег заједничког наслеђа, а њихово очување значи очување наше душе, нашег истинског бића. Традиција је мост између прошлости и будућности, а њеним неговањем чувамо оно најдрагоценије – самог себе и суштину онога што јесмо.
One Response
Bravo Bego, svaka ti je ka u Njegoša!