Пад Соледара и неизбежан пад Артјомовска, (Бахмута) баца ново светло на Украјински фронт. Долазак нових, свежих трупа на борбене линије, омогућила је Русији и поред снажне и одлучне Украјинске одбране, да напредује дуж целе линије фронта. Нова енергија, вигор и елан који руска војска испољава последњих месец дана, заједно са правим тактичким одлукама и инфлуксом нових трупа, даје резултате. Соледср је пао, питање је сата, не дана када ће пасти Бахмут. Падом Бахмута, сасвим је сигурно да ће оружане снаге Украјине, југ и север које су до сада држале фронтовски кохезију бити разбијене на два дела. Тиме ће се ефективно онемогућити њихово снабдевање оружјем, муницијом, храном, лековима, као и ротација трупа и слање појачања на фронт. Самим падом Бахмута отвара се могућност окружења, опкољавања, тј. затварања обруча око обе Украјинске групе.
Поред свих губитака које су Украјинци претрпели током годину дана ратовања, чак и ако се обруч не затвори Украјини тј.њеним оружаним снагама биће нанети недокнативи губици. Украјина је одавно зависна од стране помоћи да одржава цивилни сектор као и војни у условима ратног стања. Њена наменска индустрија, као и цивилна буквалновише не постоји, енергетски систем је тотално уништен. Руска офанзива прети од одбаци украјинске трупе на задње линије одбране. Поставља се питање, да ли ће се покровитељима Украјине исплатити да је више уопште помажу? Зеленски данима моли своје менторе да спасу Украјину, нажалост то је немогуће без директног војног дејства НАТО пакта а то НАТО не жели да ризикује. Украјина је била корисна, сада полако то престаје да буде. САД су постигле свој циљ, увукле су Русију у братоубилачки рат, који је свакодневно исцрпљује и ствара поделе унутар руског друштва са циљем дестабилизације и финалне насилне промене власти. Прекинуле су руско снабдевање Европе природним гасом и нафтом, под окриљем енергетске независности од Русије. Док су оне и њени сателити, заливске земље преузеле улогу Русије у том погледу. Такође европска, поготово Немачка привреда постаје неконкурентна на светском тржишту. Веће цене гаса прате смањење обима производње и веће цене производа и немогућност Европских и немачких компанија да буду здрава конкуренција на светском тржишту.
Европска унија је пропустила свој моменат, да се докаже као светски геополитички фактор. Рат у Украјини је показао да она нема кохезију, нити политичку вољу и снагу да повуче одлучне потезе који су у складу са њеним интересима и да је као пројекат, де факто науспешна. Сада зависна од америчких енергената, разоружана слањем огромне војне помоћи Украјини, Европска унија је ослабљена до те мере да њена безбедност, нити економија нису више уњеним рукама. ЕУ више није ривал хегемонији САД, већ само њихов пијун. Русија је, због свог приступа рату у Украјини, који је форсирао употребу што мање могуће силе и тактике спаљене земље а све у циљу што мање цивилних али и војних жртава, приказана кроз западне медији као агресор, али и као другоразредна чак ни регионална сила, која је неспособна, која није чак у могућности да држи своје двориште под контролом, а не да има моћ и портфолио да буде светски играч. Војни слом Украјине је неизбежан, то се знало од почетка отпочињања војних дејстава, сада је питање политичког, територијаног и формалног опстанка Украјине као државе. За Русију Украјина у садашњем политичком формату је неприхватљива. Оно што је могуће и врло вероватно је да ће после формалног признавања одцепљених територија од Украјине бити захтевано да прогласи војну и политичку неутралност, ограничи величину својих оружаних снага, па чак и да прихвати распоређивање руских трупа на својој територији одређени временски период, како би контролисале транзицију Украјине као ономе што је договорено. Мала је вероватноћа тоталне окупације и анексије целокупне Украјине од стране Русије. То би био скуп и дугорочан подухват, који би на крају био неуспешан. Такође биимао и
негативне политичке конотације по Русијуи њен углед међу савезницима у свету, који за сада виде Русију као борца против светске хегемоније САД.
Јефто Грубор
