На медијској сцени тобоже независних а суштински дубоко контролисаних портала и профила на друштвеним мрежама, у последње две године својим коментарима и освртима на актуелна друштвена дешавања релативно запажено место заузео је А. Ђокић, млади политиколог са ФПН из Београда, запослен на РУДН Российский университет дружбы народов у Москви. Ма колико упорно, готово свакодневно са поносом обавештавао своје пратиоце како су поједини портали пренели његов текст, за разумевање позадине Александрових активности потребно је мало дубље зачепркати и спознати шта заправо представљају његови псевдодемокртаски принципи за које се формално залаже.
За разлику од појединих самозваних величина који на друштвеним мрежама не дозвољавају било какав дисонантан тон, који вас блокирају, одизимајући чак и могућност да видите њихове објаве, овај млађахни политикант обилато примењује знатно суптилнију технику, за коју до недавно нисам ни знао да постоји.
Ради се о опцији сакривања коментара, након чега исти може бити видљив само вама и вашим заједничким пријатељима, али не и његовим пријатељима, пратиоцима итд. Притом ви ни на који начин не можете бити свесни нити сумњати да се саговорник користи овом перфидном, шибицарском, „транге-франге“ техником, осим ако не покушате да ваш коментар прочитате са неког другог „неутралног“ налога, који вам није на списку ФБ пријатеља и схватите да га нема.
Могло би се поставити питање да ли су разлози за овакву манипулацију и цензуру искључиво лукративне природе, јер је услов да би се било близу чанка имати што већи утицај који се заснива на медијском публицитету, тек ово је је само још једна потврда пророчанства Светог равноапостолног Козме Етолског који је говорио да ће нам невоља доћи од образованих, да ће нам се оно што ћемо морати да претрпимо десити због начитаних људи, да је потребно Божанско просвећивање, да је осим начитаности потребно духовно знање које се стиче кроз искуство црквеног живота.
О Господе, праведни и дивни, ни покајати се не можемо истински без Твоје помоћи. Помози нам, Свеблаги, да можемо видети греховне ране наше, и осетити смрад од њих, и заридати сами над собом пре него ли сродници наши заридају над мртвом телесином нашом; пре, Господе, пре – него што ангели наши хранитељи не заридају над стрвином душе наше кад се вргне у огањ неугасиви. Помози и спаси, Господе Боже наш. Теби слава и хвала вавек. Амин.
