СОКОЛИ У МОСТАРУ

Share on facebook
Share on vk
Share on twitter
Share on email
Share on whatsapp
Dan (1)

Конституирајућа скупштина Соколске Жупе Мостар одржана је у Мостару 28. марта 1920. На скупштини је било 12 друштава: Билећа, Чапљина, Дубровник, Гацко, Херцег Нови, Коњиц, Мостар, Невесиње, Опузен, Рисан, Столац и Требиње.

Били су пријављени делегати из Зеленике, Бијеле и Ђеновића али нису дошли. Дан иза отварања скупштине соколска друштва из Котора и Прозора овластила су чланове Мостарског соколског друштва да их заступају на скупштини. На скупштини су изабрани у Управу жупе старешина Чедо Милић, национални и
соколски прегалац; 1. заменик Јован Секуловић из Херцег Новог; 2. заменик Лука Дражић из Дубровника; начелник Драгутин Сотл из Мостара; 1. заменик Анте Корчуланин из Дубровника; 2. заменик Лука Цилиговић из Херцег Новог; тајник Миливоје Јелачић, трговац из Мостара; благајница Лепосава Мијатовић, чиновница српске банке; одборски заменици Танасије Самарђић из Мостара; Тадија Матић из Опузена; … .

После скупштине приступило се оживљавању друштава која су постојала пре рата. На седници управног одбора жупе Мостар жупа се назвала „Алекса Шантић“. За 10 година од оснивања жупа је одржала 5 предњачких течајева и један течај за вође соколских чета на селу. Сваки је трајао месец дана, а одржавао се у Мостару. Оспособљено је 42 члана и чланице за друштвене и жупске предњаке и 18 сеоских вођа за соколске чете.

Први жупски течај био је 1922, други 1923, трећи 1925, четврти 1927, док је течај за вође соколских чета био у 1928. Године 1929. у жупи су одржана два седмодневна течаја за припрему предњака за слет у Београду. Соколска друштва држала су своје течајеве. Друштва Корчула, Опузен и Котор држала су течајеве 1924. Друштва Мостар, Дубровник и Корчула држала су течајеве 1925. Године 1926. држала су течајеве друштва Метковић, Невесиње, Котор, Ђеновић, Цетиње и Подгорица. Године 1927. држала су течајеве
друштва Никшић, Дубровник, Корчула, Цетиње, Блато, Мостар, Невесиње, Опузен и Столац. Године 1928. држала су течајеве друштва Столац, Вела Лука, Мостар и Дубровник. Године 1929. држала су течајеве друштва Чапљина, Блато, Корчула, Љубушки и Имотски.

Жупа је била подељена на округе. Први слет жупе Мостар одржан је 4 и 5. 6. 1921. у Мостару. Учествовало је 934 члана и чланице, 456 ученика мостарских школа, 87 војника мостарског гарнизона и 24 сеоска побратима из Клепаца и Пребиловаца.

Други слет одржан је у Дубровнику на Видовдан 1923. са 878 чланова и чланица, 153 морнара и 357 војника. Краљ Александар је жупи преко свог ађутанта генерала Стевана Хаџића у Дубровнику поклонио заставу. Жупа Мостар је била прва жупа која је добила од краља на поклон заставу.

Трећи жупски слет одржан је у Мостару 7 и 8. јуна 1925. са 1.086 чланова и чланица, 265 ученика основних и средњих школа. На Корчули је 14. и 15. августа 1927. одржана прва жупска јавна вежба са 756 чланова и чланица и са по једним одредом војске и морнарице. Први жупски нараштајски слет одржан је у Дубровнику 2. и 3. јуна 1928. са 496 нараштаја и деце и 456 ученика и ученица основних и средњих школа. Окружни слет жупе Мостар у Тивту одржан је 17. јула 1921. То је био окружни слет Бококоторских друштава на коме су учествовала друштва Херцег Нови, Зеленика, Бијела, Тиват-Ластва, Ђеновић, Рисан и Котор, а као гости Мостар и Дубровник. У 4 сата после подне почела је јавна вежба на слетишту у арсеналском парку ратне морнарице у Тивту наступом нараштаја и подмладка. Иза њих су наступиле соколице из Херцег Новог
и Мостара са вежбама са слета у Прагу. После је наступила вежба сокола.

Друштво из Мостара (чланови и чланице) извели су најуспелију тачку слета алегоричну вежбу Стане Видмара „Југославија”, која је довршена уз клицање и пљесак публике. Морнари-вежбачи су извели вежбу са веслима. Јавна вежба завршена је са вежбама са справама и скупинама на земљи и справама, код којих се истакло друштво из Ђеновића са својим вођом Иваном Ковачем. После јавне вежбе одржан је на слетишту концерат соколске музике из Херцег Новог, Тивта и Котора и тамбурашког оркестра из Тивта.

Осим покровитеља слета и изасланства жупе један од најмилијих посетилаца слета био је Боко-которски бискуп Ућелини. У свом говору одао је признање и похвалио Соколство. Сутрадан 18. јула направили су мостарски соколи и соколице шетњу кроз Боку, на малом пароброду који им је уступила команда ратне морнарице. Посетили су Рисан и Котор, где су их дочекали месни соколи. На повратку из Котора посетили су Херцег Нови, где су погошћени од херцегновских сокола, одакле су отпутовали уз песму и клицање браћи из Боке жељезницом у Мостар. На слету је наступило уз соколе 24 морнара-вежбача.

(1)
Соколско друштво Мостар прославило је свечано соколски савезни дан 1.децембар 1924. Пре подне продавали су соколи по вароши откупне значке за Соколски Савез. У просторијама Соколане положена је заклетва уз војну музику и заставу жупе. После тога сврстала се поворка на челу са музиком и уз учествовање
целокупног чланства, упутила се у војно позориште где је била академија са предавањем. Миле Сантић говорио је о значају Првог децембра као и о улози сокола на стварању и очувању народног и државног јединства. Друштво је одржало 6 децембра велику годишњу забаву у официрско-чиновничком дому. Прво је био поздравни говор старешине друштва, позоришног комада и 4 техничке тачке. Вежба
мушког нараштаја „Што ћутиш Србине тужни” и симболична вежба чланова „У бој, у бој” извођене су уз пратњу оркестра војне музике. Мушки нараштај је извео „Што ћутиш Србине тужни” у кратким белим пливаћим гаћицама и белим ципелама са пантљикама омотаним око ноге, а чланови су „У бој, у бој” вежбали у белим панталонама, белим ципелама и црним соколским појасом. Приликом вежби су два нарочито за то постављена рефлектора, мењали су своје светло према појединим ставовима и положајима у којима се вежбало.

(2) Трећи слет Соколске жупе Мостар одржан је 7 и 8 јуна 1925. Окупиле су се чете мостарске жупе а учествовала су и поједина друштва сарајевске жупе. Били су и побратими и руски соколи донског кадетског корпуса из Билеће са својом музиком. Од стране војске учествовали су војници мостарског гарнизона и морнари из Ђеновића. Посебан воз довезао је морнаре и соколе из Боке и Црне Горе. Први дан после покуса, ишла је свечана поворка. До 1.200 сокола пролазило је улицама Мостара. Поворка се завршила пред жупанијом. У име жупе говорио је старешина Чеда Милић, за њим градоначелник, велики жупан и више соколских говорника. После сваког говора клицало се соколској идеји, народном јединству и краљу. По подне је у северном логору одржана јавна вежба. У вече је била у парку вртна забава уз соколску академију.

Други дан ујутро била су такмичења, а у 10 сати кренула је велика поворка сокола на гроб песника Алексе Шантића. Положени су венци и одржани говори. На жупској седници прихваћено је једногласно да се жупа назове именом „Алексе Шантића”.

После подне била је друга јавна вежба, на којој су нарочито одушевљено поздрављени војска и морнарица. После академије, у вече тог дана, соколи су се опростили са мостарским соколима и грађанима, који су их са музиком испратили на станицу. Првог дана слета општина је приредила банкет. У говорима су сви истакли да ће јединство народа бити соколско дело, и да стога будућност припада соколству.

(3)
Соколи у Мостару сарађивали су са другим организацијама као што је био Црвени Крст. Друштвени дан Црвеног Крста приређен је у Мостару 19. јуна 1927. У оквиру прославе одржане су јавне соколске вежбе Подмладка Црвеног Крста у дворишту гимназије под надзором П.Чолића, учитеља гимнастике. Обласни одбор у свом извештају нагласио је да је значајно да су учествовали грађани свих вера и свих партија. Црвени Крст је таквим својим радом спајао браћу све три вере. У чланку Уредништво је истакло : „И као што је вредни и вешти учитељ гимнастике мостарског Подмлатка Црвеног Крста г. П.Чолић научио мостарску омладину све три вере на потпуну послушност његовим заповестима, исто тако нека грађани из Мостара и целе области слушају позиве угледнога председника Мостарског Обласног Одбора Црвеног Крста, господина Шпира И. Докића и његових заузмљивих другова све три вере из Одбора. Тако ће се благотворни рад Црвеног Крста опазити у многим странама херцеговачког и приморског живота у миру, а још више у случају, – на част кршне Херцеговине и наше класичне Дубровачке Области.”

(4) Сарадња Соколске Жупе Мостар и Обласног одбора Црвеног Крста у Мостару је настављена. Соколска Жупа Мостар је 1928. када је издала сва зелен у Херцеговини довела као помоћ лекара у село. Лекар је установио скорбут. Црвени крст је дотерао зеље, воће и лимуне.


(5) У току неродних година 1927. и 1928. жупа је делила сиромашним сеоским породицама преко соколских чета храну у вредности од 196.332 динара. Новац је жупа сакупила од соколских друштава Савеза Сокола и пријатеља соколства.

(6) У Београду је приређена Академија за гладне у Херцеговини. Прикупљено је од академије 6.964, 50 динара. Коруновић је сакупио 4.000 дин. Послато је савезу за гладне Херцеговини 10.000 дин.

(7)У прослави Дана Уједињења 1932. у Мостару предњачили су соколи. У соколској читаоници одржана је свечана седница друштва на којој је поред жупске и друштвене управе као и свих соколских категорија присуствовао и велики број грађана. На седници је заменик старешине друштва С.Говедарица говорио о значају дана и о соколском завету. После тога обављено је превођење неких нараштајаца у чланство, и соколске деце у нараштај, а после су нови чланови положили свечани завет. Седница је завршена свирањем соколске химне. Увече је одржано Вече југословенских народних ношњи са програмом у коме су учествовале све категорије чланства. Између осталог изведена је вежба на стихове Шантићеве песме „Вечер на шкољу” са рецитацијом Недељка Наполића. У недељу 4 децембра 1932. приређена је соколска академија за нараштај, децу и ђаке мостарских школа, на којој су поновљене вежбе од 1.децембра и на којој је дечји певачки збор соколске деце под управом Фехимовића певао химну и неколико песама.

(8)Први сабор соколских чета жупе Мостар одржан је у Мостару 15. децембра 1935. у дворани певачког друштва “Хрвоје”. На сабору су учествовали делегати из 162 чете и 22 друштва жупе Мостар, делегати Савеза СКЈ и делегат Савеза бугарских Јунака. Затим делегати из осталих соколских жупа, укупно око 500 присутних. Делегати чета и друштава жупе Мостар, са својим заставама и уз музику чете Орашац дошли су на сабор у поворци коју је предводио старешина жупе Чеда Милић и чланови жупске управе. Сабору су присуствовали мостарски епископ др. Тихон, представници Сената др. Урош Круљ и Атанасије Шола и Народне скупштине, заступници Приморске и Зетске бановине, представници корпорација и националних установа. Били су председник мостарске општине Ђорђе Лабало, представник главног и месног одбора Јадранске страже др.Божидар Божић, представници Централног хигијенског завода из Београда и Југословенског друштва за очување народног здравља др. Воја Кујунџић и др. Иванић, председник сарајевске “Просвјете” и старешина Соколске жупе Сарајево др. Воја Бесаровић, представник студентске радне чете из Загреба и у име др. Лазе Поповића Вељко Купрешанин, народни изасланици са територија мостарске жупе, др. Грђић, представници Народне одбране и других удружења. Савез Сокола заступао је заменик старешине др. Отон Гавранчић, савезни начелник Пихлер и референт за соколске чете Ђура Брзаковић.

Велика дворана друштва „Хрвоје” са галеријом била је препуна. До улаза у дворану биле су сврстане четне и друштвене заставе жупе Мостар са заставом жупе и друштва Мостар и старом устаничком невесињском
заставом. Позорница била је украшена ћилимима. На почетку рада сабора музика чете Орашац свирала је химну. Сабор је отворио Чедо Милић. Гуслар Осман Лиздо отпевао је уз гусле песму која је величала соколски рад : „Откад Сокол прими наше село постаде нам здраво и весело”.

(9) После сабора формирана је пред домом „Хрвоја” поворка која је прошла градом и зауставила се пред Официрским домом. Поворку је предводио жупски начелник Петар Чолић, а учествовале су војна музика и музика соколске чете Орашац, бројна соколска коњица и велико мноштво грађана. У Официрском дому је за све учеснике приређен народни ручак. На позорници је свирала музика соколске чете Орашац. Гуслар Перун Перуновић отпевао је неколико уломака из својих народних песама, почињући своју песму са : „У славу Бога, отаџбине и и соколске славе – нек одјекну гусле јаворове”. У дому “Хрвоја” одржана је свечана академија. Пре
почетка програма просветар жупе Миле Докић објавио је резултате са гусларске утакмице и гусларима победницима уручио поклоне жупе у књигама и народним песмама. Тада је гуслар Петар Мркајић отпевао једну народну песму.

Академија је почела „Соколском молитвом” од Видошића, коју је певало Српско певачко друштво „Гусле”. Затим је тамбурашки збор чета Тасовчићи и Вишићи свирао „Соколски марш”. После тога следио је поздравни говор Петра Клаића, старешине чете Поповићи, који је истакао рад соколства на просветном подизању села, а што се могло видети на самој академији коју су изводили искључиво соколи-сељаци.
Гуслар Перун Перуновић отпевао је неколико уломака из народних песама, затим је музика чета Орашац и Затон извела одломак из Зајчеве опере “Никола Шубић Зрињски”, чланови чете Каменмост „Два брата” од Прерадовића, тамбурашки збор чета Тасовчићи и Вишићи свирао „венац народних песама”, један члан чете Клобук декламовао „Ој Илиријо!” и соколски певачки збор чета Затон, Орашац, Мокошица и Доња Жупа „Венац далматинско-дубровачких песама” од Н. Палчока.

Након одмора један члан чете Студенци рецитовао је Шантићеву песму “Остајте овдје”. Тамбурашки збор чете Муљи извео је с певањем народне песме, а соколски певачки збор чета Орашац, Затон, Мокошица и Доња Жупа неколико песама дубровачких и сремских.

Чланови чете Ластва извели су сцену према Вишњићевој “Почетак буне на дахије”, чланови чета Бијело Поље и Тасовчићи извели су сцене три призора из “Горског вијенца” и то : „Долазак војводе Драшка из Млетака”, “Бадње вече” и “Џефердар Вука Мандушића”. По писцу чланка у „Соколском гласнику“ сцене су изведене мајсторски. Академија је завршена са „Хеј Словени” коју је певао хор Српског певачког друштва „Гусле”.

(10) У Мостару је 6.јуна 1937. откривен и освећен Споменик захвалности стрељаним српским сељацома : Јанку Ивезићу из села Зовог Дола код Невесиња, Трипку Зупцу из села Постољана код Невесиња, Сими Црногорцу из села Дулића код Гацка и Ђорђу Бартолу из Гацка. Соколска жупа Мостар решила је да као прву задужбину у оквиру Соколске Петрове петолетке подигне Споменик захвалности стрељаним и обешеним Србима у Мостару. На дан откривања споменика велики део Мостара је
био украшен заставама. У Мостар су дошле сеоске соколске чете из ближе и даље околине и то пешице и на коњима. У поворци су биле све категорије соколског чланства и друга културно-национална друштва. Када је поворка стигла до споменика, подигнутог на јужној страни Мостара, ту се већ налазила војска и
бројно грађанство, представници власти и национално-културних установа. Споменик су осветили православни свештеници у присуству заступника епископа захумско-херцеговачког, архијерејског намесника Вујовића. Парох Пејановић одржао је кратак говор. После њега говорио је старешина жупа Чеда Милић. Чеда Милић замолио је представника мостарске општине да чува први јавни споменик у Мостару. Потпредседник мостарске општине Ђорђе Лабало примио је споменик на чување. На споменик венце су положили др.Милорад Драгић у име Савеза сокола, затим Ђорђе Пешко, бански већник, у име бана Приморске бановине и у име Српске православне општине из Мостара; Анто Томовић, у име Соколског друштва Невесиње из чијег су краја двојица стрељани; Ћирил Вовода у име Народне одбране; Радослав Илић у име добровољаца из Мостара; Татко Палавестра у име Четничког удржења из Мостара и Вељко Шишњевац, председник општине из Гацка. (11)

Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Магазин Видовдан

Share on facebook
Share on vk
Share on twitter
Share on email
Share on whatsapp

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Share on facebook
Share on vk
Share on twitter
Share on email
Share on whatsapp
Најновије

Запрати нас