СОКОЛИ У СРПСКИМ МОРАВИЦАМА У ГОРСКОМ КОТАРУ
Соколи су у Српским Моравицама свечано прославили Дан Уједињења 1 децембар 1932 године. У 9 сати било је благодарење, а после је одржан први део соколских свечаности у основној школи. О значају празника одржао је предавање просветар Манојловић, а брат тајник прочитао је посланицу Савеза Сокола. Певано је и декламовано неколико родољубивих песама. На крају је био свечани завет новог чланства. Друштво је одржало 3 децембра 1932 године свечану академију. После предавања просветара свирао је друштвени мушки оркестар химну и још две тачке, после је наступио ново-основани женски оркестар. У чланку у Соколском Гласнику истакнуто је да је најлепша тачка било приказивање комада “Соколска љубав”. Као задња тачка академије приказана је жива слика “Југославија”. (1)
У Управи Соколског друштва у Српским Моравицама 1934 године били су : Старешина Драгољуб Манојловић, заменик Јосип Гргурић, начелник Ђоко Томичић, заменик Рудолф Хирниг, начелница Анђелија Докмановић, заменица Марта Јакшић, тајник Томислав Јурачић, благајник Антон Подгорник, просветар Ђоко Вучинић, господар Милан Квргић, статистичар Смиља Матић, председник музичког одсека Јосип Штиглић, председник позоришног одсека Рудолф Хирниг, председник ски-план. Одсека Ђуро Вучинић, председник грађевинског одсека инг Миодраг Милошевић. Заменици Ђуро Петровић, Томислав Јурачић и Милан Царевић. У Одбору били су : Стјепан Кличић, Јово Вочковић и Михајло Матић. Заменици су били : Анка Мишковић, Богдан Петровић, Сава Петровић, Јовица Вучинић, Иван Кризманић и Стево Сустолчић. Ревизори су били : Петар Дакић, Ђуро Вучинић и Јосип Карнелути. Заменици били су : Илија Јакшић, Вида Протић и Никола Петровић. У Суду Части били су : Никола Вучинић, др. Теодор Бецк,, Анка Петровић, инг. Карло Ермер и Ивица Јакшић. Заменици били су : Драгољуб Манојловић, инг. Миодраг Милошевић и Стјепан Клинчић.(2)
Соколско друштво у Српским Моравицама одржало је прославу словенских апостола и 700-годишњице смрти светог Саве. Прославу је отворио старешина Перо Дакић поздравивши бројне посетиоце. Музика друштва свирала је државну химну. Нараштајац Душан Царевић и нараштајка Милена Девић рецитовали су песме „Свети Сава” од Војислава Илића. Радован Јакшић, свршени богослов, осврнуо се на свету браћу Ћирила и Метода, словенске апостоле, а затим је прешао на главну тему прославе, на Светог Саву, који је наставио рад свете браће. Приказао је присутнима историјску личност светог Саве. Соколска школска деца певала су светосавску химну, а прихватили су сви присутни. Прослава је завршена свирањем „Соколског поздрава”. (3)
У Српским Моравицама приређена је 4 августа 1935 године X јавна вежба соколског друштва. Уочи тог дана окитили су мештани своје куће заставама. На дан вежбе била је будница музике Соколског друштва Карловац. Дошли су и гости из Огулина, Гомирја и осталих суседних друштава и чета. Кад је последњим возом стигао изасланик Соколске жупе Карловац Душан Борђошки формирана је поворка, на челу са друштвеном заставом и музоком прошла Колодворском и Соколском улицом до Соколског дома, одушевљено поздрављена од присутне публике. На јавној вежби наступиле су све категорије друштва и то : женска деца – просте жупске вежбе (20), мушка деца – просте окружне вежбе (16), мушки нараштај – просте жупске вежбе (15), женски нараштај – просте жупске вежбе (12), чланови – просте жупске вежбе (7), чланови – справе (13), чланице – просте жупске вежбе (11), народно коло – које су одиграле све категорије – са којим је завршен програм јавне вежбе. Пред сврстаним чланством и многобројним гостима говорио је старешина Перо Дакић. Присутнима је приказао настојања друштва, позвавши чланство на још активнији рад, а остале присутне да том раду помогну. После је говорио изасланик жупе Карловац, истакавши смернице соколског рада. Предао је свечано диплому друштва, коју је музички одсек добио на музичком такмичењу Савеза Сокола приликом слета у Сарајеву 1934 године, освојивши прво место у другој категорији тамбурашких зборова сисачког система. Позвао је чланство, да му овај скромни трофеј буде подстреком за даље успехе. (4)
Соколско друштво Српске Моравице прославило је петнаестогодишњицу свог рада, приредивши 14 јуна 1936 године своју XИ јавну вежбу. Са преподневним возовима дошли су изасланици жупе Карловац др. Вариола, заменик старешине и Кубичек, жупски начелник. Стигли су драги и стални гости из соколских друштава : Карловац, Огулин и Плашки и чета Гомирје и Љубошина. После подне формирана је поворка, на челу са друштвеном заставом и музиком Соколског друштва Карловац. Поворка је прошла местом које је било искићено југословенским заставама, живо акламирана од публике. У поворци је било 28 чланова у одорама, 24 чланице, 20 нараштајаца, 16 нараштајки, 36 женске деце 20 мушке деце. На јавној вежби наступиле су све категорије а у овима сем дечјих, и неколико гостију. По завршетку јавне вежбе сврстале су се све категорије на вежбалишту, па је пред њима као и пред целокупним чланством и посетиоцима говорио старешина друштва Драгољуб Манојловић. У говору старешина је изнео тежње и рад Соколског друштва. У току свог доташњег деловања имало је друштво како тешких и судбоносних тако и радосних часова. Први пут су 1922 године наступали на слету у Љубљани и од тада на свим великим приредбама : на острву Крку, Сушаку, Загребу, Београду, Сарајеву, Софији, Огулину, Госпићу, Оточцу, Карловцу и т.д. По први пут је 1924 године вођена акција за градњу друштвеног дома, али несређене прилике као и друге околности довеле су до тога, да друштво мало по мало престаје са радом, те крајем 1928 године скоро долази до брисања из Жупе Сушак-Ријека. Почетком 1929 године вршена је реорганизација друштва, прикупљају се снаге и почиње се испочетка. Године 1930 припали су новоснованој Соколској жупи Карловац. Рад је био тежак али успешан. Поново је покренута акција за градњу соколског дома, која је дошла до остварења, када је 6.8.1933 године посвећен камен темељац дома, а до потпуног успеха 16.9.1934, када је захваљујући издашној помоћи Банске управе у Загребу – заправо тадашњег бана дра Иве Перовића, Савеза Сокола, Земљишне заједнице Српске Моравице, као и многих других установа, друштава, грађанства као и неуморном и сложном раду чланства дом био довршен и у присутности краљевог изасланика, као представника власти, установа, друштава, грађанства и Соколства Соколски дом „Краљевића Томислава“ свечано отворен и када су посветили и свечано развили друштвену заставу, дар овдашњег Кола Српских Сестара, а којој је особито кумовала госпођа Вјера Перовић, супруга тадашњег бана а касније краљевског намесника. Радећи око дома видели су како деца носе цреп и циглу на градилиште као мрави мрвице у свој мравињак, видели смо браћу радника, сељака, занатлију и трговца уз железничаре и чиновнике како копају песак, носе даске и раде најобичније послове приликом „добровољних кулучења“. Поставио је питање : „Која сила би нас могла присилити на тако несебичан и заједнички рад ? Сав тај труд био је из љубави према Соколству и соколској идеји.“ Брат старешина је позвао соколе да наставе до коначног и заједничког успеха целокупног Соколства. После говора музика је свирала државну химну, а изасланик жупе Карловац брат др. Вариола поздравио је у име Соколске жупе и Соколског друштва Карловац и честитао петнаестгодишњицу. У свом говору др. Вариола позвао је чланство да остане на утртом путу који је Соколство одабрало, да и даље ради на његовој задаћи, а то је било : телесно здрав, морално одгојен и национално свестан народ. Нека се сва пажња посвети омладини, јер каква нам буде омладина, онаква ће нам бити будућност. Соколство је вазда служило само народу. Није тражило ни хвале ни признања. Соколима је признање осећај испуњене дужности, стога је узвикнуо – На збор! Здраво! Свирањем соколске химне „Ој Словени“ била је завршена свечаност. У вече је у дому приређена игранка. Приредба је морално успела, а материјално није као ранијих година. (5)
Позоришна секција Соколског друштва у Огулину приказала је 1 и 2 марта 1941. комад „Сумњиво лице” од Нушића. Велика дворана соколане дупке пуна била је одушевљена хумором Нушића и извођењем сокола-глумаца. Гостовали су код Соколског друштва у Српским Моравицама, где је био постигнут успех. (6) Друштво је деловало до Априлског рата 1941.
Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
Напомене :
- „Соколско друштво Српске Моравице”, „Соколски гласник“, Љубљана, 15 децембра 1932, бр. 50, стр. 4,5;
- Уредио Анте Брозовић, „Соколски Зборник Година И”, Београд,1934-1935, стр. XXXВ;
- „Светосавска прослава”, „Соколски гласник“, Љубљана, 7 јуна 1935, бр. 24, стр. 3;
- „Из наших жупа друштава и чета”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 20 септембра 1935, бр. 35, стр. 3;
- Р.Ј, „15-годишњица Соколског друштва Српске Моравице“, „Соколски Гласник”, Љубљана, 26 јуна 1936, бр. 26, стр. 4;
- „Позоришна секција Соколског друштва у Огулину”, „Соколски гласник”, Београд, 21 март 1941, бр. 12, стр. 8;
