Нишко гимнастичко друштво основано је неколико година после Београдског друштва „Душан Силни”. У току 1904. друштво је водио учитељ гимнастике Рајко Караклајић. Као начелник друштва боравио је 15 дана у Прагу (јуна 1908) са још 7 сокола из Београда и једним из Зајечара, да би присуствовали такмичењима Чешке општине соколске. После повратка рад је постао бољи, а вежбаонице су опремили новим гимнастичким справама према узору чешких соколана. Друштво је 1908. имало 300 чланова од којих 30 девојака чланица сокола. Милан Перовић, који је завршио Гимнастичку школу у Београду као најбољи ученик Франтишека Хофмана дошао је у Ниш. То је за друштво значило бољи стручни рад и успешну организацију.(1)
До 1908. Рајко Караклајић био је наставник гимнастике у Нишу, одакле је премештен у Скопље. У Нишу је од 1904. водио Нишко гимнастичко друштво „Душан Силни”. (2) Вођа нишког сокола био Д. Путниковић. Био је на средини слике предводничког одбора Нишких сокола. Од њега десно били су први Сретен Станић, гимназијалац ВИ разреда, а други Влада Пилетић гимназијалац ВИИ разреда, Лево од вође први је био Живојин Тодоровић гимназијалац ВИИ разреда а други његов брат Мика Тодоровић столар. (3) Друго чешко соколско вече приређено је 7. фебруара 1908. у сали код Коларца у Београду. Неколико чланова Нишког и Београдског Сокола извели су тачку Рад на вратилу.(4)
Јаков (Јаша) Ненадовић је дошао у Ниш 1908. Чим је дошао био је изабран за члана управе, па за заменика старешине и на крају за старешину друштва што је био до 1924. На његову иницијативу дошло је до уједињења Нишког Сокола и „Душана Силног” у Соколско друштво „Душан Силни”. Друштво је радило све до 1912. и 1914. кад је због ратова већи део чланова отишао у борбу и соколску дворану заменио бојиштем, а соколске справе оружјем. У првим редовима био је брат Јаша. После ослобођења вратио се у Ниш на соколско и просветничко огњиште, које су Бугари порушили. Основана је Моравска соколска жупа, а за старешину био је изабран брат Јаша. Изабран је 1923. за члана Управе ЈСС. Рођен је 1874. а умро је 1926. (5)
После Првог светског рата обновљено је Соколско друштво Ниш. У Соколском друштву у Нишу није било активности док није дошла нова управа. Нови председник професор Тоша Видојковић одликовао се раденошћу и истрајношћу. Порастао је број вежбача на 130 и организована је приредба француског дана. У друштву је био основан драмски и просветни одсек, који је имао задатак да приређује игроказе и поучна предавања. Како би се ојачало соколство у пограничним местима Пироту и Цариброду решено је да се 1925. у том крају одржи овећи слет. Друштво је примило од нишке општине и добротвора новчану потпору. Планирали су да попуне своје справе за вежбање, чиме је требао да буде убрзан и побољшан рад друштва. (6) Мих. К. Михајловић, учитељ у Нишу, издао је књижицу са сликама под насловом „Соко”. У часопису „Соколски вјесник жупе загребачке” истакли су да се одликује особитом садржином за децу и по поуци, упути у здравству, соколству, историји и географији. Препоручили су је соколском нараштају. (7) Други слет Моравске жупе одржан је 15 маја 1926. у Нишу. Град је био окићен заставама. Дошли су гости и соколи из Прокупља, Лесковца, Паланке, Пирота и Алексинца. Поворка је кренула на гроб Јаше Ненадовића. На гробу је говорио брат Бруно Ловрић. После подне била је јавна вежба са програмом од 14 тачака. У вежби је учествовало са свим категоријама 600 вежбача. (8)
Соколски дом у Нишу био је изграђен на углу Лешјанинове и Јовановићеве улице. У дому је била велика сала за 1.200 лица, позорница и већи број соба за потребе друштва. Највише се трудио око подизања дома брат Стефановић, који је о свом трошку наручио заставу друштва у Загребу. Застава је коштала око двадесет хиљада динара. Дом је коштао 500 хиљада динара. Новац је био прикупљен од пријатеља Соколства. У славу Синђелића и његових Ресаваца биле су приређене свечаности почетком јуна 1927 године у Нишу. Током свечаности соколи су отворили соколски дом и осветили заставу друштва. На улазу у дом била је подигнута велика свечана капија. Председник и чланови владе, генерали и посланици сачекали су долазак краља Александра. Долазак краља поздрављен је са узвиком “Живео”. Између два реда соколског подмладка, мушког и женског, краљ је ушао у велику салу. Краљ је стао насред бине, а иза њега његова свита и чланови владе. У сали је поред великог броја сокола и соколских делегата из разних крајева, било и много најугледнијег света из Ниша. Свештеници су обавили освећење дома. После обреда свештеници су са ђаконима понели освећену водицу на подијум где је био подигнут краљев престо и где је била причвршћена мермерна спомен-плоча соколског дома прекривена тробојном заставом. Краљ је скинио заставу и отворио нову соколану, а старешина сокола Милан Стефановић поздравио је краља у име нишких сокола. После говора сала је одјекивала од поздрава : “Здраво!” краљу, краљици и престолонаследнику. Један брат је у пратњи двеју сестара поднео краљу спомен књигу у којој је он први уписао своје име. Краљ се опет кроз двоструки ред соколског нараштаја упутио према излазу. На излазу из соколског дома задржао се и разгледао нову заставу рекавши : “Врло добро, врло лепо. То је једна реткост”. На летњем вежбалишту била је подигнута краљевска трибина. Окупило се соколство и маса света. Пред ложом свештеници су чинодејствовали. Епископ Доситеј пошто је посветио заставу предао ју је старешини Стефановићу са речима : “Теби, старешино Сокола нишких предајем ову заставу посвећену водом светом и духом светим. Прими је и чувај.” Старешина је предао заставу заставнику, који се заветовао да ће чувати заставу. После тога су све присутне соколске заставе биле љубљене, а подстарешина Спасоје Нешовић у свом подужем говору истакао је дужности и задатке Соколства. Старешина и заставник пришли су са заставом краљевој ложи, а краљ је у њено копље закивао ексер са спомеништвом. Тиме је свечаност била завршена а краљ се одвезао уз бурне поздраве Соколства и грађанства. Дом је био центар моравске соколске жупе. (9)
Ратници који су учествовали као официри, потпоручници и поручници, у рату 1877/78 године присуствовали су прослави 50-годишњице ослобођења Ниша 11 јануара 1928. Пуковник Дамњан Влајић говорио је у нишкој Соколани пред многобројном публиком. Предавао је о војним операцијама, политичким приликама и борбама око Ниша. Присуствовали су потпуковник Ђорђе Марковић, подпуковник Јован Цветковић, подпуковник Милутин Обрадовић и мајор Светозар Глишић. (10) У Нишу је одржан ИИИ соколски течај од 3 до 10.11. На натпису на течају писало је „Здраво Краљу витеже”. Течај је окупио учитеље и ученике учитељских школа. Били су Радоје Љ. Милосављевић учитељ из Роћевца Свилајнац, ученице ИВ године Учитељске школе у Пироту, Персида Ивановићева, учитељица, … Вучитрн Косово.
Соколска жупа Ниш је заједно са соколским друштвима у Нишу у свом дому одржала комеморативну седницу поводом смрти краља Александра 9 октобра 1936. Седницу је отворио старешина жупе брат Димитријевић, оживљавајући у свом говору успомену на живот и дела краља. Говор је на све присутне оставио болан утисак, праћен поклицима хвала и слава витешком краљу Александру. Затим је певачки хор „Константин“ певао „Свјати Боже“; мала „Бибушка“ декламовала је о Витешком Краљу. Брат Павловић, професор, одржао је дуже предавање о Витешком покојнику; певачки хор „Константин“ певао „Вечнаја памјат“; брат Марковић, потпуковник-просветар жупе, одржао је краће предавање о Витешком покојнику, праћено сликама из његовог живота и брат Черне, начелник, извео је вежбу са песмом са нараштајцима братског друштва Ниш-Матица „Што ћутиш, Србине тужни“. После комеморативне седнице корпоративно су отишли на помен у Саборну цркву. (11)
Ниш је 1938. прославио 20-годишњицу уједињења. Прославу је предводило Соколство. Уочи Првог децембра приредило је Соколско друштво Матица бакљаду коз читаву варош. Грађани су бурно поздрављали, кличући краљу и Југославији. Првог децембра приређена је соколска поворка, на челу са војном музиком и једним ескадроном војника Првог коњичког пука “Обилић”. Затим је на тргу краља Милана, у присуству представника свих власти и друштава, као и ђака свих школа, свечано подигнута државна застава. Положен је венац на споменик палим ослободицима. Старешина жупе, брат Димитријевић, одржао је родољубиви говор и прочитао посланицу Савеза СКЈ. После свечаног благодарења, одржана је свечана седница, отворена говором старешине Димитријевића, и изведен програм. Увече је приређена бакљада, па је уз нарочите почасти и одушевљено клицање народа скинута државна застава са јарбола. Соколи су том приликом извели мали ватромет. После је одржана свечана академија соколских друштава Матица и Ниш И. Академију су посетили највиши представници војних, државних и верских власти. (12) Соколска жупа Ниш имала је 1939. 4 бициклистичка одсека.(13) Соколска жупа Ниш заједно са соколским друштвима Ниш-Матица и Ниш И прославила је 1939. Свечано рођендан краља Петра ИИ. Ујутро је био збор у соколани. Затим је соколска поворка, са својим заставама , на челу са војном музиком И коњичког пука „Обилић“ кренула главним улицама града до Саборне цркве где је присуствовала благодарењу. После благодарења у присуству представника свих војних, националних, хуманих и других установа, у соколском дому друштва Ниш-Матица одржана је свечана манифестациона седница, у којој је присуствовало око 500 лица. Старешина жупе брат Радован Димитријевић одржао је патриотски говор. (14) У Нишу је организован Жупски одбрамбени течај, на коме је било 20 браће и 11 сестара, који су упућени од 20 друштава и чета. Вођа течаја био је Зиси Тодоровић, а сестре је водила Тончка Штифтер, савезна предњачица. На течају су се обрађивале слетске и такмичарске вежбе за 1941 годину. Обрађивани су сви предмети општег предњачког течаја, али је течај према броју часова, био народно-одбрамбени. Нарочита пажња обраћена је утврђивању знања, војне обуке, као наоружању, стројној обуци, настави за гађање, ратној служби, оријентацији и употреби географских карата, бојним отровима, скупној и личној заштити. Те предмете је предавао Драган Митровић, потпоручник и члан стручног одбора жупе. Остали предавачи били су : браћа и сестре Зиси Тодоровић, (технички део програма), др. Ђорђе Михајловић (хигијена), Велимир Цемовић (Соколска мисао), Воја Марковић (организација и администрација), Хранислав Гвозденовић (Петрова петољетка), Драгослав Тодоровић (Историја соколства), Рада Гавриловић (Рад жена на селу), Жана Јањушевић и Воја Ђорђевић (Просте слетске вежбе). Течај је био на интернатској основи. Почео је 18 а завршен је 28 марта 1940 године. Старешина жупе Радован Димитријевић одржао је пред врстом предавање о мисији сокола, и подвукао потребу интензивнијег рада на селу и граду. Увече је била приређена вечера са поселом. Хранислав Гвозденовић је говорио о тешкоћи соколовања у том тренутку и похвалио труд и вољу течајаца и предавача. Захвалио се нарочито сестри Тончки. (15)
Нишко гимнастичко друштво основано је неколико година после Београдског друштва „Душан Силни”. У току 1904. друштво је водио учитељ гимнастике Рајко Караклајић. Поред прекида током Првог светског рата друштво је наставило да ради до Априлског рата 1941. Сем телесног васпитања крајем тридесетих година 20 века припремало је своје чланове за одбрану земље. За време Другог светског рата било је забрањено. После увођења вишестраначја деведесетих година 20 века Соколско друштво у Нишу обновило је и наставило свој рад.
Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
Напомене :
- „Телесно вежбање и спорт у Србији (1857-2007)”, Београд, 2008, стр. 69, 70;
- Соколско друштво Скопље–Матица, „Споменица о прослави 30–годишњице и извештај о раду у 1939 год. „, Скопље, 1940, стр. 5–30; „Соколство у Јужној Србији“, „Соко на Вардару“, Скопље, јули 1933, бр. 7, стр. 50,51,52;
- „Предводнички одбор нишког сокола”, „Споменица на ИИ Чешко Соколско вече”, Београд, 1908, стр. 26;
- „Распоред ИИ Чешког Соколског вечера”, „Споменица на ИИ Чешко Соколско вече”, Београд, 1908, стр. 16;
- Душан М. Богуновић, „ Јаков (Јаша) Ненадовић”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, мај 1926, бр. 5, стр. 82, 83;
- „Соко у Нишу”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, јуни 1925, бр. 6, стр. 122;
- „Соко”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, јуни 1925, бр. 6, стр. 128;
- „Слет моравске жупе у Нишу”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, јуни 1926, бр. 6 и 7, стр. 138;
- „Соколска жупа моравска – Ниш”, „Соколски гласник“, У Љубљани, 31 аугуста 1927, бр. 12-17, стр. 283, 284;
- „Наша фаланга ветерана”, „Илустровани лист”, Београд, 26.2.1928, бр. 8, стр. 3;
- „Мале вести из наших јединица“, „Соколски гласник“, Љубљана, 23 октобра 1936, бр. 42, стр. 4;
- „Одјеци са прославе 20-годишњице Уједињења”, „Соколски гласник“, Београд, 16 децембар 1938, бр. 46, стр. 3;
- „Рад велосипедског отсека Савеза Сокола К.Ј.”, „Соколски гласник“, Београд, 10 март 1939, бр. 10, стр. 3;
- „Прославе у осталим крајевима“, „Соколски гласник“, Београд, 15 септембар 1939, бр. 37, стр. 2;
- Д.М. Тодоровић, „У Нишу је завршен течај за предвојничку обуку“, „Соколски гласник“, Београд, 12 април 1940, бр. 15, стр. 5;
