У доба кнеза Василија ИИ Јовановића Темног (1425–1462). Москва је тада била унутрашње ослабљена грађанским ратом између Василија ИИ и његових рођака (посебно Јурија Дмитријевича и његових синова), док су спољни непријатељи – нарочито Литванци и Татари – користили тај метеж. У једном од тих напада, литванска војска је успела да заузме Москву, што је изазвало велико очајање међу Русима: престоница православља нашла се у рукама иноверних.
Према предању забележеном у руским житијама, у то време се св. Сергије Радоњешки (†1392) јавио епископу Арсенију, који је био заробљен у граду, и поручио му да се не боји, јер ће сутра Москва бити избављена посредством Пресвете Богородице. Већ наредног дана литванска војска се повукла у паници, без борбе, а руска војска и народ вратили су се у град. Народ је то избављење приписао чудесном заступништву Богородице и молитвама св. Сергија, што је постало један од најпознатијих примера њеног „покрова над Москвом“.
Када су непријатељи заузели град, а народ пао у очајање, није их спасао број војника ни земаљска сила, већ вера, смирење и заједнички вапај ка Небу.
Тако и ми данас, у овим смутним временима, када отаџбина трпи спољне притиске и унутрашње раздоре, позвани смо да се вратимо вери својих отаца. Не спасавају нас ни политика, ни странке, ни идеологије.
Пресвета Богородица није заштитница само Русије,већ Покровитељка и српског народа, која нас је много пута заклањала од зла – у ратовима, у ропству, у безбожним временима.
Народ српски не губи веру!
Када изгледа да је све изгубљено, тада се најјаче пројављује сила Божија. Устаћемо духовно, уз Божју помоћ – у тишини срца, у заједничкој молитви, у делу милосрђа и љубави. Тако ће и наша земља, као некада Москва, бити очишћена – не од Литванаца, већ од невере, гордости и братомржње.
