НЕЗАКОНИТО ПОНАШАЊЕ САНУ И ИНСТИТУТА ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК САНУ
*Уместо да објављују (издају) Речник српског језика од 1959. године САНУ објављује Речник српскохрватскох књижевног и народног језика!?
*Зашто то чине супротно свим Законима, прописима и Уставу Србије остаје питање без потпуног, јасног и логичног одговора
*Од 1959. У САНУ нису издали ниједан Речник српског језика.
* Да ли ће се чекати пола века да се тај „плаћени“ посао заврши
Поводом скупа одржаног у САНУ, због промовисања 21. тома „Речника српскохрватског књижевног и народног језика“ објављене су непотпуне информације које прикривају основне податке и разлоге незаконитог понашања САНУ и „Института за српски језик САНУ“ чак од 20. децембра 2005. године па до данас:
На основу Новосадског договора Хрватске и Србије 1954. године, у Србији је 1959. године САНУ почео да издаје „Речник српскохрватског књижевног и народног језика“.
Године 1967. Хрватска је иступила из заједничких пројеката и уместо „српскохрватског“ језика увела је само „хрватски“ језик, што је утврђено и у њиховом Уставу из 1972. године.
Чак и након распада СФРЈ и настанка Републике Србије, САНУ је наставила са издавањем „Речника српскохрватског књижевног и народног језика“.
Године 2005. Србија је, у циљу очувања, заштите и остваривања свога идентитета, усвојила „Закон о Речнику Српске академије наука и уметности“ (у прилогу). Овим Законом, који је ступио на снагу 20. 12. 2005. године, САНУ је одређена као издавач тог Речника, а Институт за српски језик САНУ одређен је за носиоца израде тог речника. Закон је донет, како стоји у чл. 1.: „Ради обезбеђења сталне бриге о српском језику, као трајном и општенационалном добру, овим законом уређује се израда и издавање Речника Српске академије наука и уметности, као подухвата од изузетног значаја за националну културу и светску и домаћу“.
Средства за израду овог Речника, како је предвиђено Законом, обезбеђују се у буџету Републике Србије, као строго наменска.
Следеће 2006. године у Србији је усвојен Устав Републике Србије, који у чл. 10. утврђује: „У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо“.
Од тада па до данас усвојени су бројни закони, који утврђују обавезну примену српског језика и ћириличког писма, као нпр.: Закон о службеној употреби језика и писма, Закон о јавном информисању и медијима, Закон о медијским средствима, Закон о председнику, Закон о Влади, Закон о народној скупштини, Закон о Министарствима, Закон о Народној банци Србије, Закон о судовима, Закон о парничном поступку, Закон о кривичном поступку, Кривични законик, Закон о управном поступку, Закон о Уставном суду, Закон о адвокатури, Закон о матичним књигама, Закон о личној карти, Закон о војсци, Закон о високом образовању, Закон о основама система образовања и васпитања, Закон о основном образовању, Закон о државном премеру и катастру, Закон о упису у катастар непокретности и водова, Закон о пензијском осигурању, Закон о осигурању, Одлука о јединственом кодексу шифара за уношење и шифрирање података у евиденцијама из области рада…
Дана 15. 9. 2021. године у Републици Србији и Републици Српској усвојени су закони о употреби српског језика и мере заштите и очувања ћириличног писма, као матичног писма. Том приликом Србија није могла предати Републици Српској Речнике српског језика јер их нема, а вероватно их неће ни имати, тако да ће се ти закони, у сарадњи са САНУ и Институтом за српски језик САНУ, вероватно односити на заштиту „српскохрватског језика“ у Србији и Републици Српској.
И поред бројних указивања на незаконито понашање и ненаменско и незаконито трошење буџетских средстава за израду и издавање Речника српскохрватског језика…, САНУ је 27. септембра 2021. организовала скуп најутицајнијих чланова и већински став био је да се задржи назив „Речник српскохрватског језика..“ и да се не издаје Речник српског језика.
Против таквог става, незванично, сада је био и др Неђо Јошић – Руководилац 35 стручних сарадника Института за српски језик САНУ http://www.isj.sanu.ac.rs/projekti/rsanu/ ангажованих на изради Речника српскохрватског језика.
На јучерашњем скупу, који је преко медија довео у заблуду јавност, ништа није речено о томе: Зашто САНУ од 20. децембра 2005. године издаје Речник српскохрватског језика, коме је намењен тај Речник, када ће бити завршен тај Речник и зашто САНУ не испуњава законску обавезу и издаје Речник српског језика, а за тих 16 година троши ненеманески и незаконито буџетска средства?
Чак, постоји могућност да сва ангажована лица добијају и допунски додатак од 30% због рада на Речнику?
Зашто Председник САНУ Владимир Костић, др Софија Милорадовић директор Института за српски језик САНУ и др Неђо Јошић нису на овом недавном скупу обавестили јавност у вези наведених питања?
Почев од 1959. године па до данас, након 62 године, САНУ и Институт за српски језик САНУ издали су 21 том Речника српскохрватског језика, дошавши до слова „п“ и очекује се да ће бити укупно око 500.000 одредница у око 40 томова.
