Да ли сте знали да се Душанов законик чува у Москви?
Да се мошти краљa Милутина чувају у Бугарској и да га тамо сматрају за великог свеца, Србија их не потражује?
Да је Краљ Милутин за 42 године владавине подигао 42 велике светиње?
Да је у Призрену и околини по предању некада било 365 цркава?
Да на Косову и Метохији постоји преко 1300 српских светиња, а да их је у Македонији вероватно и више?
Да је Цар Душан био толико висок да му је тешко било пронаћи личну гарду да га чува?
Да се мошти Цара Душана чувају у цркви Св. Марка у Београду (колико пута сте ушли у ту светињу а нисте им се поклонили)?
Да је Стефан Урош један од највећих ктитора манастира Метеори? Звали су га Нејаки, а уствари је био од свих Немањића најсличнији Св. Сави по духу.
Да су Немањићи свеци, јер су свеци заиста, зато што су њихова тела очувана и миротиоче, а не зато што бисмо ми волели да их за свеце сматрамо и поштују се више у Русији него код нас, нпр. Св. Сава?
Да су Срби једини народ у Европи који никада није имао странце за владаре већ искључиво српске династије?
Можда сте све ово знали, можда и нисте, питање је колико нам вреде све те истине?
Тужно је да народ који има толико, модерно речено, мотиватора нема чиме да нахрани дух и да се издигне из блата.
Тужно је да народ који има толико тога због чега може да буде поносан живи као гомила зомбија загледана у овај сада најружнији део свог постојања.
Бити Србин је привилегија.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Извор: Отачаство/Инстаграм
