Почнимо нашу данашњу причу поезијом. Шта је то поезија и какво значење има Грчка реч поезис? Поезис је све оно што чини да нешто из небића пређе у биће. Можда једноставније речено стварање. Тако другови Партyјаши у својој песми указују на неопходност преживљавања у савременом свету где музичари на овај или онај начин играју битну улогу у креирању светске политике. „Нађи неког ко те воли спаси свој живот голи“. Стати на једну од две завађене стране у кругу фамилије је заиста незахвално и изузетно ризично. Итекако би нам се привијање на било коју страну могло обити о главу. Иако се у почетку чинило да је Србија чврсто стала на страну Русије тај став као да је лагано почео бледети. Да ли је то сликар (уметник у креирању светске политике) намерно своје боје разблажио или му се вода случајно и неочекивано пролила по акварелу, остаје нам да уз мало стрпљења сачекамо природан расплет рата у Украјини. Па тако чврст и непокелебив став просечног Србина почиње да ишчезава, директно под утицајем САД. Очигледна благонаклоност Америке према Србији разводњава чврсте српске ставове према Русији, ипак упориште у заједничком пореклу и вери за сада још увек чини да јавно мњење важе на источну страну. Вратимо се завађеним странама. Сама реч фамилија нам већ унапред говори да се ради о нашој словенској браћи, притом исте православне вере. У самом наслову се може закључити да Србија нема легитимитет да стаје на било коју од завађених страна. Тако Србија мирећи завађене стране а притом играјући се глувих телефона добија своју значајну „ПТТ“ улогу. Показало се да нам ова улога добро лежи и да би се комуникација између завађених страна до краја сукоба могла одвијати преко Србије. Поред тачних и прецизних информација које Срби преносе завађеним странама постоји и могућност ситнијих грешака због недовољно савладане морзеове азбуке и немуштог језика. Па ако понека информација и не стигне у свом првобитном облику то само значи да је бакшиш био низак. Да се неби компромитовала у овом братоубилачком рату Србија је одлучила стати на своју страну и погледати у очи неком „ко нас воли“ а све то да би спасила „свој живот голи“. Тако би са Америком могли сачинити „ПТТ“ уговор на дуже време. Поезис или стварање новог пријатељства више није само нека далека будућност. Претходних годину ипо дана тај процес се одвија између Србије и САД. Шта ће се у народном периоду показати као приоритет, гола егзистенција или вековно духовно пријатељство… Остаје на времену да га изобикује и прикаже.
Борко Драгољевић -песник
