СРЂА ТРИФКОВИЋ О ПРИТИСЦИМА НА СРПСКУ: Они који су веровали обећањима америчких дипломата нису добро прошли

Srdja Trifkovic
ДОЛАЗАК америчких изасланика Габријела Ескобара и Метју Палмера на просторе западног Балкана представља још један покушај бирократског апарата америчког Стејт Департмента, његовог учауреног дела, да трасира своје раније утврђене сценарије исхода и коначних решења за акутну политичку проблематику и кризу у Бих.

Каже ово у интервју за “Глас Српске” универзитетски професор др Срђа Трифковић, наводећи како се ради о сценаријима који нису добили “зелено светло” ни од Беле куће, ни Савета за националну безбедност ове земље.

– Реч је о покушају преваре Ексобара и Палмера да својим помпезним трик наступима направе утисак како су у Вашингтону преломљене одређене одлуке, а које се тичу простора бивше Југославије, а пре свега БиХ. Покушавају то приказати као некакву усаглашену политику администрације Џозефа Бајдена, а што није тачно – истакао је Трифковић.

Па зашто онда Палмер и Ескобар то раде?

Да ли треба веровати Палмеру када каже да САД неће наметати никаква решења

Како да се Српска избори с овим новим притисцима, који долазе не само споља, него и изнутра?

Споља непомирљивим негирањем свих наметнутих решења која нису у њеном интересу, јер је сечење Дејтонског мировног споразума на танке парчиће већ довело Републику Српску у незавидан положај. Стога власти Српске требају поново на тапет ставити повратак свих одузетих надлежности па и Војске Републике Српске, јер она није укинута, већ само суспендована. Да закључим, треба у сваком случају инсистирати на изворном Дејтону и не дозволити да неки мистериозни и морбидни дух овог споразума влада, а који је присилно наметнут од стране истих оних који га и сада покушавају ревидирати и прекрајати.

Да ли је у садашњим околностима могућ договор три народа у БиХ?

Апсолутно није могућ никакав договор, јер бошњачко политичко руководство очекује да ће гарнитуре политичких елита у региону и ван њега, подржати њихов концепт грађанске државе. Очекују од неког другог да им донесе ту принудну унитаризацију БиХ, а коју сами не могу спровести. Они још увек нису свесни да је БиХ мртвац који хода и да опстаје само због тога што је поједини међународни ментори још увек одржавају на апаратима и у привидном стању живота.

Глас српске

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Најновије

Запрати нас