Српске жртве присиљаване да пију киселину, бацане у Драву са селотејпом преко уста: Ко је Бранимир Главаш, који је поново осуђен за злочине над Србима?
Бранимир Главаш поново је проглашен кривим за ратни злочин над српским цивилима у Осијеку током Домовонског рата. Главаш је осуђен на седам година, а пет година и три месеца већ је одслужио. Након пресуде је изјавио да више нец́е иц́и у затвор.
„Нећу видети више дана затвора, то је фарса за јавност, за међународну заједницу. То је политички инсцениран процес. Овај слуга (судија) сутра постаје председник Жупанијског суда или прелази у Виши кривични суд. Када ми је Хорватовић изрекао казну, седам дана касније постао је председник Вишег кривичног суда”, изјавио је он.
На питање да ли би се вратио у Босну и Херцеговину, кратко је одговорио: „Путоваћу као слободан грађанин.
На првом суђењу 2009. Главаш и његови суоптуженици осуђени су на вишегодишње за затворске казне, али је пресуду која је у међувремену постала правоснажна 2015. укинуо Уставни суд. Главаш је до тада одрадио и већину осмогодишње казне у затворима у БиХ где је отишао уочи изрицања прве пресуде. Поновљено суђење започело је 2017, а још је једном из почетка кренуло у октобру 2021. Врховни суд је почетком јануара 2020. укинуо одлуку ванрасправног већа загребачкога Жупанијског суда из марта 2019. према којој се поновљено суђење Главашу требало одвојити од поступка његовим кооптуженицима.
Реч је о случајевима који су јавности познати као „Гаража“ и „Селотејп“ у којима се Главаш по командној одговорности терети за убиства више српских цивила, од којих су неки бачени у реку Драву везаних руку и са селотејп траком залепљеном преко уста.
Неке од жртава су биле присиљене да пију киселину из акумулатора у гаражи Секретаријата за народну одбрану у Осијеку, на чијем челу је био Главаш. Давне 2005. године у листу Време, Татјана Тагиров писала је о сведочењима које је јавности претставио хрватски новинар Драго Хедл, који је имао сведочење Крунослава Фехира који је за време рата имао 17 година и који је био активни припадник Бранимирове осјечке бојне (БОБ).
„Ја, Крунослав Фехир, свједочим да сам с непуних 17 година био активни припадник БОБ-а, Бранимирове осјечке бојне, те да сам судјеловао у мучењима и убојствима српских цивила искључиво по налогу Бранимира Главаша. БОБ био војна постројба у којој се строго поштовала хијерархија и заповједни ланац. Ништа се није догађало без знања и мимо заповиједи заповједника Бранимира Главаша. Неконтролираних пљачки можда је и било, али убити неколико десетака цивила на исти начин – то се не може без организације. И нисам то чуо из друге руке, него сам свједок тих злочина. У томе сам особно судјеловао, због чега се дубоко кајем и тражим опрост. А све је то организирао и заповиједио Главаш“, пременла је тада Тигарова у листу Време Фехирово сведочење.
Фехир је казао да је „лично пуцао у Чедомира Вучковића“.
„… Након што ми је Главаш дао оно стрељиво, већ је била вечер, други војник наредио је Вучковићу да пије киселину из акумулатора. Жртва је молила и плакала, али војник је инзистирао. Видио сам да гута и пије“, пренело је Време.
И поред сведочења, Главаш је казао да нема сведока, „не зато што је радио на такав начин да нема сведока, већ зато што нема разлога да постоје сведоци“.
„Ти свједоци не постоје јер сам оно што ми је било повјерено радио законито, морално, савјесно и одговорно, па према томе не могу постојати никакви свједоци о недјелима Бранимира Главаша у Домовинском рату. Можда постоје неки свједоци, али не против Бранимира Главаша, јер ти свједоци не могу за ништа кажњиво свједочити против мене и сви ће ти покушаји остати узалудни“, тврдио је Главаш.
Средином 2021. године, председник Хрватске Зоран Милановић, вратио је одликовања Главашу, која су му, уз чин генерала, била одузета у време мандата председника Иве Јосиповића 2010. Главаш је, тврдили су медији, подржао Милановића у председничкој кампањи, мада се Милановић од те подршке оградио казавши да „то није његово друштво“.
У интервју за Данас објављеном крајем 2021, Јарослав Пецник је, коментаришући Милановићево враћање одликовања Главашу, казао да Милановић жели да се позиционира у цетру, те да хвата залет за следећи изборни циклус. „Али без потпоре десно расположеног електората (за који је Главаш херој), он једноставно нема шансе за побједу“, рекао је тада Пецник. У истом интервјуу, Пецник је казао да до поступка против Главаша вероватно не би дошло да се није сукобио „са тада најмоћнијим човеком ХЅ – а Ивом Санадером“.
„И од тада се „утврђује истина“ која је свима знана, само чини се не и онима који поступак требају дефинитивно привести правди. За то вријеме, након покретања обновљеног поступка све који се усуде Главаша назвати ратним злочинцем, он тужи суду и у правилу добива судске спорове, јер ранија пресуда не вриједи, као да је није ни било, а тужакање новинара показало се ефикасном методом притиска на медије, јер мало тко се жели бавити овом темом и изложити се плаћању високих обештећења“, Пецникове су речи дате Данасу.
Бранимир Главаш рођен је 23. септембра 1956. године. Био је учесник оснивачке скупштине ХЅ-а одржане јуна 1989. године, те је био предлагач Фрање Туђмана за председника те странке. Октобра 1990. именован је за секретара Секретаријата народне одбране (СНО) општине Осијек са задатком организације одбране и устројавање хрватских одбрамбених оружаних снага. Активно је учествовао у војним операцијама.
Данас
www.данас.рс
