Обрада података српског катастра у Словенији и Хрватској представља озбиљан безбедносни изазов због потенцијалног приступа осетљивим информацијама од стране страних ентитета. Републички геодетски завод (РГЗ) Србије већ дуже време поверава развој и одржавање свог геоинформатичког система компанијама као што су ИГЕА и ВЕКОМ ГЕО, које имају везе са безбедносним структурама Словеније и Хрватске. Овакав монополски положај страних фирми на тржишту Србије отвара питања о потенцијалном нарушавању суверенитета и сигурности критичне инфраструктуре.
Значајан безбедносни изазов произилази из чињенице да се подаци катастра Републике Србије налазе на серверима компанија из Словеније и Хрватске, које имају доказане везе са локалним безбедносним службама и које су учествовале у сличним пројектима за друге државе. Нарочито је забрињавајуће што је фирма ИГЕА, која управља значајним делом катастарских података Србије, повезана са развојем катастарских система лажне државе Косово, као и са дигитализацијом катастра у Словенији и Хрватској.
Осим тога, фирма ВЕКОМ ГЕО, која је учествовала у значајном броју јавних набавки у оквиру Пројекта унапређења земљишне администрације у Србији, има своју испоставу у Хрватској, што додатно отежава надзор над обрадом података и контролу приступа осетљивим информацијама. Овај монополски положај страних компанија нарушава принципе транспарентности и безбедности.
Такође, постоје индиције да се одређени делови критичних података из српског катастра хостују у страним земљама, што додатно усложњава ситуацију у смислу заштите инфраструктурних података од могућих сајбер напада или манипулација. С обзиром на континуитет у додели уговора овим компанијама од 2017. године, поставља се питање да ли је постојећи правни оквир довољан за адекватну заштиту националних интереса.
Овакав приступ управљању катастарским системом, у коме доминирају фирме са седиштем ван Србије, указује на потребу за ревизијом постојеће праксе у области управљања критичним подацима, с обзиром да заштита националне инфраструктуре и безбедност података представљају примарне стубове одрживог развоја државе.
Могуће последице за Србију услед обраде катастарских података у Словенији и Хрватској могу укључивати:
Нарушавање националне безбедности
Осетљиви подаци катастра, као што су детаљи о непокретностима, инфраструктури и војно-стратешким локацијама, могу постати доступни страним компанијама или државама које могу искористити те информације у оквиру политичког или економског притиска на Србију. Подаци попут планова инфраструктуре или заштићених подручја, ако дођу у руке непријатељских актера, могу угрозити суверенитет земље и олакшати потенцијалне будуће безбедносне претње.
Изложеност сајбер нападима
Подаци смештени у страним земљама су подложнији сајбер нападима, нарочито ако хостујуће компаније немају исте стандарде безбедности као националне институције. Хакерски напади могу довести до крађе, модификације или уништавања критичних података, што би изазвало значајне правне и економске последице. Такође, ако дође до компромитовања катастарских података, свака измена у базама података може изазвати правну несигурност и сложене судске спорове у вези са имовином.
Губитак контроле над критичним информацијама
Предавање управљања базама података страним ентитетима значи и губитак директног надзора над тим информацијама. То доводи до ситуације у којој треће стране могу неовлашћено управљати или дистрибуирати податке, што подиже ризик од потенцијалне злоупотребе, било у комерцијалне, било у политичке сврхе. Државне институције у Србији, у том случају, губе могућност да спрече такве активности, што доводи у питање заштиту и сигурност података.
Дипломатски притисци
Ако подаци од стратешког значаја заврше у рукама држава са којима Србија има сложене дипломатске односе, као што је Хрватска, постоји могућност да се ти подаци користе као средство за политичке уцене или као алат за креирање економских ограничења. На пример, критични подаци о ресурсима, инфраструктури или економским активностима могу бити злоупотребљени како би се створиле препреке у будућим преговорима или да би се ојачала позиција других држава у односу на Србију.
Правна и економска несигурност
Ако подаци катастра, као што су сателитски снимци или дигитални записи о власништву, нису поуздани или су модификовани, то може довести до правне несигурности. На пример, уколико постоје грешке у евиденцији, могу се појавити спорови око права власништва или погрешно планирање урбанистичких пројеката, што у крајњем случају може успорити економски развој. Осим тога, свака промена у приступу подацима може захтевати значајне финансијске ресурсе за ревизију и корекцију грешака, што би значајно оптеретило државни буџет.
Нарушавање суверенитета
Најважнија последица предавања обраде података страном субјекту је директно нарушавање државног суверенитета. Контрола над земљишним ресурсима, урбанистичким плановима и инфраструктуром сматра се једним од кључних аспеката државне управе. Предавање ове контроле страним компанијама или државама ствара ризик да се стратешки важне одлуке доносе ван јурисдикције Србије, чиме се умањује способност државе да заштити своје националне интересе и грађане.
Пропуст у управљању критичном инфраструктуром
Катастарски подаци представљају основу за ефикасно управљање критичном инфраструктуром, укључујући електроенергетску мрежу, водоснабдевање и путну инфраструктуру. Ако су ови подаци хостовани или обрађивани у страним земљама, ризик од прекида услуга или неовлашћене манипулације подацима се значајно повећава, што би могло имати негативан утицај на функционисање основних услуга у земљи.
Узимајући у обзир наведене последице, од суштинског је значаја да држава поново процени своје политике у вези са управљањем критичним подацима и да предузме мере које ће осигурати њихову заштиту и суверенитет.
