Српски великани: Милена Павловић Барили

Milena Pavlovic Barili
5. новембра 1909. године у Пожаревцу је рођена српска сликарка и песникиња Милена Павловић Барили.

Тешко је сажети у мало речи све оно што је Милена била. Можда ће помоћи ако кажем да се сматра једном од најистакнутијих личности уметничке Европе између два рата. У српском сликарству она је једини успешни представник надреализма.

Само њено порекло је говорило таленат, посебност и успех.

Мајка Даница је била праунука Саве Карађорђевић, удате Ристић, најстарије Карађорђеве ћерке. Студирала је музику, клавир и певање на конзерваторијуму у Минхену. Миленин деда по мајци, Стојан Павловић, био је председник пожаревачке општине, народни посланик. Миленина бака Босиљка годинама је била председница Кола српских сестара у Пожаревцу. Током студија Даница је упознала Милениног оца Бруна Барилија.

Он је био познати италијански композитор, музички критичар, песник и путописац. Током Првог балканског и Првог светског рата био је ратни дописник из Србије и писац мемоарског прозног дела Српски ратови. Чувена пармска породица Барили дала је велики број уметника – сликара, песника, музичара и глумаца. Миленин деда Чекропе Барили такође је био сликар.

Породица се неколико пута селила а Милена живела између две земље. Остала је једино дете а родитељи су се касније развели. Била је болешљива и имала проблема са срцем што је, поред честог сељења и лоших односа родитеља, допринело да се окрене себи, усамљености и сликању.

Прву сликарску композицију Егзотични цветови је израдила са само 5 година. Касније је живела у Паризу па у Њујорку гфе је сарађивала са познатим светским именима и излагала у чувеним галеријама.

Занимљиво је да је у периоду од 1934-1935. дошло до презасићења у стваралачком раду о чему су писале и њујоршке новине. После 11 година непрестаног сликања она је потпуно престала да ствара слике али почела је да пише песме! У овом периоду је написала 60 песама и то на 4 језика: 17 на италијанском, 14 на шпанском, 7 на француском и 22 на српском.

Ова велика уметница је пленила својом појавом и грациозношћу. Била је јединствена и непоновљива и то се видело на њој и преносило на сваког у њеној близини.

На жалост, проблеми са срцем су се наставили. Сваки дан је живела као да јој је поклоњен јер је знала да јој је животни век кратак. Чак је о томе писала у једној од својих песама још као девојчица. Са само 7 година написала је:

,,Кад сунце свањива
и птичице певају
онда, онда је лето
ал ја нећу
да га дочекам
нећу да дочекам
на овом свету!“
12. 11. 1916.

У 36. години живота крхко срце ове велике жене више није издржало. Осликало је последњу слику, записало последњу песму, одиграло последњи плес и стало. Срце је стало али је она наставила да живи у својим делима створеним управо тим чудним, немирним, вредним срцем Милене Павловић Барили.

На слици:
Милена испред свог аутопортрета у Њујорку 1943. године.
May be a black-and-white image of one or more people

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Најновије

Запрати нас