То је оно што подржава већина гласача у Србији. Сада треба пратити гласачке обрасце у Србији.
Прво крећемо од демографије:
Демографска пирамида указује на следеће:
1. Број пензионера је у нашем друштву веома висок (слично као и у другим европским нацијама, јер је демографска пирамида обрнута. Дакле, пензионери представљају примарну циљну групу и проблеми пензионера су врло важни а неретко и у првом плану. Ко игнорише проблеме пензионера али и њихове страхове или наде има мало шансе да победи у демократској утакмици.
2. Оно што је видљиво и голим оком је да је број људи преко 30 година апсолутно доминантан у гласачком телу. После 30 година људи добијају децу и постају породични људи. Дакле, интересују их породичне теме јер су усвојили породични начин живота. Пензионери и људи у средњим годинама су дакле тема којом се мора бавити свака политика која жели бити успешна.
Ову групу у којој се налази људи старости од 30 до 65 година можемо поделити у две мање групе:
2.1. Група од 30 до 50 година коју чине људи који имају породицу и често и малу децу којој посвећују доста времена и ресурса па немају времена за друге ствари. Ову групу највише муче економски и остали реални проблеми. Посао, породица и деца су најћешће теме ове групе.
2.2. Група од 50 до 65 година коју чине углавном људи чија су се деца осамосталила и сада имају доста слободног времена па се препуштају другим активностима и хобијима. То може бити дружење, изласци са пријатељима, учење нових вештина и развој каријере али и праћење политике и нових трендова, па чак и теорија завера. Ту спада и повратак на село, повратак религији, обичајима или пак окретање ка натприродном или необичном. Укратко ово су људи који више нису оптерећени децом (имали их или не), који су на врхунцу каријере и који траже неки смисао или нови смисао живота. Они покушавају да себи објасне свет кроз религију идеологију или моду. Склони су да верују у религијско или идеолошко али често и у теорије завере. То значи да желе да све виде као сукоб добра и зла, па онда имају своје суперхероје са којима се поистовећују и за које искрено навијају а његове “зле противнике” презиру. Хероји могу бити холивудски, идеолошки, историјски, геополитички или религијски.
3. Број младих људи је јако мали, и јако мало утиче на гласање у Србији. Укупно има око 12,6% младих људи (до 30 година) у целокупној популацији, што је око 15% гласачког тела. Заинтересованост младих за гласање је на ниском нивоу то значи да је излазност мала али и информисаност оних који зилазе на изборе врло површна и навијачка. Када гласају често гласају или “против” неког кога не подносе или за неку „занимљиву“ странку попут Белог или “Сарму проб’о ниси” или гласају на утицај и наговор својих другара за неку странку о којој мало знају. Можемо рећи да млади људи до 30 година имају гласачку моћ која је због мале излазности мања од 10%. Гледано из ис перспективе оних који воде народну или популистичку политику а то је код нас СНС-а то значи да ће 1 од 10 тема бити посвећена младима до 30 година, исто тако 10% ресурса у кампању ће бити подређено младим. Млади имају много већу улогу кад се политика премести на улицу а то значи кад они тачно знају “против кога су” и где они доминирају не бројем већ енергијом и покрећу нове трендове па их стога не треба потценити.
4. Људи који су одрастали у одређеној генерацији, усвајали су вредности те генерације. Млади људи који су рођени пре 30 година, тј. 1993. године и касније чини тек 10% гласачке моћи.
90% гласачке моћи су грађани које се сећају бомбардовања.
80% гласачке моћи су грађани који се сећају ратова 90-их.
Вредности које су тада грађани усвајали су базиране на националној угрожености, патротизму, на српским жртвама у ратовима 90-их, на неправди која је погодила Србе у Србији и ван ње, на НАТО бомбардовање, тежак живот под санкцијама и инфлацијом. После Петог октобра долази хаотично време шаролике коалиције ДОС-а која је оставила лош утисак у јавности а приватизација је постала синоним за крађу националних ресурса. Већином се противе уласку Србије у НАТО јер је НАТО бомбардова Србију, нису љубитељи ЕУ али ако добију бољи живот од ЕУ даће подршку евроинтеграцијама. О западу се прича лоше јер је био неправедан према Србима али је истовремено Запад у материјалном смислу узор и као висок стандард и као друштво у ком се поштује појединац. Тако се често дешава да имају антизападне стереотипе али са преферирају одлазак на Запада да подржавају да западне инвестиције или туристи дођу у Србију. Срби генерални нису религиозни али су конзервативни, иако нису неки нарочити верници цркву поштују, црква је симбол праведности и моралности. Традиционалне вредности и породичне вредности су најважније вредности већине ма колико је тога мало у пракси.
Код младих људи до 30 година, важе мало другачије норме, практично штрче у односу на претходне групе. Они су често ектремни политички подржавајући или радикално леволибералне или десничарске странке и покрете.
Пензионери
Пензионери су одрасли у Југославији, сходно томе упили су такве вредности. Те вредности су: Закон се мора поштовати, обавезе према држави се прве измирују, неко “изнад” је увек у праву, појединац ништа не може да промени у систему већ то мора да уради неко други, много се очекује од државе, политички лидер мора бити доминантан или није вођа. Све ово указује да се радило о ауторитативној држави где је био развијен култ личности вође а слабо развијене институције. Вођа је морао да буде суперчовек иначе га неће поштовати. Дужност вође па и државе је да решава њихове проблеме пошто су грађани неспособни да их реше.
Пензионери су прошли кроз Југославију, ратове 90-их и одрасли су у местима где су владале традиционалне вредности (позитивне ставове о нацији, цркви, војсци и породици). Пошто су остарили, почели су да губе физичке способности и све им је теже да решавају своје проблеме. Такође, пошто немају велика примања у просеку, јер су пензије мале, нису у стању да плате друге људе да реше њихове проблеме. Када се овако посложе коцкице види се да су они јако зависни људи и да њима треба неко ко ће да решава њихове проблеме. Њима треба суперхерој који ће да брине њима и да решава њихове проблеме, тј. вођа који глуми суперхероја. Уколико он то није барем да слика о њему у јавности личи на суперхероја који иде свугде и решава проблеме, побеђује лоше људе, брани од неправде сиромашне и стиже све то да уради.
Треба им неко ко ће да их обиђе, саслуша и разуме. Ко ће да брине о њима, да им помогне колико може, да буде често уз њих, ко ће барем да их пита како су и да их саслуша а и да настоји да реши њихове проблеме, ко ће да им буде пријатељ и добар комшија који ће да им се “нађе”.
Проблеми пензионера се огледају у:
1. Новцу
Пензионери имају јако мале пензије са којима није могуће да воде активан живот, имају да плате рачуне и храну, за остале услуге тешко да ће имати новца. Ово их тера да живе пасиван живот, док им од средстава забаве једино остаје телевизор и дружење.
2. Медицинска заштита и нега
Што су људи старији све су болеснији и немоћнији, њима је потребна ефикасна медицинска заштита и нега. Нема смисла да пензионерима заказују операције за више година јер је питање да ли ће доживети ту операцију. Нега је јако важна ставка, јер пензионери који живе сами, а нарочито они чија су се деца одселила, немају ко да им помогне ако им некад буде лоше или имају потребе за помоћи. Помоћ је и физичка и финансијска и психолошка.
3. Превише слободног времена
Сама реч пензионер означава особу која не иде више на посао. Дакле, када неко не иде на посао има цео дан слободан. Само код пензионера то није толико добро како неким звучи. Када имате цео дан слободан онда морате себи да пронађете активности, ако желите да одете на ручак, у биоскоп, да отпутујете негде то мора да се плати. Пензионери са врло малим пензијама немају шансе да то плате, њима једино остаје да цео дан гледају телевизор, играју шах или карте, или обављају неке послове по кући или у башти ако је имају. Када узмемо у обзир да велики део пензинера нема физичке па чак ни когнитивне способности да испуњава одређене активности попут вожње аутомобилом или бављења спортом онда нам је слика јаснија. Пензионери имају пуно слободног времена али деца и унуци немају толико слободног времена за њих, па пензионери остају усамљени (док су унуци мали добијају привремено “смисао” јер се баве њима). Ово ограничава активности пензионера, у великој мери, а они би волели занимљивије да проживе остатак живота.
Оно што држава може да уради за њих је:
– Помоћ у новцу, која се огледа у редовном и ванредном повећању пензија, једнократна новчана помоћ, бесплатни садржају за пензионере, субвенционисани рачуни за комуналије и лекове итд.., јефтиније прехрамбене намернице који они користе, побољшање здравствене заштите и неге пензионера. Новац је врло битан, медицинска заштита и нега, као и на начин како би корисно утрошили слободно време. Њима проед новца треба брига и људска реч.
Акције које држава може да преузме у корист пензионера:
1. Парцијално враћање пензионера у радно активно становништво
Ово би омогућило пензионерима да имају више новца, корисно би искористили време које имају и били би корисни друштву. За ово би било потребно направити расподелу послова која би била базирана на физичким и когнитивним способностима појединца. Уједно, ово би омогућило и особама са инвалидитетом да лакше наћу посао који им одговара.
Овде би држава или национална служба за запошљавање направило листу послова која би била базирана на потребни способностима запосленог. Приоритет при запошљењу би се давао особи која има инвалидитет али би те послове могли обављати и пензионери са одређеним субвенцијама. Листа би давала приоритет посебним категоријама. Ово се у највећој мери односи на послове које немају пуно радно време или послове који би били корисни за локалну заједницу попут чишћења објеката, одржавања зеленила или неког другог корисног посла за локалну заједницу који би се плаћао из локално или републичког буџета. Услов је да постао буде друштвено користан али не и превише тежак.
2. Унапређивање здравствене заштите и неге пензионера
Највећи проблеми који муче људе је дужина чекања код доктора. Да би се смањили редови чекања постоји неколико опција:
1. Повећање радног времена доктора или запошљавање нових доктора или прецизнија стимулација да би се смањила чекања на преглед или хируршки интервенцију
2. Плаћање прековременог рада докторима(после посла, викендом)
3. Увођењем новог правила рефундације, где би се приватницима, као што се сада државним установа, исплаћују средства из РФЗО-а за пружене услуге. Како је приватнику омогућено да наплаћује за своје услуге по сопственој вољи, РФЗО би рефундирао износ који исплаћује државној установи. Пример, ако нека интервенција у државној институцији кошта 2000 дин, тј. фонд плаћа тај износ државној институцији, онда би фонд плаћао и приватној институцији 2000 дин, а ако они наплаћују више од 2000 дин тај део би морао да плати сам пацијент. Према овоме, сам пацијент би им интерес да пронађе оне који наплаћује као и државна институција и онда не би морао ништа да доплати.
На овај начин би се искористили располаживи капацитети у сектору медицине, док би пацијенти били задовољнији.
У случају да се десе негативне појаве или злоупотребе, спровођење ове идеје би могло да се обустави.
Ово би била изузетно популарна идеја у народу. Па ако би се појавили проблеми веома брзо би могли да се отклоне јер би се све то дешавело непосредно пред изборе или после. Грешка која би настале пред изборе била би минимална. Сајмови здравља по локалу имају изузетно великог ефекта на мале сеоске средине и на старију и сиромашнију популацију. Ово може бити национални програм који би се подржао и из буџета а не само волонтерски који функционише у неким регијама и то није редовна пракса.
Нега пензионера је веома комплексан и скуп проблем.
Овај проблем нема сам Србија, већ Немачка и остале развијене европске државе. Нега је јако скупа али држава може да на други начин да им помогне. Може дигитално да их описмени и тиме им јефтино омогући приступ интернету. То значи приступ деци и унуцима који живе далеко од њих али информација које могу живот да им значе, информације како, када и у којим количинама се користе лекови, које су нус појаве, како да поступаја у одређеним ситуацијама и остале битне информације. Ту могу бити информације о акцијама у продајним ланцима и друге информације које им могу помоћи да уштеде новац или време. Све то може да се стави у једну апликацију. Таква апликација би могла да има уграђену у себе вештачки интелигеницију па да одговара на питања пензионера и сиромашнијих грађана (чат бот чатГПТ) те да да на основу прикупљених података помаже да се реагује у скалду са њиховим потребама.
3. Унапрађење социјалног живота пензионера
Друштвени живот пензионера је тешко унапредити, телевизија је ту једина бесплатна забава али ТВ није прилагођена њима. Ту велику улогу имају у политички представници власти, аналитичари који објашњавају реалност и помажу старијим грађанима да разумеју свет и невоље у којима се налази не само наша земља. Велик је значај политичког лидера или лидера у многини који имају улогу оних који објашњавају, едукују и дају мотивацију да ствари нису “ван контроле”. Велика је улога медија који они прате – они могу да их дигитално да описмене и тиме омогући комуникација на даљину „вршњака“ који имају заједничке теме за разговор или са децом и унуцима или са било ким другик који им је интересантан. Када су људи дигитално писмени далеко лакше им је да се сналазе и користе погодности модерног света.
Људи од 30 до 50 година
Углавном су ово људи који су добили децу и започињу породични живот. Немају пуно уштеђевине нити имовине па морају да се боре да нешто створе. Поред тога морају да се брину о деци и њихов дан се брзо попуни.
Занимају их теме које им значе у животу, које њихов живот чине бољим и лакшим. Од нових фабрика, раста плата до бољих путева, преко бољих болница, безбедност поготово деце, уређена држава, земља која има перспективу. Немају времена да се баве теоријама завере али су зато здрави и могу да буду активни. Важна им је будућност њихове деце. Њима су потребна реална решења проблема, све што је видљиво и опипљиво. Њима је најважније да имају добар посао и добре везе.
Људи од 50 до 65 година
Њихова деца су већ одрасла и сада имају одређену празнину у свом дневном распореду, уједно су врло често у потрази за новом сврхом живота. Зато су склони религији, идеологији, сектама или модама па чак су склони теоријама заверегде је чест мотив о “непријатељу” који нам жели зло и који нам прети свакодневно. Они имају своје хероје и антихероје а склони су упрошћеном идеологизованом објашњењу света.
Ова промена – деца су одрасла – погађа жене у великој мери, јер жене које сада имају 50 и више година су породично васпитане, да се брину о деци и породици. Када им деца оду оне остају усамљене и траже нову сврху живота. Подложне су претрази појмова као што су: Енергија, Лековито биље, Кућни љубимци, Алтернативна медицина, заинтересоване су за разне филозофе и филозофије живота, религија, чуда, медитација и јога, сврха живота. Воле да слушају неке “ауторитете” који се често покажу као лажни. Али они дају “објашњење” света дају наду и смисао. Потребно је само да им неко понуди смисао и наду и пристаће на све теорије. Разликују се од мушкараца јер нису заитересова зе националне и патриотске теме као мушкарци већ се баве здрављем, животом, уметношћу и слично.
Теренски рад
Поред заступљености у медијима у политчкој игри је врло битно да се на терену постигне што већа разлика. Владајућа странка има огромну предност у виду рада на терену. Као владајућа странка располаже огромним капацитетом, који је потребно добро усмерити. Има огромна број чланова који су спремни да раде за интерес странке, за разлику од опозиције за коју нико не би био спреман да ради и троши сопствено време. Ово је огроман капацитет, само је потребно наћи начин како да се расположиви радни сати корисно утроше.
Према свакој од наведене групу:
1. Пензионери
2. Људи од 50 до 65 година
3. Људи од 30 до 50 година
4. Млади људи до 30 година
Потребно је приступити на терену, на посебан начин за сваку групу. Са сваку групу се прави посебан план према компонентама које су битне за ту групу. То је селективна кампања у којој постоје разлике између старосних група, образобног нивоа, пола и поделе на село и град.
Мултидисциплинаран приступ
Ово је предност владајуће странке јер располаже широким дијапазоном оружија, за разлику од опзиције које има мали избор оружија.
1. Предност владајуће странке се односи у природном монополу у медијима пошто су председник, премијер и сви остали су на позицијама, те им ово даје медијски простор.
2. Управља државом што јој омогућује да бира државне пројекте који јој доносе највећи политички бенефит.
3. Има огромно чланство, самим тим велики број волонтера. Расподела је таква да у сваком месту постоје волонтери.
4. Могућност вођења хибридне кампање, док се у медијима пласира један наратив на терену се пласира другачији наратив који је прилагођен посебним групама и који при том не мора бити “политички коректан”.
5. Полуга моћи се налази у мултидисциплинарности. Опозиција 10 и више пута слабија на овом пољу.
Аргументи за народну политику
Теме или аргументи који би требали да се користе и народној кампањи су следеће:
Кампања јужно од Дунава
Ослањањем кампање на народну политику остварује се добра позиција у делу који је јужно од Дунава. Овде би дошло до директног сукобљавања за гласачко тело са странкама десног крила. Овде има јако пуно гласача који подржавају теме везане за Србију, за четничку и монархијску традицију и патриотски су настројени.
Ово има предност, када странка преузме један глас од конзервативних странки, онда не само да добија један глас више већ и њен конкурент има глас мање. Код Д’Онтовог система расподеле мандата ово је изузетно добра ситуација за најјачу странку, јер сваки пут када нека партија не пређе цензус омогућава да најјача станка добије више мандата. Ако најјача странка има 40% гласова бирача али велики број странка није прешао цензус, може да се деси ситуација да та странка добије више од 50% мандата, чиме добија већину у парламенту и може да води државу. У овом делу би била амплификована национална и конзервативна кампања која се спроводи на терену(јер је популарна).
Кампања у Војводини
Војводина је мултиетничка, са великим бројем Мађара, Словака, Хрвата, Рома, Румуна, Русина…. У Војводини има 1.9 милиона становника од чега су око 1.3 милиона Срби, они које се нису изјаснили 81.018, непознато 14.791. Дакле, број људи који су декларисани другачије од Србин је 546 365 или 28% популације Војводине. На ово треба додати око 5% оних који се нису декларисали. Укупно 33% популације Војводине нема афилијацију према српској националној политици.
У овом делу би биле пригушене националне теме у мешовитим срединама док би у српским српске теме биле наглашене. То значи да се први план би се стављале теме које би означавала квалитетнији живот грађана. Потенцијална сарадња, на локалу у првој мери, била би пожељна са свим странкама мањина и осталим групама грађана.
Једна тема која пролази незапажено у политици је питање кућних љубимаца. Сама тема нема негативних ефеката, можемо само да добије симпатије онај ко покуша да удоми куцу(потребно је смао да окачи стори или пост да се удомљава куца), ко се сажали на неког намученог куцу. Ово тема је популарна на местима где је СНС слабији од просека.
Начин комуникације за гласачима
Према образовању можемо видети да више од средње школе има само милион људи. Када узмемо у обзир да људи временом заборављају ствари које су учили у школи, можемо закључити да би већински(просечан) гласач имао знање на нивоу средње школе и мање(због заборављања). Материјал који би се користио за прикупљање информација о темама би били уџбеници за основну и средњу школу. Ово чини рад на терену лакшим, јер знање које је потребно за ту кампању има јако пуно потенцијалних волонтера.
Републичка кампање и како на њу треба да утиче локална кампања
Републичка кампања треба да буде на десној страни политичког спектра или десни центар, када причамо о највећој странци подразумева се да се води умерена кампања, не екстремистичка. Кампања треба да буде базирана на умереној до екстремне деснице, само што би профилисане политичке водиле умерену кампању, док би повремено неки непрофилисани ликови давали екстремније изјаве. Ако изјава прође лоше, лако је дистанцирати од те изјаве и казнити непрофилисану личност. Такви испади би служили да се добију гласови екстремнијег дела, али би остављала простора да се повуку главне политичке фигуре од те изјаве, у случају да прође лоше.
Додатно, на терену би се умерени ставови представљали као мало екстремнији ради добијања гласова тог дела. У лево оријентисаним местима, умерено десне изјаве би се представљале као умерене изјаве, моћ промене перцепције на терену је огромна. Маргинални ликови који би у медијском простору давали екстремније изјаве које би кренуле по злу би лако били заборављени и странка би могла лако да се удаљи од таквих изјава.
ЛГБТ
Сама тема у Србији није популарна и може да донесе више штете него користи. Можемо видети како политичка десница напада ту групацију, а код многих гласча десне оријентације та тема значи пуно:
Ако се води републичка кампања која је базирана на популарној политици, ЛГБТ политичари представљају терет, поготово високо позиционирани. Ана Брнабић није баш популарна у народу због своје оријентације, али она би била савршена особа која би сарађивала са политичким западом јер они то цене. Дакле, место попут министра спољних послова је боље јер је померана од унутрашње политичке кампање, а остаје простор да се направи прича да српски народ „подваљује наивном западу“ политичарку са таквом оријентацијом, уз констатацију да смо их опет надмудрили и да су они опет испали глупи. Званична политика је умерена и политички коректна али ова прича се форсира на терену. Место Ане Брнабић треба да заузме неко ко је представљен као народски човек и подржава породичне и традицоналне вредности. Најважније да буде човек без афере, да га људи доживе као свој избор али мора бити високог профила и препознатљив.
Смернице за републичку кампању
Републичка кампања треба да буде умерено до екстремно десно, где би умерен став заузимали озбиљни и профилисани политичари, екстремни став преостаје мање профилисаним политичарима. На терену би се мењао контекст републичке кампање, по потреби, зависно којем гласачком телу жели да се приђе. У одређеним местима би било потребно сарађивати са странкама мањина и групама грађана. Кампања би требала да се базирана на ставовима грађана који имају 30 и више година, док млади људи имају малу гласачку моћ и по обрасцима понашања пуно штрче од најпопуларније политике у земљи.
