U poslednje vreme, takozvana auto-tune i trep muzika postaje sve značajnija pojava među mladima na Balkanu. Ovaj muzički žanrovski pokret izaziva duboku polarizaciju mišljenja u javnosti. Dok ga jedni pozdravljaju kao izraz umetničke slobode i platformu za nove generacije da se izraze, drugi ga doživljavaju kao izazov sa potencijalno negativnim uticajem na omladinu.
Pitanje etike i poruke ovih pesama ne može se olako zanemariti. Tekstovi često promovišu teme kao što su droga, kriminal, noćni život i promiskuitet, čime ozbiljno utiču na percepciju i ponašanje mladih. Ovi tekstovi, iako možda deluju nevino na prvi pogled, oblikuju vrednosti i stavove mladih ljudi.
Vizuelni elementi u muzičkim spotovima samo pojačavaju ovu zabrinutost. Spotovi su preplavljeni luksuzom, drogom i najluksuznijim automobilima, kreairajući sliku koja može stvoriti nerealna očekivanja kod mladih. Ima se na umu da su mladi ljudi često podložni ovim uticajima, i slika koju ovi spotovi projektuju može oblikovati njihove aspiracije i vrednosti.
Ovaj trend muzičke scene aktivno podržava IDJ televizija, dok je istovremeno tesno povezan sa medijskim gigantom United Media, koji ne samo da upravlja različitim televizijskim kanalima i medijima, već takođe pruža pomenutoj moćnoj platformi agresivnu promociju ovog žanra.
Niz izvođača deo su auto-tune i trep muzike, uključujući mlade talente kao što su Vojaž, Cobi, Edita, zajedno sa poznatim izvođačima kao što su Jelena Karleuša i Severina. Čak i neki stariji izvođači, kao Dragana Mirković, nisu zaobišli ovaj trend, što ilustruje njegovu sveprisutnost u savremenoj muzičkoj sceni.
Produkcija ovih spotova je gotovo besprekorna, ali ono što možda iznenađuje je sama muzika. Ona se često svodi na monotonu repetitivnost, sa nejasnim tekstovima – što postavlja pitanje o estetskoj vrednosti ovog pravca. Upotreba auto-tune efekta, koji utiče na percepciju “pravog” glasa, izaziva dilemu o autentičnosti izvođača i doprinosi osećaju homogenosti u muzici.
Kada posmatramo ove žanrove u okviru muzičke industrije, primećujemo mnoge sličnosti sa američkim komercijalnim hip-hopom, često kritikovanim zbog površnosti. Ipak, ovaj pravac navodno donosi lokalni identitet tako što se bavi temama “karakterističnim” za Srbiju i Balkan.
Ali, umesto isticanja nacionalnih simbola i tradicije, fokusiraju se na kontroverzne teme kao što su kriminal, dekadentni način života i narkotici, čime prednjači među muzičkim žanrovima.
Iako se muzika u okviru ovih žanrova retko ili gotovo nikako ne bavi kulturnim, tradicionalnim i istorijskim elementima Balkana, reč Balkan je gotovo neizostavna u tekstovima pesama, što može imati negativne implikacije na očuvanje kulturnog nasleđa i identiteta.
Pored toga, muzički spotovi često obiluju simbolima koji sugerišu na okultizam i mračne motive, što u kombinaciji sa performansom izvođača može ostaviti uznemirujući utisak.
Auto-tune i trep neosporno odražavaju globalne tendencije u savremenoj muzičkoj industriji, što se vidi iz njihovog rasta na globalnoj sceni. Ipak, borba protiv potencijalno negativnih uticaja zahteva obrazovanje i vaspitanje nove generacije, kako bi im se pomoglo da donesu svesnije odluke u vezi sa muzikom koju slušaju. Ova je važna tema koja zaslužuje širu pažnju i diskusiju.
U celini, auto-tune i trep su zasebni entiteti, proizvodi savremenog vremena. Postavlja se pitanje da li je su ovi pravci izrasli iz istinskog izraza lokalne kulture ili su nametnuti sa ciljem manipulacije i oblikovanja mlađih generacija. Bez obzira na polarizaciju mišljenja, ova muzika ne može se zanemariti. Njen potencijalni negativan uticaja na mlade ljude u Srbiji i na Balkanu je značajan i zahteva pažljivu analizu i odgovornu reakciju kako bi se podržao razvoj kritičkog razmišljanja i svesti kod mladih.
