У последње време, такозвана ауто-туне и треп музика постаје све значајнија појава међу младима на Балкану. Овај музички жанровски покрет изазива дубоку поларизацију мишљења у јавности. Док га једни поздрављају као израз уметничке слободе и платформу за нове генерације да се изразе, други га доживљавају као изазов са потенцијално негативним утицајем на омладину.
Питање етике и поруке ових песама не може се олако занемарити. Текстови често промовишу теме као што су дрога, криминал, ноћни живот и промискуитет, чиме озбиљно утичу на перцепцију и понашање младих. Ови текстови, иако можда делују невино на први поглед, обликују вредности и ставове младих људи.
Визуелни елементи у музичким спотовима само појачавају ову забринутост. Спотови су преплављени луксузом, дрогом и најлуксузнијим аутомобилима, креаирајући слику која може створити нереална очекивања код младих. Има се на уму да су млади људи често подложни овим утицајима, и слика коју ови спотови пројектују може обликовати њихове аспирације и вредности.
Овај тренд музичке сцене активно подржава ИДЈ телевизија, док је истовремено тесно повезан са медијским гигантом Унитед Медиа, који не само да управља различитим телевизијским каналима и медијима, већ такође пружа поменутој моћној платформи агресивну промоцију овог жанра.
Низ извођача део су ауто-туне и треп музике, укључујући младе таленте као што су Војаж, Цоби, Едита, заједно са познатим извођачима као што су Јелена Карлеуша и Северина. Чак и неки старији извођачи, као Драгана Мирковић, нису заобишли овај тренд, што илуструје његову свеприсутност у савременој музичкој сцени.
Продукција ових спотова је готово беспрекорна, али оно што можда изненађује је сама музика. Она се често своди на монотону репетитивност, са нејасним текстовима – што поставља питање о естетској вредности овог правца. Употреба ауто-туне ефекта, који утиче на перцепцију “правог” гласа, изазива дилему о аутентичности извођача и доприноси осећају хомогености у музици.
Када посматрамо ове жанрове у оквиру музичке индустрије, примећујемо многе сличности са америчким комерцијалним хип-хопом, често критикованим због површности. Ипак, овај правац наводно доноси локални идентитет тако што се бави темама “карактеристичним” за Србију и Балкан.
Али, уместо истицања националних симбола и традиције, фокусирају се на контроверзне теме као што су криминал, декадентни начин живота и наркотици, чиме предњачи међу музичким жанровима.
Иако се музика у оквиру ових жанрова ретко или готово никако не бави културним, традиционалним и историјским елементима Балкана, реч Балкан је готово неизоставна у текстовима песама, што може имати негативне импликације на очување културног наслеђа и идентитета.
Поред тога, музички спотови често обилују симболима који сугеришу на окултизам и мрачне мотиве, што у комбинацији са перформансом извођача може оставити узнемирујући утисак.
Ауто-туне и треп неоспорно одражавају глобалне тенденције у савременој музичкој индустрији, што се види из њиховог раста на глобалној сцени. Ипак, борба против потенцијално негативних утицаја захтева образовање и васпитање нове генерације, како би им се помогло да донесу свесније одлуке у вези са музиком коју слушају. Ова је важна тема која заслужује ширу пажњу и дискусију.
У целини, ауто-туне и треп су засебни ентитети, производи савременог времена. Поставља се питање да ли је су ови правци израсли из истинског израза локалне културе или су наметнути са циљем манипулације и обликовања млађих генерација. Без обзира на поларизацију мишљења, ова музика не може се занемарити. Њен потенцијални негативан утицаја на младе људе у Србији и на Балкану је значајан и захтева пажљиву анализу и одговорну реакцију како би се подржао развој критичког размишљања и свести код младих.
